„Голи живот“ Данила Киша и Александра Мандића о двема нашим Јеврејкама на Голом отоку

ЕВА НАХИР (ПАНИЋ) И ЖЕНИ (ЈОВАНКА) ЛЕБЛ БИЛЕ ПАРТИЗАНКЕ, А МУЧИЛЕ ИХ БИВШЕ ДРУГАРИЦЕ

* Почело од четири епизоде тв-документарца које заједно трају 215 минута и биле су емитоване само једном 1990. из сарајевског студија. Сада је њихов текст пренео у књигу. Текст који је моћан, људски и литерарно снажан, захваљујући пре свега Кишовом начину разговора  

__________________________________________________________________

        „ИДЕЈА за тв документаристичку серију `Голи живот` зачела се у Израелу 1986. године. Данило је био гост института Ван Лир. Тамо среће Еву Нахир и Жени Лебл - две `наше` Јеврејке. Оне су веровале да је потребан документарац, а да је једино Киш прави човек који би могао да га направи о њиховим животима. Слушао их је пола дана и када се вратио прича ми о њиховим болним и чудесним судбинама о којима не би хтео да пише али предлаже да одемо тамо и да направимо документарац.

        - Наша Шоа, каже Киш. Пристанем ако он хоће да буде испред камере, приповедач који ће их узети у руке и провести кроз сећања“, забележио је режисер Александар Мандић у предговору .

        Он је додао да му је требало три године да убеди Киша да сниме документарни филм и тек у марту 1989. кренуо је са малом екипом у Израел где је слушао њихове исповести и потресен и у неверици шта се све може преживети препустио Кишу да испитује као иследник сваки детаљ али са саосећањем и пажњом"истакао је Мандић.

        Признао је да није имао снаге да гледа снимљени материјал без Киша и да је тек након Кишове смрти смогао је снаге да монтира документарни филм чије је одломке гледао још са Кишом .

        „Верујем да сам следио сваки његов савет и да га са овим његовим последњим делом нисам издао", казао је Мандић који је од снимљеног материјала направио четири епизоде које трају 215 минута и биле су емитоване само једном 1990. из сарајевског студија.

        Пред читаоцима је сада текст серије која је и Мандића, који зна текст скоро напамет, изненадила колико је моћан, људски и литерарно снажан. Тај текст који зрачи из овог дијалога захваљујући пре свега Кишовом начину разговора.

Са снимања серије

         Мандић је тек сада смогао снаге да од тв серије склопи књигу коју је објавио под насловом „Голи живот“ и штампао у сопственој издавачкој кући „Yes pro, i media company“.

        Један од рецензената - писац и режисер Вида Огњеновић - књигу је препоручила као „потресно, исповедно сведочанство о логору у који је доспело на хиљаде људи (Свети Гргур и Голи оток) без икаквог судског поступка или законског акта“.

         „Две жене Ева Панић и Жени Лебл, обе Јеврејке из Србије које су прошле кроз многе муке да избегну фашистичке прогоне и гасне коморе и преживе Други светски рат у Југославији, но на жалост нису дуго уживале у тој слободи јер ускоро постају жртве суровог прогона као наводно присталице совјетске варијанте социјализма“ - написала је Огњеновићева. 

        Патње којима су биле подвргнуте током две године се не могу препричати већ само прочитати и овај дијалог који са њима двема посебно води Киш једно је од најпотреснијих сведочанстава о обрачуну које су бивше ратне другарице вршиле над потпуно недужним женама као што су биле Ева и Жени које су биле комунисткиње и бориле се у партизанима.

        Књига завређује посебну пажњу и зато што је то последње што је Данило Киш написао.

         Вера Кондев