Објављена Антологија чешког афоризма „Кнедла у грлу“

ИЗМЕЂУ КОРИЦА КЊИГЕ СУ АФОРИЗМИ 92 АУТОРА, УКЉУЧУЈУЋИ КАФКУ И ХАШЕКА

* Јан БЕРНАТ: «Брак има предност што човек није сам, а ману што човек није сам»

*  Власта БУРИЈАН: «У време епидемије није хигијенски вући народ за нос"

* Јарослав ПУТНИК: «Тужна истина. Шта је социјализам? Најдужи и најтежи пут од капитализма до капитализма»

______________________________________________________________

       СЛОБОДАН Симић, један од српских велемајстора афоризма и један од аутора поговора Антологије чешког афоризма "Кнедла у грлу", написао је да је "његов колега по перу Александар Чотрић направио још једно значајно дело и први пут на прави начин довео чешке  афористичаре у српску културу и омогућио да упознамо нешто тако вредно и скривено годинама".

       Упоређујући чешки афоризам за "Пенушавим пивом", Симић је у поговору описао да је нашао у овој антологији "дивне афоризме, фантастичне мисли, симпатичне ауторске исказе, пуно хумора, оштроумности, ироније, парадокса, црног хумора, друштвене ангажованости... изненадно и неочекивано право задовољство за љубитеље афористике".

       Према Симићевим речима, то није негативан став према чешкој афористици и њеним ауторима већ последица непознавања тог књижевног израза ствараног у Чешкој вековима".

    Чотрић је одабрао 92 чешка афористичара међу којима су и неки од најславнијих писаца прозе у тој земљи попут Франца Кафке или легендарног "оца" доброг војника Швејка, Јарослава Хашека, који су стварали током 19. и 20. века, али међу њима су и неки попут Јана Амоса Коменског, иначе, теолога и филозофа рођеног крајем 16 века, који је забележио да "Помоћу књиге многи постају учени и ван школе, а без књиге нико не може постати учен ни у школи", или „Новац лакше одлази него што долази“.

Са промоције "Кедле у грлу"

       Добар зналац афористике у свету, Симић је описао чешки афористички израз као "веома разнолик чији аутори воле да се шале на многе теме и хумор је циљ коме највише теже. Ипак има доста сатиричних и политички ангажованих афоризама што асоцира на заједничку црту која спаја чешку и српску афористику и подсећа на сличне историјске и социјалне, друштвене проблеме и околности у којима смо били и ми,а присутни су и данас".

     „Тако смо добили", закључио је Симић, "још једну важну књигу у библиотеци европске афористике, а "Кнедлу у грлу"сви прави љубитељи афоризма прогутаће са задовољством".

       За приређивача књиге, Чотрића ,"Чеси су дискретни, суптилни, децентни и деликантни и те особине манифестују и у својим афоризмима којима доминира хуморно виђење света" .

       Бавећи се темама које се најчешће срећу у чешкој афористици, Чотрић наводи да су то "свакодневна, обична интересовања, проблеми малог човека попут: брака, (Брак је сувише озбиљна ствар да би се могао препустити само супружницима), породице (Породични круг често има облик троугла)... и зато је чешки афоризам својеврсно упутство за преживљавање, рецепт за оздрављење, реплика за увреде, парола за пролаз даље јер (хумор је једини достојанствен начин да будете тужни) и зато је читање чешког афоризма потпун, не само књижевни него и уметнички доживљај".

    Чотрић је, независно од године рођења и смрти, ауторе које је одабрао поређао по азбучном реду и почиње од Ота Фратичека Баблера (1901-1984.) кога је представио на 11 страна али са неколико исказа које вреди памтити попут: "Освета је дивља правда", "Историју је много пријатније студирати него преживети", "Матерњи језик злобе чине иронија, лаж и клевета","Самоћа јача, усамљеност боли"...

     Јан Бернат (1943) се највише бави браком и родним односима као што су: "Сексуална привлачност рађа пренасељеност, будимо ружни!","Пољубац је најпријатнији начин преношења бацила", "Брак има предност што човек није сам, а ману што човек није сам", "За завист је потребно двоје, за љубомору троје а за глупост је довољно и једно".

    Ево  како је Лубомир Брожек (1949.) писао афоризме о књигама и писцима: "И књижевност има свој смртни грех: досаду", "Знам песнике који целога живота нису написали ни један стих, а знам и ауторе многих збирки који песници никада неће бити", "Добрим књигама, за разлику од љубавница, можемо се вратити"...

       Од Станислава Брожека (1940.) Чотрић је одабрао текстове на само три стране али мени се изузетно свидео "Са дивним мислима је као са дивним женама , најчешће се испостави да већ припадају неком".

    Од Власте Буријана (1891-1962) одабрано је само 17 афоризама али вреди запамтити: "У време епидемије није хигијенски вући народ за нос" или "Политички потоп је прошао, али је оставио блато", "Чешка је најлепша земља на свету, али је штета што у њој живе Чеси".

       Јарослав Путник (1923-2013) није се устручавао да у средини која је била под руском доминацијом напише: "Тужна истина. Шта је социјализам? Најдужи и најтежи пут од капитализма до капитализма".

       Без обзира на тему којом се баве чешки афористичари су показали да им је смисао за апсурд и за смешно у генима и у овој обимној антологији читалац може слатко да се насмеје или барем насмеши али свакако се неће досађивати.

       Књигу је објавила "Српска реч" (Београд, Вука Караџића 8).

       Вера Кондев