„24 сата у старој Атини“ – ако желите да знате како се живело у време Сократа, Перикла и Фидије

АУТОР ЈЕ ФИЛИП МЕТИЗАК, ПРЕДАВАЧ НА УНИВЕРЗИТЕТУ КЕМБРИЏ

* Аутор у уводу пише да је у доба у које је сместио своју причу о животу житеља Атине у том граду било 30.000 становника. Атина је, додаје писац, "лебдела на рубу судбоносног рата који ће уништити њено златно доба" (ради се о Пелопонеском рату)

* У трећем поглављу под насловом "Доктор лечи Арефору" - Метизак описује све што је у вези са медицином у античком добу. "Заповедник флоте отискује се на пучину" назив је четвртог поглавља где ће читалац сазнати многе занимљиве детаље о атинским бродовима али и о двојици историчара Херодоту и Тукидиду који су забележили између осталог и податке о поморским биткама

* За десето поглавље аутор је одабрао да опише живот жена, пре свега супруга у Атини и ту тему је насловио "Кућедомаћица се састаје са љубавником". Под бројем 21 је поглавље које носи наслов "Спартански ухода наилази на златан рудник" у коме се прича како се живело у граду Спарти највећем непријатељу Атине

_______________________________________________________________

       ЗА СВАКОГА ко воли да се упознаје са оним што зовемо античко доба, књига „24 сата у старој Атини“ (Један дан из живота тамошњих становника) Филипа Метизака биће права посластица.

       Метизак ради као предавач на Институту за континуирано образовање Универзитета у Кембриџу и бави се истраживањем у области античке историје, а до сада је објавио двадесет књига међу којима су бестселери "Грчки и римски митови" и  "24 сата у старом Риму" који је објавила на српском језику "Лагуна" и која се, према интересовању читалаца, ове године одлучила да објави, писано према истој форми, „24 сата у старој Атини". 

       Аутор препоручује својим читаоцима „да се врате на час у Атину и проведу један дан са људима који су тамо живели 416. године пре наше ере када је један од најважнијих градова античке историје био на свом врхунцу.

       „Атина је баш у тим временима померала границе друштвених, књижевних и филозофских достигнућа и овај град-држава се могао похвалити већом концентрацијом генија по глави становника него ма који град у ма којем другом тренутку историје човечанства"- поручује Метизак.

       Аутор у уводу пише да је у доба у које је сместио своју причу о животу житеља Атине у том граду било 30.000 становника. Атина је, додаје писац, "лебдела на рубу судбоносног рата који ће уништити њено златно доба" (ради се о Пелопонеском рату).

Филип Метизак

       „Ми ћемо провести један дан од поноћи до поноћи са просечним Атињанима који ће се повремено сретати с појединим великим људима, али не док стварају своја ремек дела или пишу непревазиђене драме или филозофске трактате већ као људима који имају веома обичне људске бриге", најавио је аутор.

       Објашњавајући начин на који је писао ову књигу, Метизак пише да је „поглавља која нису заснована на археолошкој реконструкцији обично био текст из тога доба препакован и приказан из угла обичног Атињанина тамо где је поглавље изнова написано на такав начин назначио сам где се може наћи оригинал".

       Метизак упозорава да су „поједине реконструкције спекулативне природе, које су, нада се аутор, утемељене на најбољим истраживачким радовима који су тренутно на располагању.

       Сваки сат дана у животу одабраних Атињана осмишљен је да прикаже - по могућности њиховим речима - како су живели".

       „У френетичној атмосфери иновација и политичких интрига које ће донети нову епоху и где се оруђем ропства и империјалног угњетавања кују неке највеће тековине западне цивилизације, обични Атињани настоје да живе својим свакодневним животом у несвакидашњим околностима. Ово је њихова прича", закључио је Матизек  свој увод у књигу.

       Низ од 24 поглавља почиње првим сатом новог дана од поноћи до 1. сата који је према грчком рачунању времена тога доба био „седми сат ноћи“. Насловљено је „Стражар храма се сећа" а радња се одвија у храму Атине богиње, заштитнице града који носи њено име.

       То је прилика да писац опише градњу храмова на Акропољу и у Олимпији и да читаоцима представи Фидију најбољег вајара не само античог доба већ уметника чија су дела (која су сачувана) копирана или имитирана све до 20. века.

       Следи друго поглавље "Робиње су се разиграле" у коме је реч о животу робиња али и прилика да писац опише атинске глумице и писце драма јер јунакиње овог поглавља сањају да постану глумице или да се нађу барем у кући драмског писаца Аристофана.

       У трећем под насловом "Доктор лечи Арефору" Метизак описује све што је у вези са медицином у античком добу.

