Кршљанин: Русија је гарант да ће међународно право опстати и да можемо вратити отето

МИЛОШЕВИЋ И ПУТИН СЕ НИСУ СРЕЛИ, АЛИ ЈЕ ЊЕГОВА СРБИЈА ПРЕДАЛА ШТАФЕТУ ПУТИНОВОЈ РУСИЈИ

* Србија и Русија су наставак Ромејског царства и као такве, оне су источник и настављач хришћанске цивилизације, дакле европске цивилизације. Јеретички Запад је њена духовна аберација и вредносна опозиција

* Перспектива је да еволуција, коју условљавају и свеопшта криза западног капитализма, и јачање Русије, Кине и других сила које нису под контролом предаторског Запада, изведе Србију из колонијалне економске, технолошке и медијске зависности од Запада и доведе до правног кодификовања нашег духовног, али и државног савезништва и саборног јединства са Русијом

* Србија нипошто не сме одустати од својих историјских аргумената заснованих на међународном праву. Русија нам је непобедиви гарант да ће међународно право опстати и да можемо вратити отето. Неопходно је да се тога сетимо данас, на 20. годишњицу НАТО агресије

___________________________________________________________________

         ВЛАДИМИР Кршљанин је – на трибини «Перспективе српско-руских односа» одржаној поводом његове књиге  - најпре упутио речи захвалности Амбасади Русије и Руском дому на подршци и гостопримству, председнику Међународне словенске академије Сергеју Бабурину и њеном члану Олегу Дзизи на дугогодишњој сарадњи и поверењу, компанији Информатика која је омогућила издавање књиге, порталу Факти и својој породици.

         Посебно се захвалио учесницима трибине и свим присутним.

         Факти најважнији део Кршљаниновог излагања преносе у целини:

         „Србија и Русија су данас савезници. Неко ће с правом рећи да је то карактер њихових односа кроз целу историју, али у смислу теорије међународних односа, њихови односи нису увек имали квалитет и обим који одговарају савезништву. Реч савезништво употребили су председници Србије и Русије 17. јануара у Београду.

         Током 90-их, карактер односа Србије и Русије се мењао - од тајног придруженог чланства СФРЈ у НАТО (када је сарадња са Русијом била квалитетна и обимна, али праћена неповерењем) до иницијативе за улазак Србије у Савез Русије и Белорусије, односно за успостављање (по први пут у историји) државног јединства две земље (иако су обим и квалитет сарадње у том часу били на ниском нивоу, због тешких прилика у обе земље).

         Србија и Русија су наставак Ромејског царства и као такве, оне су источник и настављач хришћанске цивилизације, дакле европске цивилизације. Јеретички Запад је њена духовна аберација и вредносна опозиција.

         Наш заветни концепт нације, много је старији и хуманији од Западног. Између осталог, он је саборан, а западни је конфронтациони, као и све у друштву. Титуларна нација у многонационалном српском и руском царству није имала већа права од осталих, него већу одговорност.

         Западни конфронтациони политички концепти су трагично на нас утицали, бацајући нас у унутрашње сукобе и велике ратове.

         Један од најкрупнијих носилаца и преносилаца православних вредности и ромејске науке, био је Свети Сава, замонашен у руском манастиру, отац заветне нације и творац Законоправила, написаног на заједничком нам, црквенословенском језику.

         „Изгонити од вас извор свих зала, то јест љубав према новцу“

         „Немојте, о чеда и браћо, никада да поштујемо оно што шкоди, а да обилазимо оно што спасава“

         - прописао је Свети Сава у Хиландарском типику.

         Кроз целу модерну историју Русија је била заштитник Србије и гарант њеног опстанка – прво у ослобађању од турског ига, а затим у одолевању много крвавијим агресијама са Запада. Како је то изгледало у Првом и Другом светском рату сви знамо. А и наше трагично жртвовање и страдање 90-их има велики смисао, јер је помогло усправљању Русије, а и нада садржана у Резолуцији 1244, не би била могућа без Русије.

         Милошевић и Путин се никад нису срели, они су се историјски мимоишли. Ипак, као што је Душаново царство предало штафету Трећем Риму, тако је и Милошевићева Србија предала штафету Путиновој Русији. А она је својим уздизањем већ променила свет.

         Братство, како често и истинито зовемо духовну блискост  Србије и Русије, није у свим периодима историје давало довољно плодова. Не толико јер је једна или друга земља била у тешкоћама, као што се обично мисли, већ зато што су западни материјални и идеолошки утицаји потискивали духовност и братску љубав.

         Морално и војно-политичко лидерство Русије у савременом свету, Србија је дочекала под хибридном окупацијом и прозападним руководством.

         Последњих година, међутим, дешава се природна еволуција државних приоритета Србије. Безалтернативност прозападног курса замењена је неодрицањем од пријатељства, односно сопствених интереса. Савезништво са Русијом чине могућим константе српске спољне политике – никада у НАТО и никада санкције Русији. Уз економску, на замаху добијају војна и безбедносна сарадња и сарадња у сфери високих технологија, које раније нису постојале.

         Перспектива је да ова природна еволуција, коју условљавају и свеопшта криза западног капитализма, и јачање Русије, Кине и других сила које нису под контролом предаторског Запада, изведе Србију из колонијалне економске, технолошке и медијске зависности од Запада и доведе до правног кодификовања нашег духовног, али и државног савезништва и саборног јединства са Русијом.

         То правно кодификовање је неопходно и због тога јер ће будући праведни свет, бити и правно уређен свет и због тога што су војна сила катехона – Русије, и праведне норме међународног права једина гаранција трајног потискивања западног зла.

         Међународно право на којем Русија с правом инсистира, настало је победом православне Русије над Трећим Рајхом и силама осовине. Оно не само да није превазиђено, оно до сада није довољно примењено, јер тајне структуре Запада нису престале да користе своја франкенштајновска чудовишта, своје старе и нове усташке и бандеровске легије, Ханџар и Скендербег дивизије.

         Рат Русије против Исламске државе у Сирији показује да ни према садашњем нацифашизму неће бити милости, као што није било ни према оном пре 80 година.

         Зато Србија нипошто не сме одустати од својих историјских аргумената заснованих на међународном праву. Русија нам је непобедиви гарант да ће међународно право опстати и да можемо вратити отето. Неопходно је да се тога сетимо данас, на 20. годишњицу НАТО агресије.

         Духовно и саборно јединство Србије и Русије је предуслов за успостављање праведног поретка у свету. Да би се то постигло, треба нам повратак нашим исходиштима, реафирмисање вредности наше цивилизације, у свим сферама друштвеног живота и у медијској сфери, где очекујемо још већи допринос Русије.

         На том путу незаменљиво је умножавање наших хуманитарних веза, чему је, надам се, бар мали допринос дало и ово вече.“

         (трибина у Руском дому „Перспективе српско-руских односа“ – излагање Владимира Кршљанина)