Американци због Пацифика граде нову класу носача авиона

ЗА АМЕРИКАНЦЕ ПОЧИЊЕ САСВИМ НОВИ „ПЛЕС РАТНИХ БРОДОВА”

У ПАЦИФИКУ И ИНДИЈСКОМ ОКЕАНУ (крај)

Илустрација новог носача авиона класе „Џералд Р. Форд

  • Америчка ратна морнарица у оперативној употреби има 10 носача авиона ове класе
  • Носачи нове класе имаће електормагнетни катапулт који ће користити линеарне електормагнентне моторе за повећање брзине приликом полетања летелице. Уместо паре, за грејање биће коришћена енергија из нуклеарних реактора који ће имати и функцију пловеће електране чиме ће се повећати још више њихова аутономност, а смањити трошкови
  • Нови носачи авиона носиће 90 палубних Ф-35Ц, ФА-18ЕФ, ФА-18Г, Е-2Д хокај мини авакс, хеликоптере МХ-60Р/С
  • Највише нада, Американци полажу управо у верзију Ф-35Ц који ће, упркос неким кашњењима, ући у оперативну употребу 2015. године. Као и сам носач авиона
  • Јапански морнарички врх тврди да је Хyуга намењена за противподморничку борбу, обезбеђивање десантних активности, логиситичку подршку и контроли функције командовања унутар састава јапанске морнарице. Брод се сматра разарачем, а секундарна улога носача указује да је реч о малом носачу авиона

          (ПОСЛЕ готово две деценије непромењене америчке превласти у Тихом и Индијском океану - на хоризонту ове регије почеле су да се појављују нове поморске силе, али и савезништва.

          Почетак нове поморске ере обележили су: поринуће првог кинеског носача авиона, затим најава поринућа новог индијског носача „Викрамадитија”, најава уласка десатних носача хеликоптера класе „Мистрал” у састав Пацифичке флоте Руске ратне морнарице и улазак носача хеликоптера класе „Хyуга” у оперативну употребу Јапанске морнарице.)

          АМЕРИКА још од Другог светског рата обезбеђује значајно присуство својих носача авиона на Пацифику.

          Како и не би кад је генератор и контролор сваке кризе која се појави у овом региону.

          Углавном се ради о носачима авиона класе „Нимиц” који су намењени за извођење целог спектра задатака. Америчка ратна морнарица у оперативној употреби има 10 носача авиона ове класе које су утрле пут новој класи носача авиона „Џералд Р. Форд”.

          Кад се „фордови” упореде са последњим носачем авиона класе „Нимиц” - са носачем „Џорџ Х. Буш ЦВН-77 – довољно открива и податак да први има 500 до 700 чланова посаде мање.

          Даље смањење бројности посаде најављено је у новој класи носача авиона америчке морнарице. И нова класа биће грађена у „Груман Њупорт шипбилдинг”.

          Иначе, нови амерички носач ће бити опремљен и новим борбеним системима и опремом. Примера ради, имаће тридимензионалне рачунарске програме и апликације.

„Џорџ Х. Буш ЦВН-77” носач авиона класе „Нимиц”

          Градња носача биће модуларна и слична „Нимицу” по броју палуба.

          Контролни торањ биће померен према крми у односу на „Нимиц”. Командни мост биће пребачен под палубу, а унутрашњост брода биће промењена у односу на „Нимиц”.

          Нови носач ће такође имати један лифт мање за дизање летелица. За самоодбрану биће наоружан новим системом си сепроу који треба омогући одбрану од брзих противбродских крстарећих ракета. У употреби ће бити и нов ракети систем РИМ-116-РАМ настао као заједнички пројекат Американаца и Немаца.

          Померањем командног моста уназад и смањењем броја лифтова (са четири на три), повећана је површина палубе за полетање и слетање авиона.

          Нови носач имаће електормагнетни катапулт који ће користити линеарне електормагнентне моторе за повећање брзине приликом полетања летелице. Уместо паре, за грејање биће коришћена енергија из нуклеарних реактора који ће имати и функцију пловеће електране чиме ће се повећати још више њихова аутономност, а смањити трошкови.

          Нови носач авиона носиће 90 палубних Ф-35Ц, ФА-18ЕФ, ФА-18Г, Е-2Д хокај мини авакс, хеликоптере МХ-60Р/С.

          Највише наде се полаже управо на верзију Ф-35Ц који ће, упркос неким кашњењима, ући у оперативну употребу 2015. године. Као и сам носач авиона

          Нимало узгред: први носач авиона нове класе - случајно или не - гради се управо за Пацифичку флоту..

