Нови роман Искендера Пале «Смрт у Вавилону, љубав у Истанбулу» на српском

ТУРСКА ЈЕ У СВОЈОЈ ИСТОРИЈИ ИМАЛА 33 СУЛТАНА, А 26 ИХ ЈЕ – ПИСАЛО ПОЕЗИЈУ

Искендер Пала

* У центру приче је један мистични бодеж и тајне Новог вавилонског царства а наратор је књига у којој је под шифром решење свих проблема

* Временски прича почиње уласком султана Сулејмана Величанственог у Багдад 1534. године и доласком османског песника о љубави Фузулија који је стварна личност

_____________________________________________________________________

       АКО сте прочитали и свидео вам се роман «Истанбулска лала» турског писца Искендера Пала, сада вам се пружа прилика да од истог писца прочитате тек пристигли роман «Смрт у Вавилону, љубав у Истанбулу»  који је објавила «Лагуна», као и претходни роман истог писца.

       Искендер Пала (1958) сматра се данас у Турској за једног од најбољих писаца и највећег стручњака за диванску књижевност и поезију које су настајале у елитистичким и образованим круговима Османског царства од краја 13. до средине 19. века.

       Реч  «диван» је персијског порекла и означава песничку збирку једног аутора. Диванска поезија се развијала у окриљу персијске и арапске књижевности а турски народ ју је узео за свој узор након прихватања ислама.

       Аутор романа «Смрт у Вавилону, љубав у Истанбулу» не крије да је `заљубљен` у диванску књижевност и критичари му приписују да пише своје песме, приче и романе «као да не живи у нашем времену , јер су му ум и дух остали у прошлости».

       Пала тврди да је прочитао све изворе о диванској књижевности и османској историји јер му је амбиција да новим генерацијама као професор универзитета у Истанбулу и веома успешан и богато награђиван писац новим генерацијама покаже оно најлепше што имају Турци у својој култури, у првом реду у књижевности.

       Његов новопреведени роман припада жанру историјског триллера. Проф. Пала сматра да је то жанр за који је порасло интересовање јер у свету је дошло до сукоба цивилизација и политичког раслојавања.

       По његовој оцени, читање романа је данас један од најплеменитијих облика забаве и најбољи начин да младима приближи спој диванске књижевности са најбољом традицијом западних трилера

       У роману су у центру приче један мистични бодеж и тајне Новог вавилонског царства а наратор је књига у којој је под шифром решење свих проблема.

       Временски прича почиње уласком султана Сулејмана Величанственог у Багдад 1534. године и доласком османског песника о љубави Фузулија који је стварна личност.

       Прича води читаоца кроз векове и многе градове Европе све до немачког археолога Роберта Калдевоја који је почетком 20. века ископавао локалитете древног Вавилона.

       Диванска поезија - ако се данас неко жели бавити проучавањем ове врсте књижевности - захтева знање старог турског језика као и познавање историје и религије. Пала је подсетио да је од 33 османска султана чак њих 26 писало поезију и то је јединствен случај када су европски владари у питању.

       Вера Кондев