Клинтонова и извештаје о нападу на конзулат у Бенгазију добијала на приватни мејл

БЕЛА КУЋА ПРЕКО ФБИ ЗАТРАЖИЛА ДА СЕ НА ПРЕПИСКУ БИВШЕ ДРЖАВНЕ СЕКРЕТАРКЕ ОПЕТ СТАВИ „СТРОГО ПОВ.”

• У нападу на тај конзулат 2012. године, за који се сматра одговорном екстремистичка група Ансар ал Шарија, погинули су амбасадор САД у Либији Џеј Кристофер Стивенс и још тројица америчких званичника. Комисија коју је формирао Конгрес, у коме републиканци имају већину, истражује напад, сматрајући да је Обамина администрација прикрила праве околности тог догађаја

         БЕЛА кућа је саопштила данас да је Федерални истражни биро (ФБИ) утврдио да садржај из мејлова бивше државне секретарке САД Хилари Клинтон, са којих је скинута ознака тајности, треба поново означити тајним. Таква одлука је донета, како је рекао, „после накнадне процене”.

         Оваква одлука није неуобичајна, рекао је портпарол Беле куће Џош Ернест.

         Ернест је изјаву дао након што је Стејт департман данас објавио на свом веб сајту мејлове Клинтонове који су у вези са нападом на амерички конзулат у либијском граду Бенгазију 2012, у коме су погинула четири Американца.

         Из Стејт департмента је било најављено да ће у току дана бити објављено укупно 296 мејлова Клинтонове за које републиканци верују да могу да баце светло на начин на који је америчка администрација реаговала на напад у Бенгазију.

         Оно што је данас – пре спуштања ФБИ-рампе - било објављено открило је да је Клинтонова информације о нападу на конзулат у Бенгазију добијала на свој приватни мејл.

         Међу мејловима које је тада примила су и извештаји њених помоћника који је обавештавају о хапшењима осумњичених за тај напад.

         На свим извештајима су затамњени датуми.

         „Рампа” је подигнута упркос томе што је заменица портпарола Стејт департмана Мери Харф данас нагласила: „Мејлови које објављујемо данас не мењају суштинске чињенице нити наше разумевање догађаја пре, током или после напада”.

         У нападу на амерички конзулат у Бенгазију 2012. године, за који се сматра одговорном екстремистичка група Ансар ал Шарија, погинули су амбасадор САД у Либији Џеј Кристофер Стивенс и још тројица америчких званичника.

         Комисија коју је формирао Конгрес, у коме републиканци имају већину, истражује овај напад, наводећи да је америчка администрација, у којој је Клинтонова тада била државни секретар, прикрила праве околности тог догађаја.

         Клинтонова, која је водећи демократски кандидат за председничку трку 2016. године, суочена је са критикама да је искључиво приватни мејл користила за службену преписку у периоду од 2009. до 2013. године, када је била на функцији државног секретара САД.

         Бранећи се, Клинтонова је замолила Стејт департман да јој дозволи да објави око 55.000 страница своје службене кореспонденције обављене преко приватне електронске поште.

         Она је у децембру предала око 30.000 мејлова у штампаној форми Стејт департману, чији је тим радио на њиховој дигитализацији и провери од марта, како би евентуално поверљиве или осетљиве информације биле затамњене, навео је АФП.

         (Танјуг – Факти)