„Латински глосар“ - збиркa прича о латинском наслеђу у нашем говору и писању

НОВО ДЕЛО АУТОРА „МИТОВА И ЛЕГЕНДИ“,  „АНТИЧКИХ ИЗРЕКА“ И „ИМЕНИКА КЛАСИЧНЕ СТАРИНЕ“

* Проф. др Владета ЈАНКОВИЋ објашњава и порекло, смисао и првобитно значење данас веома фреквентних израза, као што су agenda, akademija, alibi, alter ego, cirriculum vitae, corpus delicti, de facto, lapsus, pro bono. in flagranti, tabula rasa, veto...

_______________________________________________________

       ЈЕДАН од најбољих али свакако и најплоднијих српских класичара у другој половини XX века проф. др Владета Јанковић (1940), аутор је значајног броја стручних дела и научних студија, али и неколико књига које би требало да нађу место у свакој кућној библиотеци јер се на популаран начин баве антиком на којој почива и српска цивилизација.

       Откако је у нашим средњим школама занемарено учење латинског језика, са ретким изузецима лингвистичких гимназија, професор Јанковић је у издању „Лагуне" објавио четири књиге у којима је сажето најважније знање о двема античким цивилизацијама (грчкој и римској).

       Након књига „Митови и легенде“, „Античке изреке“ и „Именик класичне старине" - сада је објављен својеврсни наставак „Античких изрека“ – „Латински глосар“.

       У овом делу аутор се определио да његов први део посвети оним латинским изрекама које су успешно транспоноване у српске пословице или узречице (више од 60), преносећи њихово значење у домаћи контекст.

       Многе су одавно до те мере усвојене у наш језик тако да их многи сматрају да су плод народне мудрости.

       Проф. Јанковић је својим лепим, питким стилом и духовитим анегдотама из старог Рима и раног средњевековља (пре свега из Библије) описао ко је - и када и зашто - изрекао те мудре мисли.

       У другом делу аутор је објаснио позадину и разлоге појединих латинских израза као и њихове ауторе, ако су познати, трудећи се да на једноставан начин објасни порекло, смисао и првобитно значење данас веома фреквентних израза, као што су agenda, akademija, alibi, alter ego, cirriculum vitae, corpus delicti, de facto, lapsus, pro bono. in flagranti, tabula rasa, veto...

       У трећем делу су сакупљене и објашњене по значењу поједине латинске скраћенице које су у светској употреби у научним и стручним текстовима као што су: P.S, NN, ad. lib., D.D. D, et. cet. N.B...

       Скраћенице нису ништа ново и у античком Риму је најпопуларнија била "SPQR", што је значило – „Сенат и римски народ", а коришћено је као замена за пуно име градске управе Рима.

       Можда је најзанимљивије прочитати које су латинске изреке стекле, по смислу, своје значење у српском језику.

       У случају изреке "Боље икад него никад" даје се објашњење да је исто значење имала латинска изрека „Potius sero quam numquam“ која је служила као оправдање за кашњење сваке врсте а први пут се среће у књгама историчара Тита Ливија.

       За изреку „С њим или на њему“, класичар Јанковић је испричао прилично опширну причу о спартанским ратницима, са многим детаљима који су познати само познаваоцима грчке и римске традиције.

       Књига је опремљена бројним илустрацијама које употпуњују ову збирку прича о латинском наслеђу у нашем говору и писању .

       Вера Кондев