НАТО бомбе још трују Србију

ЗАШТО ЈЕ ДРЖАВА ЗАУСТАВИЛА КОНТРОЛУ ВОДЕ, ВАЗДУХА И ЗЕМЉИШТА?

         Испитивање терена који је током бомбардовања 1999. гађан осиромашеним уранијумом на југу Србије пре неколико месеци је обустављено, јер за то више нема новца.

         Тринаест  година после бомбардовања, четири пошто је терен од касетних бомби очишћен - у априлу ове године престала је систематска контрола воде, ваздуха и земљишта на југу Србије. Да ли је то било и оправдано?

         Иако је терен очишћен и нема непосредне опасности за здравље људи на том подручју, постоји могућност да штетне материје из пројектила заосталих у земљи, преко подземних вода, а кроз ланац исхране, дођу и до људи. 

         Душко Кошутић из Института за нуклеарне науке "Винча" рекао је да постоји вероватноћа да је нешто уранијума заостало, и да се никада не може рећи да је терен потпуно очишћен и да треба стално пратити стање.

         "Сваке године материјал који је заостао продире све више и више у земљу. Силазећи полако пет или петнаест сантиметара годишње може једног дана доћи и до подземних вода. Из тог разлога треба пратити тај терен и подземне воде које излазе из тог краја, каже Кошутић.

         Сви саговорници ипак се слажу да нема непосредне опасности за становништво. Превентивно, Завод за јавно здравље у Врању контролише воду.

         "Ми смо сада у задња два три месеца опет припремили један обим мониторинга вода од 32 узорка са истих локација са истих места бунара да бисмо могли да изађемо пре Нове године са правом информацијом, јер се становниство горњих делова града врања којима је једини извор снабдевања воде са планине Пљачковице са оправданим страхом боје какав је квалитет и стално нас зову да питају да ли су воде исправне. Деси се да неко оболи", каже Мирослав Симић из Завода за јавно здравље у Врању.

         У току НАТО бомбардовања на југ земље бачено је око сто хиљада пројектила, што је око 15 тона осиромашеног уранијума. Подручје КиМ, које је и највише гађано, не контролише се. За годишње праћење југа централне Србије потребно је 15 милиона динара, а те паре државава сада нема. 

         Директорка Агенције за заштиту од јонизујућег зрачења Мирјана Раденковић објашњава да Агенција не располаже средствима за финансирање мониторинга, јер је то до сада ишло преко Министарства за заштиту животне средине.

         Пошто је Фонд за заштиту животне средине укинут прекинута је и процедура за наставак пројекта мониторинга, каже Раденковићева.

         Ипак на решавању финансијских проблема тренутно раде и Агенција и ресорно министарство, кажу у Министарству за заштиту животне средине.

         Да ли ће и када новац бити обезбеђен - знаће се идуће недеље.

Извор: РТС