Нова књига Срђана Тешина, Маркес има измишљени Макондо, а он „фантастично стварни родни Мокрин“

АУТОР „МОКРИНСКИХ ПРИЧА“ РОДИО СЕ У ИСТОМ СЕЛУ КАО МИКА АНТИЋ И РАША ПОПОВ

* „Мокринске хронике“ аутор је назвао  мемоарском фикцијом јер, како је признао, сачинио је књигу у три дела од „приповеданих успомена" и онога што је „најбезочније измислио и истовремено видео својим очима и искусио на својој кожи"

* Тешин са много топлине, помало меланхојие и носталгије бележи сећања на бака Видине кулинарске вештине прожете њеним причама, затим на деду Георгија који је пропутовао света а када су стигли Руси као ослободиоци напијао се са њима

______________________________________________________

          У ИНТЕРВЈУУ који је дао дневном листу "Политика" ове јесени, поводом изласка из штампе његове нове књиге "Мокринске хронике", један од водећих српских писаца средње генерације из Војводине, Срђан В. Тешин (1970) изјавио је да је ново дело написао"стојећи на раменима великана рођених, као и он, у банатском селу Мокрин у близини Кикинде.

          Књига у издању  „Архипелагове" едиције Златно руно, која је резервисана за дела која главни уредник ове издавачке куће Гојко Божовић изузетно цени, нашла се сада у друштву неколико Тешинових већ објављјених дела и заиста се мозе уврстити међу најбоље које су објављене у 2021. години.

          Тешин је већ написао нешто што би се могло сврстати, по жанру, у мемоарску литературу „Кроз пустињу и прашину", а „Мокринске хронике аутор је назвао  мемоарском фикцијом јер, како је признао, сачинио је књигу у три дела од „приповеданих успомена" и онога што је „најбезочније измислио и истовремено видео својим очима и искусио на својој кожи".

         Тешин пише и ово дело својим јединственим стилом и приповеда у првом лицу враћајући читаоце неколико деценија уназад.

         Уједно, успоставља везу са његовим другим књигама прозе, кратке или дуже, чији је топоним његово родно место - Мокрин.

       Он искрено открива смешну и болну страну детињства у првом делу у коме су кондензоване и анегедоте смешне до суза из његовог раног живота.

       Тешин са много топлине, помало меланхојие и носталгије бележи сећања на бака Видине кулинарске вештине прожете њеним причама, затим на деду Георгија који је пропутовао света а када су стигли Руси као ослободиоци напијао се са њима.

          Ту су и мириси првих књига које су га неосетно увукле у литературу преко сеоске библиотеке, мајка страдала у саобраћајној несрећи, отац педантни професор биологије, старији брат Стева-заштитник, али и бројни мангупчићи Мокрина са којима се аутор књге играо, збијао неподопштине и неприметно ушао у адолесценцију за коју је резервисао други део „Мокринских хроника", да би у трећем завршавао средњу школу и пробијао се кроз студије у Београду захваћеном драмом распада Југославије.

       Тешин не крије да себе и своје вршњаке сматра „изубљеним генерацијама седамдесетих и осамдесетих година".

          У своју причу унео је ведрину раног детињства и постепеног одрастања током кога је његов главни јунак доживљавао прве љубави, прва сексуална искуства и прве свирке јер је Тешин изистински имао свој музички бенд, а и почео је да пише песме за њега.

           Књига је тек нешто више од месеца на тржишту а критичари су се већ постарали да напишу понешто о њој и тако јој подигну популарност код читалаца свих генерација - од најмлађих до најстаријих - јер свако може да се препозна у неком од Тешинових ликова.

          Неки су жалили што је релативно кратка, неки су се дивили пишчевој вештини да у текст вешто уклапа језичке локализме Баната, учећи градске потомке житеља места попут Мокрина, њихову верзију штаровачког говора.

          Нико није оспоравао ауторову способност да удахне стварни живот свим, па и најмање важним ликовима ове, по форми, заиста несвакидашње, али уверљиве књиге која истовремено може да се сврста међу збирку прича, али истовремено чини и једну целину.

          Запитан коме се диви и чији пример следи - Срђан Тешин је констатовао да он стоји на леђима мокринских великана јер то село је изнедрило неколико незаборавних књижевника попут Мирослава Антића, Раше Попова, Ибрајтера, Имре Сабоа...

        Запитан о чему највише воли да пише, Тешин је казао да "Гарсија Маркес има измишљени Макондо а он има фантастично стварни Мокрин.

          Колико је ово дело читалаца, најбоље говори податак да су га 32 препоручила на интернету.

          Не треба заборавити на колико страних језика су преведена Тешина дела а да су Американци уврстили једну његову причу у антологију најбоље савремене европске кратке приче.

          Вера Кондев