РУДАН: За време Тита амерички председник није био југословенски председник!

ЖИВИМ У КАРИКАТУРИ ОД ДРЖАВЕ А МОЈИ МИ ГОСПОДАРИ СВАКОГА ДАНА ПОРУЧУЈУ - КО НЕ КРАДЕ ДРЖАВУ ОСИРОМАШУЈЕ ПОРОДИЦУ

• Истина јест да је у мојој покојној домовини пио Краљевић Марко али је и Шарцу воде давао. У мојој умлаћеној земљи ми додуше нисмо учили да је човјек настао кресањем Адама и Еве, али смо учили да треба љубити ближњега свога
• Не га клати, не га протјерати, не га мрзити до судњега дана. У покојној земљи, само је у мом срцу жива, никад ми није пало на памет да ћу једном живјети у овоме у чему живим данас
• Хрватска господа перковићи данас у Хрватској убијају Хрвате и Хрватице у име Хрватске. Отказима, крађама, предстечајним нагодбама, кредитима у швицарцима, кредитима у еурима, кредитима у кунама…Вратите ми Југославију

         Пише: Ведрана РУДАН, хрватска књижевница

         НЕ кужим ову фрку око Перковића. Зашто би га Хрватска морала изручити Њемачкој због злочина који је он тамо, наводно, учинио прије Криста? Перковића би требало осудити на смрт у Хрватској зато што је Туђману и компанији помогао да дођу на власт. То што је дао, ако је дао, смакнути неког Ђурековића, кога брига.

         Да ли је Ђурековић био поштен и искрен друг који држи дату ријеч? Да јест радио би у Југолинији, покојној Југолинији, живио у друштвеном стану, имао право на зубара, у згради Југолиније, лијечника, у згради Југолиније, бранио би боје Југолиније на радничким играма. Можда би у некој дисциплини освојио златну медаљу. Те су се медаље ковале у Јапану. Да је Ђурековић само марљиво учио и радио - имао би право и на повољан кредит, изградио би викендицу, на послу био осам сати, дјеца би му се бесплатно школовала, у случају фрке лијечио би се у Америци… Вратите ми Југославију.

         Сјећате ли се? Памтите ли Југославију? Није било дроге. Није било двадесетосатног радног времена. Трудницама се нису уручивали откази. Криминалци су смјели красти и убијати само изван Југославије. Додуше, за вријеме Југославије у Ријеци је живио човјек који би знао на цести гласно затулити: „Друже Тито Јосип Броз, Иве ти је гол и бос.” Исти би га час стрпали у бајбокану. Не, не, никако не, Југославија није била демократска земља. У њој ниси смио пјевати ону Велебиту а спомињати Титово име узалуд био је злочин над злочинима. Ипак, вратите ми Југославију.

Јосип Перковић

         Онај Иве, то данас видимо, био је провокатор и лажљивац, да данас живи у Хрватској ревидирао би своје антијугославенске ставове. Вратите ми Југославију.

         У оно вријеме имали смо другове попут Перковића који су у име Тита и Партије шетали свијетом и убијали непријатеље. А данас? Кога данас хрватски перковићи диљем свијета убијају у име Хрватске?

         Хрватска господа перковићи данас у Хрватској убијају Хрвате и Хрватице у име Хрватске. Отказима, крађама, предстечајним нагодбама, кредитима у швицарцима, кредитима у еурима, кредитима у кунама…Вратите ми Југославију.

         Сјећам се, наравно да се сјећам. Тито јест на Бријонима имао паунове, слонове, онога папагаја и кадилак. Кад наш Санадер и остали видошевићи повремено погледају документарац „Како је у животу уживао злочинац Тито” мора да се ваљају од смијеха. Слон? Папагај? Зебре? Токарски строј? Златни сат? Живот у државним вилама. Буахахахаха! Вратите ми Југославију!

         За вријеме Тита амерички предсједници нису смјели у југославенске луке слати своје ратне бродове, нека их југославенски робови перу. У Југославији није било робова.

         За вријеме Тита амерички предсједник није тражио да југославенски грађани гину у његовим ратовима. За вријеме Тита ми смо протестирали против америчког рата у Вијетнаму и палили америчке заставе. Нисмо шутјели онако како данас шутимо кад уторком Обама беспилотним летјелицама убија дјецу у Пакистану. За вријеме Тита амерички предсједник није био југославенски предсједник. Вратите ми Југославију.

         Истина јест да је у мојој покојној домовини пио Краљевић Марко али је и Шарцу воде давао. У мојој умлаћеној земљи ми додуше нисмо учили да је човјек настао кресањем Адама и Еве али смо учили да треба љубити ближњега свога. Не га клати, не га протјерати, не га мрзити до судњега дана. У покојној земљи, само је у мом срцу жива, никад ми није пало на памет да ћу једном живјети у овоме у чему живим данас.

         Живим у карикатури од државе а моји ми господари свакога дана поручују, тко не краде државу осиромашује обитељ.

         ВРАТИТЕ МИ ЈУГОСЛАВИЈУ!

         (Текст преузет са www.rudan.info)