Ево зашто западна пропаганда приказује Кину као капиталистичку земљу

ЗАПАДНА ИНДОКТРИНАЦИЈА ЈЕ САВРШЕНА, СМРТОНОСНА И – ЗАСАД НЕОДОЉИВА

* Изрази типа „капиталистичка Кина“ и „кинески државни капитализам“ су неистина, али се понављају изнова и изнова све док не буде више никога ко би се усудио да им противречи. Исто важи и за лажи о Ујгурима, Хонг Конгу, кинеско-индијској граници...

* Али, зашто лагати да Кина „није социјалистичка“? Одговор је једноставан: јер већина људи речи попут „социјализам“ и „комунизам“ повезује са надом. Бар подсвесно. Стога, назовите Кину „капиталистичком“ и она делује туробно и одбојно

* У случају Кине, Запад покушава да убеди свет да је НР Кина гангстерска држава истог типа као САД, Велика Британија, Француска или Канада. То чине тако што Кину називају капиталистичком, па чак и империјалистичком – смешним изједначавањем кинеског понашања са понашањем западних колонијалних сила, тврдњама да Кина тлачи сопствене мањине, као што је то Запад чинио вековима

* Али Кина није капиталистичка земља, као што није ни империјалистичка. То је најмање експанзионистичка од свих значајних држава на планети. Она не убија милионе људи широм света, не руши владе у страним земљама и не пљачка и не отима. Њоме не управљају банкари и олигарси. Њоме управљају социјалистички петогодишњи планови. Њене приватне и државне компаније морају да се покоре влади и народу

* Што Кина боље ради, више је клеветају. Ако успе да у будућности буде још боља, вероватно ће је напасти директно, можда чак и војно. Будите уверени да ће у социјалистичкој Кини бити све боље и боље. Да, добро погађате: под вођством Комунистичке партије! Па, за шта да се припремимо? За трећи светски рат? За уништење људске врсте? Само зато што Запад не уме да губи?

_____________________________________________________________________

       Аутор: Андре ВЛЧЕК      

       ПОЧНИМО са ударном тезом: „Масовни медији у Сједињеним Државама, Европи, Канади и Аустралији Народну Републику Кину приказују као „капиталистичку“,  јер је „капитализам “ данас ружна реч.

       Чак и људи на Западу виде ‘тржишну економију’ као неку прљавштину“.

       Назвати Кину „капиталистичком“ значи оклеветати Кину. Као да се жели рећи: „Кинези су исти као ми. Кина чини свету исте неправде, и исте злочине које ми чинимо већ више од 500 година“.

       Западна, а нарочито британска и америчка демагогија, винула се до „висина“ убиственог савршенства. Већ су испрали милијарде мозгова у свим крајевима света, натерали их на униформисан, сервилан начин размишљања. Све то више није само пропаганда; то је права вештина индоктринације. Тешко да икада промаши своју мету. Па чак и ако не успе да убеди неке снажне појединце у потпуности, она увек оставља траг на психи чак и код оних који се боре да буду другачији и ’независни’.

Андре Влчек

       Укратко: западна пропаганда је савршена. Смртоносна је. И за сада је неодољива.

       Сви ти изрази попут „капиталистичка Кина“, „кинески државни капитализам“ су неистина и понављају се изнова и изнова све док не буде више никога ко би се усудио да им противречи.

       Исто важи и за лажи о Ујгурима, Хонг Конгу, кинеско-индијској граници, као и о разним историјским догађајима.

       Али, зашто заиста лагати о томе да Кина „није социјалистичка“?

       Одговор је једноставан: јер већина људи речи попут „социјализам“ и „комунизам“ повезује са надом. Да, управо је тако! Бар подсвесно. Чак и после вишедеценијског испирања мозгова и блаћења! „Социјалистичка Кина“ значи „Кина која доноси оптимизам свом народу и човечанству“. С друге стране, људи на свим континентима повезују „капитализам“ са нечим депресивним, устајалим и назадним. Стога, назовите Кину „капиталистичком“ и она делује туробно и одбојно.

       Империјалистички, капиталистички Запад више не може да се такмичи са социјализмом. Стога покушава да га упрља и да га уништи. Било индиректно, санкцијама и покушајима да се организују пучеви у земљама као што је Иран, ДНР Кореја, Боливија, Куба и Венецуела, или директно, као на Блиском Истоку.

