Изашла из штампе студија „Српско село у средњем веку“

АУТОР ЈЕ ПРОФ. ДР СИНИША МИШИЋ, А ИЗДАВАЧ – „ЕВОЛУТА“

* Књига је подељена на поглавља: Простор, Селишта и заселци, Сеоске правине и кривице, Господар села, Земљорадници и сточари, Послови и дани, Брак и породица, Село и парохија

* Посебно место дато је законима који су јасно дефинисали права и обавезе сељака према господарима, властелинима, манастирима, храмовима и самим владарима. Законима су биле регулисане и казне а за многе прекршаје одговарало је цело село, посебно ако је била реч о неким крађама

____________________________________________________________________

        ИЗДАВАЧКА кућа "Еволута", која има релативно скромну продукцију, може да се похвали да објављује само драгоцене наслове из друштвених наука, највише из домена историје као што је "Српско село у средњем веку" проф. др Синише Мишића штампано у едицији "Полихистор".

        То је научна студија, прва која детаљно обухвата овај сегмент српског друштва у средњем веку а резултат је вишегодишњих истраживања.

        Аутор је још 2005. окупио истрачивачки тим за истраживање српских средњевековних насеља и у оквиру тог пројекта до сада је објављено на стотине расправа и чланака и неколико монографија.

        У оквиру тог истраживања, 2010. године је објављен и „Лексикон градова и тргова средњевековних српских земаља“.

        Књига о селима представља синтезу чији аутор - проф. Мишић, који се овом темом дуго бавио уз помоћ других историчара и посебно правника - не крије да је узео у обзир и резултате Стојана Новаковића који је ову тему покренуо пре 150 година, али у знатно оскуднијем облику и обиму. 

        „Новаковић, наш први врхунски историчар који је ударио темеље српској критичкој историографији, исправно је оценио важност ове теме за проучавање српског средњег века" - истакао је у предговору Мишић (1961). 

        Он је на Филозофском факултету Београдског унивезитета, на коме је и докторирао, проучавао однос друштва и природне средине у средњевековним српском земљама, социјалну и управну структуру друштва, као и историју привреде и насеља.

        На Географском факултету у Београду основао је Катедру за историјску демографију и сада је оснивач и управник Центра за историјску географију и демографију.

        Ова веома озбиљна научна студија је опремљена свим научним пратећим материјалом од списка извора преко индекса до сажетка на енглеском језику, тако да је доступна свим медиевистима које занима Балкан у средњем веку, јер Србија је током владавине династије Немањића играла значајну улогу у овом делу света.

         Поред увода и закључка књига има посебна поглавља: Простор, Селишта и заселци, Сеоске правине и кривице, Господар села, Земљорадници и сточари, Послови и дани, Брак и породица, Село и парохија.

        Посебно место дато је законима који су јасно дефинисали права и обавезе сељака према господарима, властелинима, манастирима, храмовима и самим владарима. Законима су биле регулисане и казне а за многе прекршаје одговарало је цело село, посебно ако је била реч о неким крађама.

        Тада су судови одређивали глобе које су према Душановом законику увек биле у новцу и то је плаћало цело село.

        Жупска или како су их звали слободна села испуњавала су жупске обавезе и била зависна само од владара и његових чиновника и само су обрађивала своју земљу и плаћала двору у натури јер су то углавном била села у којима су живеле занатлије и  насељеници који су дресирали владарске коње, соколове, псе, били дворски кувари "постељаши" (снабдевали двор одећом и рубљем).

        Књига је луксузно опремљена минијатурама у колору у тврдом повезу и веома ,,занимљиво писана тако да поред стручњака може да привуче пажњу читалаца које занима национална историја средњег века.

         Вера Кондев