„Портрет једног краља - Краљ Милан Обреновић IV (1854-1901.)“

АУТОР НАЈНОВИЈЕ АБИОГРАФИЈЕ ПРВОГ СРПСКОГ КРАЉА НОВОГ ВРЕМЕНА ЈЕ НЕБОЈША ЈОВАНОВИЋ

* Аутор наглашава да Србија није пуно очекивала од младог кнежевића, који је са 14 година доведен на кнежевски трон, али да је он - када је у 35 . години абдицирао у корист свог 13. годишњег сина престолонаследника – иза себе оставио импозантне резултате за српску државу и за друштво у целини

* Да је Србију претворио у независну државу, уздигнуту на достојанство краљевине, проширену на југу за четири округа, модерну и добро опремљену војску чији су официри школовани на најбољим европским војним академијама и који су заслужни за успехе српске војске у Првом светском рату

______________________________________________________________________

        НАЈНОВИЈА биографија првог српског краља новога доба Милана Обреновића (1854-1901.) Небојше Јовановића (1963) у издању ХЕРАеду доноси први целовит увид у живот кнеза а затим краља Милана Обреновића IV .

        Пратећи буран приватни живот Милана Обреновића, као и његово политичко и војно деловање, аутор, користећи се релевантним изворима поступно и систематично износи и најситније појединости из живота овог владара, осветљавајући његове односе са најближим члановима породице и личностима из политичког и јавног живота Србије и Европе тог времена.

        Посебну пажњу посвећује политичком деловању и успесима овог "владарског метеора" коме "нико није био налик међу савременим европским монарсима ни у приватном ни у јавном животу" забележио је Љубомир Каљевић.

        У овој биографији аутор доноси низ нових и до сада непознатих података из живота српског краља        коме је припао задатак да приреди те наводне мемоаре јер  сумња у њихову аутентичност, али их је веома пажљиво приредио и уз све ограде укључио у своју књигу.

        „Писана јасно и прегледно, истанчаним стилом, уз неопходну научну апаратуру ова књига представља значајно и вредно штиво не само за историчаре већ и за све заљубљенике у добре књиге које припадају жанру биографија", оценила је уредница издања Станка Јанковић Пивљанин.

        Небојша Јовановић је историчар који је на одељењу историје Филозофског факултета у Београду завршио основне и постдипломске студије. Пре свега, се бавио историјом Србије у 19. веку и објавио је тридесетак научних радова.

        Данас је уредник за историју у Заводу за уџбенике у Београду. Написао је шест лексикографских дела, четири романа и приредио је и уредио више од сто дела мемоарске и дневничке прозе.     

         Јанковић је, за разлику од многих историчара  који су се бавили периодом краља Милана, ставио у први план његова значајна дела, којима је Београд па и целу Србију увео у савремену Европу и престоници дао изглед какав заслужује, иако је реално владао као краљ само 21 годину.

        Србија није пуно очекивала од младог кнежевића који је са 14 година доведен на кнежевски трон, а када је у 35 . години абдицирао у корист свог 13. годишњег сина престолонаследника оставио је импозантне резултате за српску државу и за друштво у целини.

        Када је стигао у Србију, она је још увек била османлијска вазална држава у којој није било формално организоване политичке странке ни парламентарног живота, у којој није било стајаће војске, нити своје монете. Није било ни централне банке нити железничког саобраћаја и још много тога што су друге европске земље имале већ одавно.

        Када је одлазио оставио је иза себе независну државу, уздигнуту на достојанство краљевине,п роширену на југу за четири округа модерну и добро опремљену војску чији су официри школовани на најбољим европским војним академијама и који су заслужни за успехе српске војске у Првом светском рату.

        Краљ Милан, истиче аутор, оставио је иза себе једну нову али већ угледну европску државу а његов бурни приватни живот, посебно развод од краљице Наталије је више за таблоидну штампу него мерило успеха једног владара.

        Вера Кондев