Примаријус Слободан Симић: Роман од прича и афоризама

НАСЛОВ НОВЕ КЊИГЕ ПОЗНАТОГ АФОРИСТИЧАРА ЈЕ „ЗАШТО САМ ПРЕСТАО ДА ПИШЕМ“

Психијатар и писац - Слободан Симић

* Неки од афоризама из Симићеве књиге о књигама и онима који их пишу: што је неко члан Удружења књижевника не значи да је писмен; он је слободан уметник - јуче су га пустили; био је заиста велики писац - морали су да га скрате за главу, био сам на књижевној вечери - најбоље је било печење...

__________________________________________________________

          СРБИЈА,  да будемо поштени, не може да се похвали да је по нечему велесила осим по - афоризмима!

          Међу савременим афористичарима неспорно је најбољи Слободан Симић, за шта су му признале и његове колеге када су га изабрале за председника Београдског афористичког круга који, без сумње, окупља афористичарску елиту Србије, а то су потврдиле и друге земље у којима се цени ова не књижевна већ форма мшљења.

          Симић (1963) упркос раду као психијатар веома је продуктиван писац и до сада је објавио осам књига афоризама, осам књига сатиричних прича, и збирку песама.

          Текстови су му извођени у позоришту и ТВ, а све што је написао нашло је пут у свет и, што је најбитније, превођен је на енглески да не набрајам остале језике. „Покупио“ је све важне награде за афористику и за сатиричне приче.

          Његова најновија књига "Зашто сам престао да пишем" је, по његовим речима, „роман од прича и афоризама" јер издавач му је упорно тражио роман, а приче нико неће па и књиге афоризама се слабо продају иако сви воле да их цитирају.

          Уредница књиге  у издању "Друштва Рашка школа" др Ана Стишовић Миловановић, ауторка веома концизног али и садржајног поговора, тврди да је аутор "у многим причама и афоризмима дао интегралну слику једног доба, али не само актуелног већ су и слика односа човека и друштва из којих се универзалне вредности - општељудске и свевремене, на којима се темељени не само садашње већ и време које ће доћи"

          "Аутор разоткрива и осветљава деградацију етичких вредности разума, знања, емпатије и људскости" - оценила је уредница.

          Према њеним речима, Симић је за ову књигу "одабрао оне афоризме и приче које је уобличио у тематске целине на теме књижевног стваралаштва, културе и њеног друштвеног упоришта - образовања"

          „Он се одлучио за ове теме јер је као добар посматрач регистровао њихову скрајнутост тако да је слика коју је `насликао` катастрофална јер показује њихову скрајнутост и сву беду у којој се налазе“ , приметила је уредница Миловановић.

          Ево неколико  Симићевих опсервација о књигама: јесте ли гледали нову књигу познате водитељке; ако је неко члан Удружења књижевника не значи да је писмен; само да има две објављене књиге - писац је добио друштвено признање; он је слободан уметник - јуче су га пустили; био је заиста велики писац - морали су да га скрате за главу, био сам на књижевној вечери - најбоље је било печење; не може се променити историја, али се могу променити писци историје; спалио сам рукопис своје нове књиге - читалац је победио писца...

          Следи "Роман од прича" у коме је 38 прича у којима се Симић обрачунава са трагичним стањем у школама где се уместо плата деле пакети социјалне помоћи, са факултетима који се "рађају" преко ноћи и све се може купити - од дипломе до доктората, о издавачима који наплаћују писцима када им штампају књиге уместо да је обрнуто,  о неписмености писаца, о њиховом незнању, о родитељима који саветују децу да не уче јер ће више зарадити продајући робу на пијаци или тргујући недозвољеном робом ….

          Свака прича је убојита, језгровита и да није духовитих дијалога свака би могла да расплаче читаоца који веома добро зна да је то поштена слика нашег образовања .

          У епилогу је још неколико афоризама на рачун образовања као што су: ја сам стара школа из времена када се у њу редовно ишло, купиш диплому па продајеш памет, млади навелико купују дипломе -  то је мегатренд, диплома је најчуднија роба, они који је немају желе да је купе, а они који је имају најрадије би је продали, књигу у шаке па на тржиште рада, неписменима је описмењавање контрареволуција, могао  бих да докторирам на тему  лажних  доктората….

          Ова Симићева књига је штампана у само 500 примерака а требало би да буде обавезно штиво за све који се на неки начин баве у Србији литературом или образовањем.

    Вера Кондев