Кери у Москви тражио санкције против Сирије, а добио – Женеву-2

ДРЖАВНИ СЕКРЕТАР САД САМО БЛАГОНАКЛОНО САСЛУШАО ЖАЛБЕ РУСКИХ НВО КОЈИМА ПРЕТИ СТАТУС „СТРАНИХ АГЕНАТА”

         АМЕРИЧКИ државни секретар Џон Кери тражио је у Москви – и од Владимира Путина и од Сергеја Лаврова – пристанак на увођење санкција Сирији.

         А морао се задовољити Женевом-2 – новом међународном конференцијом о Сирији.

         Основна тема сусрета Керија са председником РФ Владимиром Путином и шефом дипломатије Сергејем Лавровом био је, наравно, сиријски конфликт.

         Експерти сматрају да се амерички државни секретар надао да ће убедити Москву да не блокира санкције против Дамаска. Није успело!

         Након преговора, Кери - Лавров, који су потрајали неколико сати и завршили се касно после поноћи, шефови дипломатија две земље одржали су прес-конференцију на којој није било ни речи о санкцијама против Сирије!

         Уместо тога, акценат је био на одржавању нове међународне конференције о Сирији која треба да буде логичан наставак прошлогодишње конференције из Женеве.

         „За време потписивања Женевске декларације, САД нису имале посебну жељу да допринесу мировним преговорима Асада и опозиције”, изјавио је потом бивши заменик министра иностраних послова РФ Александар Панов.

         Сада таква жеља постоји. Кери је, на пример, изјавио да су обе стране заинтересоване за стабилност на Блиском истоку. САД схватају да је ово безизлазна ситуација и да није добро полагати наде да ће наоружана опозиција извојевати победу, а то значи да треба тражити други излаз.

         Саме стране у сиријском конфликту, међутим, нису за сада показале посебан ентузијазам поводом могуће нове међународне конференције. Сиријска опозиција и даље уопште нема намеру да комуницира са преговарачима председника Башара Асада.

         „Све се своди на учешће Асада у преговорима”, рекао је  члан опозиционог Сиријског националног савета Махмуд ал Хамза.

         Ми само за мировни процес, али без Асада. Он мора да оде и то је став читаве опозиције. Русија жели да ми отпочнемо преговоре без претходних услова, што је неприхватљиво за оне који се већ две године боре против режима.

         Кери није успео да направи напредак ни поводом акутних проблема у билатералним руско-америчким односима који су прилично погоршани након што је Америка објавила „списак Магнитског”.

         Кери је, иначе, 8. маја одржао састанак са руским невладиним сектором и „борцима” за људска права на којем се о свему отвореније разговарало, али није потезао питања на која је Москва осетљива.

         Присутни на том састанку тврде да је Кери пажљиво саслушао учеснике састанка и ништа више од тога.

         „Говорили смо му о незаконитим проверама невладиних организација и да хоће да нам окаче етикету страних агената, чиме се крше закони”, рекла је шеф Московског Хелсиншког одбора за људска права Људмила Алексејева.

         Кери је изразио саосећање, али су изостали конкретни резултати сусрета.

         Према мишљењу московског спољнополитичког експерта Фјодора Лукјанова, сусрет са представницима невладиног сектора био је потребан Керију „само из пристојности”.

         Највише зато што Републиканска партија оптужује председника САД Барака Хусеина Обаму за издају традиционалних америчких вредности и тековина демократије.