 

Јапан

ДДХ 181 „Хyуга

          ПОСЛЕ Другог светског рата, Јапану је било забрањено да гради носаче авиона иако су имали дозволу од САД да могу изградити јаку флоту.

          Токио је то искористио да изгради велики број разарача и фрегата одличног квалитета, а САД су у њему добиле поузданог савезника у овом региону Пацифика.

          Јапанци су били специфични јер  су почели да граде такозване хеликоптерске разараче наоружане артиљеријским, торпедним и ракетним наоружањем.

          Дана 23. августа 2008. године Јапанске поморске самоодбрамбене снаге поринуле су у море свој први послератни чистокрвни носач авиона. Дакле: равно 63 године откад је морао да потпише капитулацију.

          Због раста кинеске поморске моћи, уласка у игру нових разарача, фрегата и ракетних чамаца, појаве првог кинеског носача авиона и одлуке о почетку градње новог носача на нуклеарни погон од 90.000 т депласмана ( Пројекат 085), уз поновни излазак на светска мора Русије - Јапанци су одлучили да без обзира на уставна ограничења крену у развој свог носача авиона.

          Американци су лаке руке одобрили план и кренуло се у реализацију.

          Планови изградње датирају још из 1960, затим 1983. и деведесете године, али не у форми класичног носача авиона већ носача хеликоптера. Амбицизоно се у развој кренуло од 2000. године, али је због политичких разлога пројекат `померен`ка разарачу-носачу хеликоптера.

          Носач је концептуално нов облик добио 2004. године. Добио је стандардни облик носача авиона, са оперативним центром и контролним торњем на десној страни полетно-слетне палубе.

          Пројекат је добио ознаку 16 ДДХ.

          Изградња првог из серије од планирана четири брода пројекта 16 ДДХ (2 + 2) започела је полагањем кобилице за ДДХ 181 Хyуга 11. маја 2006. у бродоградилишту Јокохама.

          Нови ДДХ 181 добио је име по старом бојном броду империјалне јапанске морнарице (ХИЈМС) „Хyуга” који је изграђен 1918. године. Јапански морнарички врх тврди да је „Хyуга” намењена за противподморничку борбу, обезбеђивање десантних активности, логиситичку подршку и контроли функције командовања унутар састава јапанске морнарице.

          Брод се сматра разарачем, а секундарна улога носача указује да је реч о малом носачу авиона.

          Непрекинута полетно-слетна палуба има површину нешто већу од 5500 м2 подељену на три дела – прамац, средина и крма. На плуби су предиђена четири места за слетање тешких хеликоптера МЦХ-101. Веза палубе и хангара остварује се преко два лифта носивости 40 тона.

          ТТ Подаци:

          Дужина - 197 м, ширина - 35,5 м на најширем делу крменог дела слетне палубе (са заштитном мрежом), стандардни депласман „Хyуге” износи 13 500 тона, док је пуни депласман 18 000 тона.

          При пуном депласману газ „Хyуге” износи 7 м. Силуетом брода доминира торањ висине 13 метара.

          Поморски стручњаци Кине и Запада сматрају да ће ти носачи бити способни да укрцају чак и авионе као што је Ф-35Б.

          Ти авиони се не налазе у оперативној употреби Јапанских самоодбрамбених снага нити је устав дозволио градњу носача авиона, али је Запад највероватније зажмурио и дозволио Јапанцима коришћење оваквих бродова и као носача авиона ако се ситуација у региону у случају Северне Кореје и Кине буде усложњавала.

          Јапан је израдио студију градње носача хеликоптера опремљених са по 20 противподмоорничких хеликоптера. Алтернатива - 20 авиона за вертикално полетање и слетање.

          Наоружање: Ракете Мк41 смештене у 16 вериткалних лансера, хеликоптери МЦХч101, СХ-60Ј типа Харпун. Великим металним површинама изнад прамчаног и крменог командног моста доминирају антенске решетке фазног осматрачког рада ФСЦ-3.  

          Срце сензорско-информатичког система „Хyуге” чини Мицубишијев ФЦС-3 фазни радар и Талесов контролни ракетни модул. Фазни радар ФЦС-3 заправо је смањена верзија америчког фазног радара СПY-1 Аегис. 

          Погон брода чини класична ЦОГАГ пропулзија са четири америчке гасне турбине Џенерал Електрик типа ГЕ ЛМ 2500, које преко два редуктора покрећу две пропелерске осовине на којима су уграђени петокраки пропелери фиксног корака. Свака од уграђених турбина може развити више до 25 000 КС, односно укупна инсталисана снага износи више од 100 000 КС, тј. више од 74 МW. 

          А. М.

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари