Обама још може зажалити због одлуке да се растане са Петреусом

ВАШИНГТОНСКИ ПОЛИТИКОЛОГ ДМИТРИЈ САЈМС* О ПОЗАДИНИ ОСТАВКЕ ШЕФА ЦИА

Барак Обама и Дејвид Петреус

• Генерал Дејвид Петреус је вероватно најуспешнији амерички генерал од времена Дагласа Макартура
• Петреус се може врло брзо – и то као истакнута фигура - укључити у друштвено-политички живот земље. Сада он није у обавези да се правда за приватни живот, а то значи - може да наступа и пише о националној безбедности, да формира мрежу присталица, па и да започне политичку каријеру 
• Лично сам срео генерала Петреуса на великом скупу у његову част у Њујорку, који је организовао Центар за националне интересе, где радим, и још једном на малој, конфиденцијалној вечери са представницима бизнес-елите у Вашингтону. Могу да кажем да он није само талентовано и утицајно војно лице, већ и професионални политичар
• Он се једнако добро сналази док тапше по рамену њујоршког полицајца и док размењује мишљења о светској економији са шефовима крупног бизнеса. Према томе, о генералу Петреусу још ће многи писати, а то, највероватније, неће бити госпођа Бродвел 

         СВАКИ дан се разоткривају све нови детаљи о скандалу, који је натерао директора ЦИА Дејвида Петреуса да поднесе оставку и који је одложио постављање генерала Џона Алена, команданта коалиционих снага у Авганистану, на место новог Врховног команданта НАТО. Што више сазнајемо, то се појављује више питања.

         Председник Комитета за националну безбедност Питер Кинг, који је у исто време члан Сталног специјалног обавештајног одбора, изјавио је да је истрага у случају генерала Петреуса и начин на који Обамина администрација тражи његову оставку, стварају утисак да ту нешто није у реду.  

         Несумњиво је да је Петреус – вероватно најуспешнији амерички генерал од времена Дагласа Макартура – имао кратку ванбрачну аферу са својим биографом, Полом Бродвел, која је такође била у браку. Ипак, она није била његова подређена у ЦИА, и за сада не постоје докази који потврђују да је он са њом делио било какве поверљиве информације. Такође, без обзира на то што су ванбрачне везе против правила службе, званичници из Обамине администрације инсистирају на томе да је ванбрачна веза између генерала Петреуса и госпође Бродвел почела када је он већ напустио војску. Мада је дужност директора ЦИА веома деликатна, то је ипак цивилни положај и не постоји закон или правило који забрањује такве везе.

Дмитриј Сајмс

         А постављање генерала Алена су одложили због «флертовања путем електронске поште», без икаквих оптужби или доказа.  

         Како су могла два дисциплинована генерала са великим заслугама да се нађу у таквој ситуацији?

         Као прво, не постоје никакви докази да је неко од њих постао жртва завере. Пре би се рекло да су они жртве ненамерних последица ланца догађаја које нико није желео и од којих нико од учесника неће имати користи.  

         Пола Бродвел, која је имала кратки заплет са Дејвидом Петреусом, по свему судећи је била љубоморна на Џил Кели, још једну атрактивну познаницу генерала, али - изгледа без икаквог основа. Према писању медија, она је послала Кели неколико анонимних електронских писама, али без реалних претњи. На томе се, међутим, није зауставила и критиковала је Кели у електронским писмима упућеним другим људима, укључујући наследника Петреуса у Авганистану, генерала Џона Алена.

         Ален, који је флертовао путем електронске поште са Кели, показао јој је то писмо. Узнемирена Кели је размотрила ситуацију са пријатељем из ФБИ који јој је слао несташна писма и своје фотографије у `топлесу`.  

         У жељи да помогне, агент ФБИ је претворио баналну ситуацију у праву истрагу, у току које се разјаснило да је Пола Бродвел била аутор писама о генералу Петреусу. Пошто је Кели омогућила ФБИ доступ свом електронском поштанском сандучету, њена веза за Аленом постала је део истраге.   

         Да иза овог дела не стоје велике силе, резултат таквог неопреза био би другачији. Једна од тих сила су овлашћења ФБИ да започне истрагу против сваког човека, без, практично, бојазни од политичког мешања. Осим тога, што је објекат истраге познатији, то је већа његова или њена привлачност за амбициозне агенте ФБИ који маштају о унапређењу. Службеник ЦИА на високом положају могао је да привуче пажњу и због дугогодишњег ривалства  ФБИ и ЦИА. Иако то ривалство више није толико оштро, ипак секао раније, између агенција се дешавају сукоби.

         Друго – и то је битније – многи су критиковали генерала Петреуса због његових великих успеха и наглашених амбиција, а он није имао функционеру на високом положају неопходно осигурање – блиске односе са шефом државе. Један од разлога, због којих је Петреус уопште и постао директор ЦИА јесте то што Обама није желео да га постави ни на место председника Комитета шефова штабова, ни на место команданта снага НАТО – иако је Петреус за те положаје, по мишљењу многих, имао све неопходно квалификације.

         Након познате расправе Петреуса и Обаме у вези бројности војних снага САД у Авганистану, председник није баш био вољан да предлаже генералу дужности са високим нивоом публицитета и релативном независношћу. Мада, администрација председника није желела ни да генерал напусти владу. Јер, то би му омогућило да слободно критикује администрацију за време предизборне компаније и да претендује на изборне дужности. Уосталом, Мит Ромни је озбиљно разматрао Петреуса као могућег кандидата на место потпредседника.  

         Многе политичаре су интриге спречиле да сачувају кључна места у влади САД – почев од бившег председника Била Клинтона, који је био један од главних агитатора у току предизборне компаније Обаме а чија се жена данас налази на месту државног секретара. Обама је могао да је каже да је љубавна веза Петреуса – његова лична ствар, он је све признао, извинио се и наставља да ужива пуно поверење председника САД. На крају крајева, Обама је могао да не прихвати оставку Петреуса, јер нема доказа да је његово понашање проузроковало ма какву претњу националној безбедности земље.  

         Обама још може да зажали због своје одлуке да се олако растане од генерала. Као и у случају са Билом Клинтоном, Дејвид Петреус може да се рехабилитује – при чему врло брзо! – као истакнута фигура у друштвено-политичком животу земље. Сада он није у обавези да се правда за приватни живот, а значи, може да наступа и пише о националној безбедности, да формира мрежу пристаљица, и могуће је, и да започне политичку каријеру.  

         Лично сам срео генерала Петреуса на великом скупу у његову част у Њујорку, који је организовао Центар за националне интересе, где радим, и још једном на малој, конфиденцијалној вечери са представницима бизнес-елите у Вашингтону.

         Могу да кажем да он није само талентовано и утицајно војно лице, већ и професионални политичар.

         Он се једнако добро сналази и док тапше по рамену њујоршког полицајца и док размењује мишљења о светској економији са шефовима крупног бизнеса. Према томе, о генералу Петреусу још ће многи писати, и највероватније, то неће бити госпођа Бродвел.   

* Аутор је председник вашингтонског Центра за националне интересе и издавач часописа The National Interest   

         Превела

         Марија Петрова