Пред српским читаоцем књига са поднасловом „Добитници и губитници у историји људског развоја“

КЊИГУ «НА СУПРОТНИМ ПОЛОВИМА» КАНАДСКИХ ИСТОРИЧАРА ОБЈАВИО «АЛБАТРОС ПЛУС»

* Аутори су отац и син - Алистер М. Тејлор (1915-2005) и Ангус М. Тејлор. У књизи инсистирају да потрошња енергије у будућности не пређе праг термалног и радијацијског загађења биосфере јер би то угрозило живот на Земљи

* Указали су да су најважнији проналасци на којима је Север изградио своје богатство дошли углавном из Кине: барут, хартија, компас... и да су ти проналасци омогућили Северу да запоседне  Северну и Јужну Америку, да загосподари морима и да бродовима допрема робље из афричких земаља

______________________________________________________________________

        ИЗДАВАЧКА кућа „Албатрос плус“, која је наставила традицију „Филипа Вишњића"и води је филозоф Јагош Ђуретић, објавила је књигу „На супротним половима“ оца и сина професора универзитета у Канади Алистера М. Тејлора (1915-2005) и Ангуса М. Тејлора.

        Књига има поднаслов „Добитници и губитници у историји људског развоја“ за коју је њен уредник Радован Радовановић казао „када би било више оваквих књига или барем када би било више читалаца оваквих радова - могуће је да би свет био бољи“.

        Према речима аутора, свет то јест човечанство би морало коначно да се "узме у памет" јер ресурси нису бесконачни тако да човечанство мора да планира хармонизацију еколошких.лимита и људских интереса. Они сматрају да нам је потребна нова глобално оријентисана дефиниција одрживог развоја и тиме генерални ремонт наших традиционалних концепата помоћи.

        Све је очигледније, сматрају аутори, да многе од "сиромашних" зона Југа представљају најбогатије регионе на планети што се тиче биолошке и еколошке разноврсности као и локално препознатих вештина управљања регионалним екосистемима и у складу са тим, уместо да се страна помоћ сматра једносмерном настајуће стратегије за друштвену и еколошку одрживост треба препознавати у категоријама узајамне помоћи.

        Као историчари, двојица Тајлора инсистирају да наше технологије морамо мењати а то је посебно тачно када се имају у виду технологије стварања енергије. Иако стопа потрошње енергије у предвиђеној будућности може порасти, она мора да се заустави јер не сме прећи праг термалног и радијацијског загађења биосфере.

        „Такође кривуља раста популације не може да расте у бескрај“ - упозоравају аутори ове књиге.

        Веома су занимљиве њихове приче везане за поделу на богати Север и сиромашни Југ јер до тога није дошло све до индустријске револуције коју је донела парна машина. Прича почиње са неолитским квантним скоком када је хомо сапиенс прешао из  палеолита који је карактерисала скупљачко ловачка фаза а започела је пољопривредни и сточарски период који је довео и до првих насеобина и градова па је то названо урбаном револуцијом у долинама река Тигра, Еуфрата, Нила, Инда и Хоангхоа.

        Временом на западу се појавила грчко -римска цивилизација која се као највећа империја наметнула  као претеча Севера у данашњем смислу.

        Оно што је изненађујуће то је да су земље које данас уврштавамо међу неразвијени, сиромашни Југ биле богатије од Севера који је само умео да од њих преузме најважније проналаске: и да их претвори у своје колоније или доминионе безобзирно отимајући све њихове природне ресурсе.

        Најважнији проналасци на којима је Север изградио своје богатство дошли су углавном из Кине: барут, хартија, компас који су  омогућили Северу да запоседну  Северну и Јужну Америку, да загосподаре морима и да бродовима допремају робље из афричких земаља. При томе Север је девастирао природне ресурсе Југа и тако довео до тешког, можда непоправљивог оштећења животне средине која ако настави да осиромашује може онемогућити даљи опстанак човека на планети Земљи.

        Вера Кондев