Агент британске GCHQ убио се тако што се увукао у путну торбу и затворио је изнутра

У СВЕТУ УВЕЛИКО ПОЧИЊЕ ДА СЕ ГОВОРИ О ФЕНОМЕНУ ТИПИЧНО ЕНГЛЕСКОГ „САМОУБИСТВА”

• Гарет Вилијамс, који је по образовању био математичар,  у GCHQ је радио као специјалиста за „разбијање“ шифрованих кодова
• Скотланд Јарда су његово беживотно голо тело пронашли у великој црвеној торби у купатилу. Сама торба је била потпуно затворена и закључана, а кључић је био – испод ње
• Током истраге су иследници 400 пута безуспешно покушали да се „сместе“ у црвену торбу и да је потом закључају изнутра. То је по завршетку истраге успео један наредник британске армије, чиме је потврдио да је хипотетички могуће оно што је истрага приписала Вилијамсу
• Разоткрило се да је Вилијамс посећивао мазохистичке интернет-сајтове и шоу-програме за трансвестите, а да је у стану држао колекцију неношене женске одеће вредне 15 хиљада фунти

         УТИЦАЈНИ New York Times објавио је текст под насловом „Полиција тврди да је шпијун пронађен у путној торби умро случајно“.

         Дан раније су британски медији да је Скотланд Јард завршио три године дугу истрагу о околностима смрти сарадника британске електронске шпијунаже GCHQ Гарета Вилијамса. И да је дошао до закључка да је његова „резултат трагичног инцидента“.

         Вилијамс, који је по образовању био математичар,  у GCHQ је радио као специјалиста за „разбијање“ шифрованих кодова, а нађен је мртав 23. августа 2010. године.

         Радно место му је било у центру GCHQ у Челтенхему, а у тренутку смрти је био на стажирању и MI6. Зато је био изнајмио стан у Лондону – у близини седишта MI6.

         Одмах после Вилијамсове смрти, лондонски Гардијан је објавио да је он тај стан изнајмио преко агенције New Rodina, регистроване на Девичанским острвима. Истовремено је логично претпоставио: да је стан био у својини „руског капитала“.

         Недуго до смрти, Вилијамс је путовао у САД на једну конференцију, спојивши то са краћим одмором. На посао је требало да се врати 16. августа, а његове колеге су се забринуле кад се није појавио ни 23. августа.

         Обивши браву на вратима његовог стана, сарадници Скотланд Јарда су његово беживотно голо тело пронашли у великој црвеној торби у купатилу. Сама торба је била потпуно затворена и закључана, а кључић је био – испод ње.

         Тело у торби било је без икаквих трагова насиља и у положају бебе у мајчиној утроби. А лице покојника „мирно и као задовољно“.

         Није било такође никаквих знакова да је Вилијамс покушавао да се извуче из торбе.

         Истрага је прво кренула од претпоставке да је Вилијамса неко удавио или отровао и потом „упаковао“ у црвену торбу коју је оставио у његовом купатилу. А сада је Скотланд Јардов детектив Мартин Хевит објавио готово невереоватно: да је агент GCHQ у тренуцима смрти био сам у стану, али да обдуценти нису били у стању да утврде од чега је умро јер је тело, пре него што је било откривено, у црвеној торби „пролежало“ пуних десет дана.

         Истрага је наводно утврдила и да на затварачу црвене торбе и у купатилу – посебно на ивицама каде – нема ничијих (ни Вилијамсових, дакле) отисака прстију.

         Потом је у Вилијамсовом стану ипак пронађено више од десет „трагова нечије ДНК“. То је изгледало као траг, али се испоставило да припадају Вилијамсовим рођацима и познаницима и самим инспекторима Скотланд Јарда. У купатилу, међутим, ни тада није ништа нађено.

         Чак ни докази да је неко и у стану и у купатилу намерно и систематично уклонио све трагове.

         Истрага је саслушала и 27 Вилијамсових колега из MI6 и GCHQ, али није дошла ни до чега за шта би се могла „ухватити“.

         Касније се разоткрило да је Вилијамс посећивао мазохистичке интернет-сајтове и шоу-програме за трансвестите, а да је у стану држао колекцију неношене женске одеће вредне 15 хиљада фунти.

         Иследници, упркос томе, нису успели да на несумњив начин утврде да је Вилијамс био хомосексуалац.

         Дошли су до Вилијамсових „последњих фотографија“ које су направиле камере видео-надзора у лонсонском метроу које су показале да га нико није пратио. А он сам је на њима изгледао спокојним.

         Скотланд Јардов комесар Хјуит објавио је да је – после свега – преостала само једна верзија Вилијамсове смрти: да је он го ушао у своје купатило, увукао се у велику црвену торбу и затворио је изнутра, а да је умро – зато што више није могао да се из ње извуче, па се највероватније угушио зато што је убрзо у торби остао без кисеоника.

         По овој верзији, Вилијамс се отровао угљендиоксидом. Али, Хјуитова верзија има једно слабо место: током истраге су иследници 400 пута безуспешно покушали да се „сместе“ у црвену торбу и да је потом закључају изнутра.

         То је наводно по завршетку истраге успео један наредник британске армије, чиме је потврдио да је хипотетички могуће оно што је истрага приписала Вилијамсу.

          Можда чудна смрт агента Вилијамса не би заслуживала оволику пажњу да 23. марта 2013. у Великој Британији – опет у купатилу – није нађен мртав светски познати руски олигарх Борис Березовски. У потпуно затвореном простору свог стана и купатила, без трагова који би упућивали на „туђу руку“ и убиство.

         Зато су неки у свету већ почели да говоре о „феномену типично енглеског самоубиства“.