       Кина је нападнута на „свим фронтовима“, од економског до идеолошког, мада још увек није војно. До сада је најмоћније и најодвратније оружје било непрестано убризгавање лажи, контрадикција и нихилизма. Погледајте само Хонг Конг!

       Нихилизам је убиствен. Уништава ентузијазам и одузима земљама самопоуздање и храброст.

       И то је управо оно што Запад покушава да постигне: да прогресивне социјалистичке земље избаци из колосека кретања напред и спречи нације потлачене неоколонијализмом да сањају, надају се и пружају отпор. (Овај деструктивни процес описао сам у својој књизи „Револуционарни оптимизам, западни нихилизам“).

       Западни демагози знају: Кина лишена своје суштине – а суштина је „социјализам кинеских боја“ – то је Кина која не може да инспирише, не може да понуди алтернативе свету. Најефикаснији начин да се Кина оклевета, да се ућутка, управо је убеђивање света да је она „капиталистичка“.

       Такве технике користили су, на пример, немачки нацисти који су тврдили да се отпор против њихове окупације заправо састоји од гомиле терориста. Познато је да САД чине то исто. Или Британска Империја, која је побуњене народе у својим колонијама називала „хордама дивљака“. Само извитоперите истину и победићете!

       Изврћите ствари бесрамно, изокрените их, поновите своје лажи хиљадама пута, штампајте их у свим својим масовним медијима. И постоје реалне шансе да милијарде људи на крају прихвате ваше измишљотине.

       У случају Кине, Запад покушава да убеди свет да је НР Кина гангстерска држава истог типа као САД, Велика Британија, Француска или Канада. То чине тако што Кину називају капиталистичком, па чак и империјалистичком – смешним изједначавањем кинеског понашања са понашањем западних колонијалних сила, тврдњама да Кина тлачи сопствене мањине, као што је то Запад чинио вековима.

                                        ***

       Али Кина није капиталистичка земља, као што није ни империјалистичка. То је најмање експанзионистичка од свих значајних држава на планети.

       Она не убија милионе људи широм света, не руши владе у страним земљама и не пљачка и не отима већ осиромашеним нацијама све што им је остало.

       Њоме не управљају банкари и олигарси. Њоме управљају социјалистички петогодишњи планови. Њене приватне и државне компаније морају да се покоре влади и народу.

       Морају да производе робу и услуге како би се побољшао животни стандард нације и света. Компаније добијају прецизна упутства шта треба да раде од Владе која представља народ, а не обрнуто, као што је то на Западу. Јер на Западу, компаније су те које бирају владе!

       То је социјализам. „Социјализам кинеских боја.“ Социјализам који је успео да се искорени крајње сиромаштво у земљи са скоро 1,4 милијарде становника. Социјализам који гради „Еколошку цивилизацију“. Социјализам који повезује свет, укључујући земље које су до сада биле сиромашне, кроз „Иницијативу за појас и пут“.

       У Кини суштина демократије није убацивање листића у кутије. Тамо је то буквално „владавина народа“; то је земља која се развија на социјалистички начин, непрестано чинећи живот својих људи, жена и деце све бољим и бољим, из године у годину.

       То је свеж, оптимистичан систем који се непрестано побољшава и развија. Питајте људе у кинеским градовима и на селу и они ће вам рећи. Велика већина њих је срећна; пуни су наде и оптимизма.

       Питајте људе у северноамеричким градовима или на селу и... знате шта ће вам рећи. Све више и више, живот је ш.т!

                                        ***

       Велики проблем је у томе што већина Северноамериканаца и Европљана Кину познаје само са не баш стратешке позиције свог кауча окренутог према телевизору или из јако цензурисаних „главних“ вести које им нуде Јаху или Гугл.

       Многи од оних који оду да „виде Кину“ путују у групама, посећујући само главне туристичке дестинације. Али и то је, наравно, много боље него ништа. Кина је свуда импресивна.

       Али врло мали број оних западњака, који се усуђују да доносе пресуде, Кину познаје дубоко. Ту спадају чак и такви „врхунски саветници Беле куће“, као што је Питер Кент Наваро, помоћник председника Доналда Трампа и директор за трговинску и производну политику, који не зна готово ништа о Кини, не говори кинески, али пише антикинеске књиге. Или као што је старији републикански сенатор Марко Антонио Рубио.

       А пропагандисти у Лондону, Паризу и Њујорку су врло свесни оскудних знања о Кини, бар на Западу. И зато они себи дозвољавају да објаве најнечувеније лажи и измишљотине, јер знају да нема ко да им се супротстави. А ако би се то и догодило, лако би цензурисали оне који су се усудили да им противрече.

