Кршљанин: Србија треба да буде са Русијом у свету који се променио јер је и сама томе допринела
НА БЕОГРАДСКОМ САЈМУ И КЊИГА «СРБИЈА И РУСИЈА: АРГУМЕНТИ ЗА НОВУ ПОЛИТИКУ»
* Председник међународне словенске академије Сергеј БАБУРИН о новој књизи Владимира Кршљанина: „Србија је, заједно са Русијом, духовни стуб словенског света, што значи да су управо оне позване да спасу, како јединство Европе, тако и сам мир на континенту. Кршљанин брани тај закључак свом снагом своје душе и логиком размишљања. У потпуности сам са њим сагласан»
* Слободан АНТОНИЋ: „Русију Кршљанин с правом препознаје као одлучујућу шансу да се Србија извуче испод атлантистичког ига. Кршљанин прижељкује активнију улогу Русије, али он зна да је таква улога могућа само ако Москва у званичном Београду добије искреног партнера коме је стало до суверености и демократије»
_________________________________________________________________________
МОЖЕ ли српска политика да буде слободнија, успешнија и поноснија? Како се ослободити смртоносног НАТО загрљаја?
Да ли је могућно и шта значи војно-политичко савезништво са Русијом? Како је српски отпор западној агресији утро пут Владимиру Путину?
Које су то цивилизацијске одреднице на основу којих Русија и Србија граде позитивну алтернативу за читав свет? Шта стварно повезује Србију, Путина и Трампа?
Шта нам је чинити у свету који се променио јер смо и ми томе допринели?
Ово су нека од темељних питања на која одговара књига Владимир Кршљанина „СРБИЈА И РУСИЈА: аргументи за нову политику» (издавачи: Центар академске речи, Шабац; Информатика, Београд; Међународна словенска академија, Москва).
Пред читаоцем је најсвеобухватнији и најконзистентнији покушај компоновања српске политике за 21. век. И не само компоновања, већ и њене провере – у односу према свим битним догађајима који су заокупљали нашу пажњу последњих година.
Књига садржи два огледа: СРПСКО-РУСКИ ОДНОСИ, БАЛКАН И ЕВРОАЗИЈСКИ САВЕЗ и МЕСТО СРБИЈЕ У КРИЗИ ЕВРОПСКЕ БЕЗБЕДНОСTИ, и око 200 краћих текстова који одсликавају све најбитније у Србији и од значаја за Србију у периоду 2008-2018. године, дакле у периоду рушења постпетооктобарске прозападне парадигме и још увек недовршених порођајних мука обнављања српске слободе.
Нова српска политика, по аутору, мора да сабира и уједињује све најбоље у српској историји – православно, антифашистичко и социјалистичко.
Аутор је присутан у српској политици и дипломатији од краја 80-их, у целом релевантном раздобљу, лично познаје већину њених главних актера, а мало ко попут њега добро познаје људе и односе у савременој Русији. То све његове бритке текстове, често песнички инспиративне, чини релевантним и поузданим.
Владимир Кршљанин (1960) је књижевник и научни радник, који је у тешком времену за нацију све ставио у службу српске политике и дипломатије. Био је члан руководства СПС, помоћник Милошевића у Хагу, амбасадор. Председник је Српског одељења Међународне словенске академије.
Књига садржи и одзив Сергеја Бабурина и поговор Слободана Антонића. Цитирамо:
«Владимир Кршљанин није само истакнути друштвени и политички делатник савремене Србије. Он је и политички мислилац, који аргументује зашто Србија треба да буде међу лидерима Словена, не претварајући се у периферију Европске Уније. Србија је, заједно са Русијом, духовни стуб словенског света, што значи да су управо оне позване да спасу, како јединство Европе, тако и сам мир на континенту. Кршљанин брани тај закључак свом снагом своје душе и логиком размишљања. У потпуности сам са њим сагласан.»
СЕРГЕЈ БАБУРИН, Председник Међународне словенске академије, Потпредседник Државне Думе Русије 2. и 4. сазива
«ЗА ОБНОВУ ПОЛИТИКЕ СУВЕРЕНОСТИ И ЕМАНЦИПАЦИЈЕ
Од изласка Кршљанинове књиге Слободна Србија – приручник за ослобођење (2008), Владимир и ја често смо се виђали и разговарали. Бринуло нас је то што се притисци на Србију настављају, што се продужава са нашим државним, економским и културним ломљењем, а да наша друштвена елита све то покорно прихвата само зарад имагинарних „евроинтеграција“.
Кршљанин је наставио да пише и наступа баш на линији борбе за извлачење Србије из колонијалног положаја према Берлину (Бриселу) и Вашингтону. Тих десет година његове борбе (2008-2018) сасвим лепо се очитује у ових двеста чланака и наступа сабраних у књигу Србија и Русија.
Русију Кршљанин с правом препознаје као одлучујућу шансу да се Србија извуче испод атлантистичког ига. Русија нам свих ових деценија, као и у ранија два века, подсећа Кршљанин, јасно показује наклоњеност, и то делима, а не речима.
Значај те поруке данас је за Кршљанина суштински важан: Србија без Русије је не само колонизована територија без идентитета, већ и Србија без Косова, можда и без Војводине, без Рашке, без Републике Српске...
Кршљанин прижељкује активнију улогу Русије, али он зна да је таква улога могућа само ако Москва у званичном Београду добије искреног партнера коме је стало до суверености и демократије.
Зато је ова Кршљанинова књига важна. Разнородна и необична по својој структури, она има документарну, али и еманципаторску вредност.
Због тога имам част да ову књигу од срца препоручим читаоцу.»
СЛОБОДАН АНТОНИЋ