„Осликани вео“ комплетирао код нас преведене романе Сомерсета Мома
ПРИЧА О ДОГАЂАЊИМА У КИНИ У ВРЕМЕ СМРТОНОСНЕ ЕПИДЕМИЈЕ КОЛЕРЕ
* Ово дело енглеског класика говори о лондонској девојци Кити која се удаје за бактериолога Волтера Фејна који је страствено заљубљен у њу, али она га уопште не воли. Млади пар одлази у Кину где се Кити заљубљује у заводника, заменика конзула Чарлса Таусенда. Када муж сазна за неверство, да би је казнио, тражи од ње да пође са њим у град који је жариште епидемије колере...
* Мом, кога сматрају једним од класика енглеске књижевности, родио се у Паризу где је живео до своје десете године. Школовао се у Краљевској школи у Кентерберију и на Хајделбершком универзитету, планирајући да постане лекар. Прву књигу, роман, „Лујза из Ламбета" објавио је 1897., а успех који је постигла га је подстакао да напусти даље студије и посвети се писању
________________________________________________________
ТОКОМ прве половине XX века међу интернационално популарне писце убрајао се Британац Вилијам Сомерсет Мом (1864-1965) и његова бројна дела превођена су на десетине језика. Међу њима су се налазили пре свега његови романи и скоро сви су могли да се нађу у хрватском и српском преводу.
Ако данас питате неког старијег књигољупца, испоставиће се да су сигурно прочитали неку Момову књигу или гледали њихову филмску екранизацију.
Уредница и добар зналац англосаксонске литературе, Теа Јовановић, открила је да један од каснијих Момових романа "Осликани вео" није никада до сада превођен на српски језик и обезбедила је ауторска права од британског Краљевског литерарног фонда за ово дело и да га објави издавачка кућа "Дерета".
Александар Милајић је превео ово дело које се првобитно појавило на енглеском 1925. године. До сада је „Осликани вео" доживео три филмске екранизације и добио је и своје драмско издање.
Роман је сада изузетно актуелан јер се кулминација приче догађа у Кини у току смртоносне епидемије колере и тај део је близак свима јер се цео свет бори већ више од једне године са пандемијом ковида-19.
Мом, кога сматрају једним од класика енглеске књижевности, родио се у Паризу где је живео до своје десете године. Школовао се у Краљевској школи у Кентерберију и на Хајделбершком универзитету, планирајући да постане лекар.
Прву књигу, роман, „Лујза из Ламбета" објавио је 1897., а успех који је постигла га је подстакао да напусти даље студије и посвети се писању.
Искуство које је стекао у болници, писац је искористио приликом писања романа „О људским оковима" (1915.) и то дело га је лансирало у свету и до данас се сматра за једно до његових ремек дела. Следећи роман "Месец и стопарац"(1919.) само је учврстио Момову позицију врхунског писаца.
Током Другог светског рата написао је роман „Оштрица Бријача" (1944.) који је такође доживео филмску екранизацију.
У периоду између два рата Мом је веома успешно писао драме - од 1903 до 1933. године.
Као аутор кратких прича прославио се збирком "Подрхтавање листа" (1921.) са поднасловом (приче о пацифичким острвима), а до краја своје литерарне продукције објавио је још десет збирки прича.
Сомерсет Мом се настанио на југу Француске (1929.) где је фуриозно писао путописе, есеје, књижевне критике, личне исповести, али су у Југославији углавном превођени његови романи које сада комплетира „Осликани вео".
Наслов је одабрао према сентенци "...осликани вео који они што живе зову Животом" да би у предговору написао да су "ову причу надахнули Дантеови стихови и да је ово једини роман у коме је пошао од приче а не од ликова.
Прича о којој је реч у књизи је о лондонској девојци Кити која се удаје за бактериолога Волтера Фејна који је страствено заљубљен у њу, али она га уопште не воли. Млади пар одлази у Кину где се Кити заљубљује у заводника, заменика конзула Чарлса Таусенда.
Када муж сазна за неверство, да би је казнио, тражи од ње да пође са њим у град који је жариште епидемије колере.
Писац изванредно описује живот у зараженом граду и како се постепено мењају личности које су приморане да тамо живе .
Иако је од писања овог романа прошло скоро сто година Мом је показао да је заслужио да га Британци убрајају међу класике јер је изузетно модеран и лепо написан.
Вера Кондев