       Колико пута сте на британској телевизији видели кинеског комунисту који говори о својој земљи? Никада! То је забрањено. Истина није дозвољена, барем на Западу.

       Само они Кинези који износе западну пропаганду могу слободно да говоре на западним телевизијама. Никад нисте размишљали о томе? Онда размислите!

       Или, колико сте Руса, присталица председника Путина или комуниста, икада чули на британским или америчким радио станицама?

       Западни фајервол (заштитни зид) је потпун.

       Медији ископавају најпрљавија поглавља западне историје и, не трепнувши оком, преокрећу ствари и приписују их Кини.

       Аустралијанци и Северноамериканци су стерилисали жене Рома, Абориџина или других народа. И онда они измишљају, тврде, да то сада чини Кина.

       Запад је вековима затварао људе у својим колонијама, па чак и у Европи, у концентрационе логоре. На свој перверзни начин, пропагандни гуруи у Лондону и Вашингтону данас приписују такво понашање Кини.

       Није потребан доказ. Пустите машти на вољу. Људи су навикли на лажи. Они су послушни, испран им је мозак. И воле када се друге, незападне нације клеветају, посебно када их оптужују за оне злочине које Европа и Сједињене Државе чине вековима. Због тога се осећају мање кривима. Тада могу да кажу: „Читав свет је одвратан. Сви смо подједнако грозни! “

       Можда, после оваквих пропагандних напада, више нема наде. Али када је  Запад у питању, нема ни журбе да се одбаце комплекси супериорности и да се укину привилегије.

                                        ***

       И тако, ’Кина је капиталистичка!’ Док су баобаби заправо бугенвилије. Глобална диктатура коју је наметнуо Запад је, веровали или не, демократска. А западни саветници имају пуно морално право да управљају светом.

       Неким званичницима Комунистичке партије Кине је сада Запад забранио да путују у САД. Супротно томе, амерички званичници, одговорни за наређивање масовних убистава у свим деловима света, могу да путују практично где хоће.

Андре Влчек

       Комунистичка партија Кине одговорна је за изградњу просперитетне, високообразоване и све више еколошки здраве нације од скоро 1,4 милијарде људи. Истовремено, империјалистички апаратчици Сједињених Држава одговорни су за рушење небројених прогресивних влада, бомбардовање милиона људи, уништавање животне средине у колонијама и изгладњивање стотина милиона санкцијама. Али, они нису санкционисани и могу да иду куд год пожеле. Чудан свет? Замислите…

       Што Кина боље ради, више је клеветају. Ако успе да у будућности буде још боља, вероватно ће је напасти директно, можда чак и војно.

       Будите уверени да ће у социјалистичкој Кини бити све боље и боље. Да, добро погађате: под вођством Комунистичке партије!

       Па, за шта да се припремимо? За трећи светски рат? За уништење људске врсте? Само зато што Запад не уме да губи? Само зато што капитализам и империјализам не би одустали од глобалног држања за моћ, чак и ако то значи крај за све нас?

       Само зато што су Северна Америка и Европа злогласни лажови, који пате од патолошких комплекса супериорности, као и геноцидних инстинкта?

       Мислим да ово није добра перспектива за нашу планету.

       ОМАЖ ВЕЛИКОМ БОРЦУ. Андре је био један од највећих бораца за социјализам данас. Борио се писаном речју, филмом и делом. Родио се, од оца чешког нуклеарног физичара и мајке руско-кинеске сликарке, у Лењинграду 1963, а школовао се на Западу. И онда је био увек тамо где је најтеже – у Босни, Југоисточној Азији, на Блиском Истоку, у Латинској Америци... Оставио нам је књиге, филмове, храбре и значајне мисли. Био је грађанин света, али је као своје осећао православну совјетску Русију и Милошевићеву Србију. Тако ми је рекао када смо се први пут срели 2. септембра у Београду. Као и његов живот и његови текстови, био је пун наде и оптимизма и знам да није очекивао да ће већ 22. септембра у Истамбулу напустити овај свет. Срећан ти пут у вечност друже Андре! Борба се наставља, а помоћи ће нам и твој светионик! У то име поклањам српским читаоцима превод овог твог лепог и важног текста.

       Владимир Кршљанин

       https://journal-neo.org/2020/07/03/why-is-china-painted-as-capitalist-by-western-propaganda/

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари