Слободан Симић: Имамо изобиље проблема, па проблеме решавамо проблемима

У КЊИЖАРАМА ЈЕ ЗБИРКА ЊЕГОВИХ ЈЕДНОРЕЧЕНИЧНИХ АФОРИЗАМА „РЕЧЕНИЦА КОЈА ГОВОРИ“

* Два Симићева афоризма: „Наша телевизија никада није извештавала о догађајима јер не желимо да дајемо незаслужени публицитет стварности", „Код нас је само позитивна атмосфера за оне који су спремни да живе од ваздуха"...

__________________________________________________________

         „НАШ служебни језик је ћутање“, „Реч која убија: Пали!", два афоризма из књиге „Реченица која говори“ са поднасловом „изабрани једнореченични афоризми“ Слободана Симића (1963) у издању београдске "Алме" као 192. наслов из библиотеке „Хумор и сатира".

         Боље да пређемо на ауторов предговор који започиње цитирањем Иве Андрића да је „најтеже почети реченицу, а од тога је теже - завршити је“.    Констатујући да су за писање неког текста потребне хиљаде реченица, Симић постављја реторичко питање: „може ли књижевно дело да буде само једна реченица?"

         Одговор гласи: „Постоји књижевни род, и то најкраћи, назван афоризам, којим је могуће нешто рећи, саопштити, испричати, насмејати, забринути, критиковати, изнервирати, разбеснети, разгалити, указати, исказати... у само пар реченица, или чак само у једној".

         "Такав избор афоризама из моје тридесетопетогодишње афористичке продукције представљају искључиво само афоризми од једне реченице. Таквих афоризама - од само једне реченице - има сијасет код свих афористичара, али ово је прва књига у библиотеци српске афористике у којој су сви афоризми само једна реченица" објаснио је Симић.

         Слободан Симић се убраја међу најбоље српске афористичаре, али уз своју струку психијатра бави се писањем не само афоризама (има осам књига) већ и прича (девет).

         Има и две збирке песама.

         Његови текстови су извођени на телевизији и у позоришту.

         Приредио је три антологије афоризама, а заступљен је у преко педесет афористичких антологија у земљи и иностранству. Добитник је бројних награда и двоструки је добитник награде "Радоје Домановић", највеће српске награде за афоризам и сатиру.

         Вреди прочитати целу колекцију једнореченичних афоризама (има их више стотина) које је Симић одабрао из до сада пет објављених афористичких књига и поређао их хронолошки, али навешћу само неке по личном избору:

         „За матерјалне вредности је јасно, али како настадоше људске вредности?".

         „Незапослени је беспосличар са стручном спремом", "Имао је толико државних обавеза да није стигао ни да мисли", "Америка и Енглеска биће земља пролетерска, а знам и друге клетве", "Ако сте вансеријски, третирају вас као шкарт", "Кад трутови овладају кошницом, увозе мед", "Знали су шта граде, па су наплатили унапред".

         Ево нешто новијих афоризама: "Кад су се венчавали јад и беда, Србија је ухватила бидермајер", "Имамо несташицу решења и изобиље проблема, па смо принуђени да проблеме решавамо проблемима", "Наша телевизија никада није извештавала о догађајима јер не желимо да дајемо незаслужени публицитет стварности", "Код нас је само позитивна атмосфера за оне који су спремни да живе од ваздуха", "Ако је ово наше изобиље, доста ми је свега!", "С обзиром да у Србији нема шта да се украде,моле се лопови да пређу на друге дестинације."...

         У книзи су још и карикатуре Николе Оташа.

         На крају, аутор је закључио, да "с обзиром на стрпљење и навике савремених читалаца у новом информатичком 21. веку - можда ће једном једнореченични афоризми и карикатуре без речи бити литература будућности. Реченица која говори и карикатура без речи ... коме у данашње време више треба!".

         Вера Кондев

         Региструјте се на нашем Telegram   каналу: https://t.me/faktorga