       "Заповедник флоте отискује се на пучину" назив је четвртог поглавља где ће читалац сазнати многе занимљиве детаље о атинским бродовима али и о двојици историчара Херодоту и Тукидиду који су забележили између осталог и податке о поморским биткама.

       Пето поглавље "Роб рудар креће с радом" садржи опис рударства у антици али и како се постајало - роб док се у шестом поглављу са насловом "Сликар ваза започиње пројекат" - као што каже наслов - аутор бави израдом ваза и о најчувенијим сликарима као што је Микон из Атине.

       Темом сујеверја се бави писац у седмом поглављу " Врачара баца чини".

       Борилачке вештине и подаци о местима где су и шта су младићи учили су тема осмог поглавља "Учитељ рвања припрема разред".

       Са јутром почињу теме које припадају прво деветом  поглављу „Продавачица рибе поставља тезгу", а говоре о животу на улицама града пре свега на Агори.

       Хипократ, најчувенији грчки лекар, главни је јунак десетог поглавља „Гост спасава један живот".  

       За десето поглавље аутор је одабрао да опише живот жена, пре свега супруга у Атини и ту тему је насловио "Кућедомаћица се састаје са љубавником".

       Ту је највише пажње посветио жалосном положају жена у односу на мужеве који су у њима видели само особе које треба оплодити да би родиле наследника. Док су женска деца била удавана веома рано њихови мужеви су могли да буду старији од њих више десетина година, а затим су оне држане под кључем.

       У следећем поглављу, које је названо "Заповедник коњице врши смотру одреда“, описује се атинска војска кроз причу о Ксенофонту. То је опис како се обучавају будући војници, како проводе своје прве дане у коњици, а на крају Пелопонеског рата обрео се у Спарти којој се дивио.

       Тринаесто поглавље је названо „Већник прича о предаху од посла", а у њему је реч о атинској администрацији јер ова демократија је имала нешто што би се могло назвати парламентом – Буле - у коме је сваки аутентични Атињанин сигурно боравио барем једну годину јер у Булеу је било 500 места. Главни јунак је у овом поглављу Критија коме историја није била наклоњена јер је током своје власти у Атини нанео свом родном граду више штете него користи.

       У поглављу које носи наслов "Робиња се секира" писац се бави једним убиством и судбином робиње која бива оптужена. Ту се Метизак враћа на причу која је забележена у историји Атине јер  се радило о злочину који је узбудио цео град.

       "Скоротеча полази у Спарту" је наслов 15. поглавља посвећеног тркачима који су најбрже преносили поруке и коришћени су као савремени телеграми. Сви знају и данас како је настала маратонска трка јер се она још увек одржала иако је добила име пре више од два миленијума када је један од атинских скоротеча претрчао раздаљину од 42 километра да би јавио Атини да је победила на Маратонском пољу.

       Следеће поглавље (16) "Хоплит је озлојеђен" бави се хомосексуалношћу у грчкој антици која је била веома распрострањена јер није схватана као нешто што није нормално. Такви односи између познатих личности у центру су пажње аутора књиге "24 сата у старој Атини".

       Седамнаесто поглавље насловљено "Поморски капетан стиже у луку" посвећено је бродовима и атинским морепловцима који су били изузетно цењени јер су пловили скоро целим Медитераном бавећи се трговином или су бродови коришћени у ратовима.

       "Пројектант града брани се од кише питања" је 18. поглавље Метизакове књиге у коме је место приче смештено у атинску крчму где се прича о свему и свачему и писац показује како су се дружили најнижи слојеви атинског друштва.

       Ко је читао неке историје античког доба свакако зна ко су хетере јер у књизи о којој пишем 19. поглавље названо "Хетера се спрема".

       То је аутору дало прилику да напише све што зна о хетери Аспазији коју је Перикле толико заволео да се њоме оженио иако није била Атињанка јер није била рођена у граду којим је владао.

       Под насловом "Кријумчар смокава организује туру робе" се скрива прича о атинским воћњацима и маслињацима и о илегалној трговини крадених плодова.

       Под бројем 21 је поглавље које носи наслов "Спартански ухода наилази на златан рудник" у коме се прича како се живело у граду Спарти највећем непријатељу Атине.

       Поглавља под бројевима 22 и 23 носе наслове "Галамџију избацују са свадбе" и "Невеста путује у свој нови дом" посвећена су гозби и самој свадби - најсвечанијем весељу у Атини.

       Последње поглавље којим се завршава опис једног дана у Атини пре више од две хиљаде година названо је "Играчицу са мачевима хвата љубавно расположење" и описује наступ једне групе забављачица које су позване на једну гозбу да изведу свој програм после вечере.

       Тако је Метизак дочарао један дан у животу обичних Атињана али није пропустио да у своје приче укључи и оне значајне као што су Сократ, Платон, Софокле, Хипократ, Тукидид...

       Вера Кондев