„Загонетка подунавске цивилизације“ која је старија и од грчке и од месопотамске

У ПРОДАЈИ СРПСКО ИЗДАЊЕ ЗНАЧАЈНЕ КЊИГЕ НЕМАЧКОГ НАУЧНИКА ХАРАЛДА ХАРМАНА

Харалд Харман

* Немачки научник, пре свега лингвиста и културолог, али и археомитолог, Харалд ХАРМАН доказује да је Подунавска цивилизација, у којој значајно место припада нашој Винчанској кулури чији су почеци у неолиту и која је у петом миленијуму и раном чертвртом достигла свој врхунац, била подлога из које се развија ахајска грчка култура

___________________________________________________________________________

        МИ, савремени Европљани, ако бисмо се држали уџбеника историје и даље бисмо тврдили да је грчка цивилизација прва високо развијена култура која је у Европи унела светлост у таму праисторије. Када се помиње писмо онда се мисли на клинасто настало у Месопотамији, али све до пре три, можда само две деценије, слика о Старој Европи се драматично променила.

        У последње време археолози, опремљени најсавремнијим инструментима проналазе све више доказа да је на Балкану, у данашњој југоисточној Украјини, Румунији, Бугарској , углавном, свим југоисточним крајевима Европе постојала високо развијена култура која је још пре Месопотамије познавала писмо, израђива рафинирано квалитетну керамику која је била декорисана, ткала, трговала са народима који су били и до хиљаду километара бити удаљени...                

        Немачки научник, пре свега лингвиста, културолог,  али и археомитолог, Харалд Харман нас у овој књизи коју је објавила "Академкска књига" под насловом "Загонетка подунавске цивилизације" први пут детаљно упознао  са том, до сада непознатом, и по много чему још увек загонетном древном европском цивилизацијом.

        Он описује трговачке путеве и насеља, уметност и занате, митологију и писмо подунавске цивилизације, прати њене почетке на Црном мору и показује какав је био њен утицај на културе античке Грчке и Блиског истока.

        Подунавска цивилизација, у којој значајно место припада нашој, Винчанској кулури чији су почеци у неолиту и које је у петом миленијуму и раном   чертвртом достигла свој врхунац, била је она подлога из које се развија ахајска грчка култура на острвима и чији се трагови могу наћи у свему што се стварало скоро до наших дана још увек крије многе тајне и зато је ова Харманова књига чудесно занимљива.

        Подунавска цивилизација је била много старија од грчке, тако да сада барем знамо да су подунавске земље биле прве које су градиле куће на спрат, пронашле како да топе бакар, од злата правиле накит... Да су прве сахраниле неку постарију даму са кило  и по златних украса, правом Али Бабином ризницом...

        Харман овом књигом тврди да је доказао да оно што се до недавно приписивало праисторији припада у ствари историјском периоду.

        Оно што збуњује је старост свих трагова који су стигли до наших дана, јер су неколико хиљада година старији од локалитета за које смо до пре неколико десетина година мислили да су непојмљиво стари било да су се налазили у Месопотамији, Египту, Кини или неким другим деловима света.

        Задивљујуће је да су то били људи који нису ратовали, па нису имали утврђења нити градили бедеме око својих настамби, који су ценили жене и третирали их као равноправне и правили фигуре којима су се дивили највећи вајари 20. века (Мур, Бранкуши Ђакомети...).

        Том свету су припадали и житељи наше Винче па иако смо стигли на Балкан барем пет хиљада година доцније сигурно имамо понеки и њихов ген.

        Ако не из радозналости да сазнате који су били прастановници земље која нам сада припада, онда због неке далеке сродности "Загонетка подунавске цивилизације" је књига која се не сме заобићи.           

         Вера Кондев