„Књижурина“ Радивоја Бојичића има само 109 страна, али је - Књижурина

ИЗМЕЂУ ЊЕНИХ КОРИЦА ЈЕ 96 КРАТКИХ ПРИЧА И СВЕ СУ – ПРАВЕ БОЈИЧИЋЕВЕ

* Има их написаних и на две странице, али и сасвим кратких. К ао ова под насловом „Брачно искуство“: „Био сам радохоличар; Онда сам упознао жену купохоличарку; Сада сам алкохоличар“

______________________________________________________________

        ДА Пикасо сада слика Београд, слика би се звала "Герника".

        Тако је  један од најбољих српско-црногорских сатиричара, афористичара, колумниста, романсијера, писаца за децу , новинара, описао актуелни Београд у једном интервјуу који је дао поводом изласка из штампе његове најновије књиге  коју је аутор крстио "Књижурина"

        Ако је судити по броју сатиричних прича заслужује тај назив, јер обухвата 96 прича, али пошто је и сам аутор признао да су "баш кратке" јер цела књига има 109 страна онда је наслов још једна шала Радета Бојичића јер књига је његово дело а за технички део се побринуло  Удружење балканских сатиричара Србије "Јеж" коме је Бојичић остао веран све до пензије а и ка пензионер јер је управо ове године могао да прослави округли 70. рођендан.

        Фасцинантно је ако се прочита на Гуглу његова библиографија јер овај неуморни ,"произвођач" смеха ,подсмеха и шале има са својим потписом тридесетак онога што би се могло назвати књига, драма, монодрама које боље да не набрајамо јер нисам сигурна да би их и сам аутор могао све да наведе.

        То да је изузетно образован, редак ерудита вешто крије али му као помен слике "Герника" промакне као икада цитира понеку древну сентенцу или бар народну изреку.

Кадар са промоције "Књижурине"

        У његовој " Књижурини" која се лако и брзо чита, али дуго памти, Бојичић је својим поштоваоцима поклонио још једну актуелну слику света у коме живимо јер земља коју је прекрстио у "Шизиленд" свакако заслужује да га перо попут Бојчићевог овековечи.

    Не устручава се да се подсмехне са пуно горчине свету у коме живи заобилазећи већ одавно потрошене темеи  показујући да му је ум бритак чак и више него пре јер се оштри већ више од четири деценије

        Приче чија се дужина креће од три реченице до читаве две стране, поређане су по азбучном реду и тако је слово Б започело "Банкарском операцијом" која гласи:Прво навуче фантомку; онда опљачка банку; Затим скине фантомку, па стсви кравату; и врати паре у банку".

        Да ли сте разумели?

        Ево ккао је Бојичић сагледао брак као важну друштвену институцију.

        „Брачно искуство": "Био сам радохоличар; Онда сам упознао жену купохоличарку; Сада сам алкохоличар".

        А како је Бојичић видео добру вест да је неко нашао посао: Новозапослени му се хвали како је посао идеалан, право на осмочасовно радно време, слободан суботом, добра, гарантована плата и још и тринаеста а када је све то изређао - пријатељ га пита да ли посао има какву ману, а новозапослени му признаје да је мало далеко од куће. "Па где се налази тај рај" пита га пријатељ без посла а одговор гласи: "У Немачкој". 

        До које мере је Бојичић успешан писац баш кратких прича, ево једне као примера. Зове се "Медијска личност" : "Ћале ми јутрос изашао у новинама; Шта је то урадио да новине пишу о њему?; Пао је са градилишта и погинуо!" .

        Вера Кондев