«Бисер на дну мора» - роман Љиљане Лукић о српским властелинима из Босне

ПИШЕ О ПОРОДИЦИ ЗЛЕТОНОСОВИЋ КОЈА ЈЕ ПОСЕДОВАЛА ГРАДОВЕ СОЛИ, УСОРА И ЗВО(Р)НИК

* Серијал је започела 2011. романом «Јелена Златоносовић». Потом  је следило пет роман и сваки је имао  барем два издања све до седмога "Бисер на дну мора" којим је завршен циклус

_________________________________________________________________________

        ИСТОРИЈСКИ романи посвећени српској историји, посебно оној пре пада под турску власт прилично су ретки, а поготово они који се баве личностима и догађајима изван граница садашње Србије као што је случај са серијалом романа Љиљане Лукић о српским властелинима из Босне.

        Последњи у том низу је «Бисер на дну мора».

        Љиљана Лукић се школовала у Бијељини а дипломирала је и магистрирала на Филиолошком факултету у Београду да би се вратила у Бијељину где је била професор српског језика и књижевности а доцније директор  бијељинске библиотеке , упоредо сарађујући у великом броју часописа тако да има 150 библиографских јединица.

        Објавила је серијал романа о господи Златоносовићи који су у 15. веку поседовали градове Усора и Соли а седиште им је било замак у Зво(р)нику.

        Серијал је започела 2011. романом «Јелена Златоносовић». Потом  је следило пет роман и сваки је имао  барем два издања све до седмога "Бисер на дну мора" којим је завршен циклус.

        Све романе који су и засебне целине штампао  је београдски издавач «Свет књиге».

        Повезује их прича о судбини свих Златоносовића, њихових дворјана, слугу, властеле-пријатеља и непријатеља међу којима има аутентичних историјских личности од Дубровчанина Соркочевића до деспота Ђурђа Бранковића и византијског филозофа Константина, Турака попут Исхак бега османског управитеља и санџак бега Скопског санџака (1415-1439), али и босанских великаша и владара као што су били Котроманићи, Сандаљ-Хранићи, мађарски краљ Жигмунд...       

        Ауторка веома пажљиво, користећи историјске изворе, дочарава једну епоху о којој најмање знамо.

        То је пре свега прича о животу жена у феудалној Босни пред њену пропаст у 15. веку, али истовремено има елемената путописа јер значајни сегмент романа су приче двојице Италијана који су стигли до Звоника и на двору - на молбу властелинке Јелене причају о свом вишегодишњем лутању по Азији да би на крају стигли до Кине и затим се вратили у Европу следећи Пут свиле…

        Вера Кондев