ПРАВОСУДОВ: Србија је кључни партнер „Газпрома“ на југу Европе

СРПСКА ДЕОНИЦА ГАСОВОДА БИЋЕ 655 КМ, СА ДВЕ КОМПРЕСОРСКЕ СТАНИЦЕ УКУПНЕ СНАГЕ 225 МЕГАВАТА

  • Директор NIS Кирил КРАВЧЕНКО: Свој удео на тржишту велепродаје у земљи покушаћемо да одржимо на истом нивоу као и сада - 73-78%. Планирамо да до краја 2013. на унутрашњем тржишту реализујемо укупно око 2,5 милиона т. нафтних производа
  • NIS има у Србији  336 бензинских пумпи и још три су у фази изградње и реконструкције. У наредне три године планирамо - наглашава Кравченко - да број сопствених пумпи повећамо до 800 јединица, али ће се само половина од тог броја налазити у Србији, а друга половина у иностранству
  • Већ само изашли на малопродајна тржишта три суседне земље. На пример, у БиХ имамо 36 бензинских пумпи, у Бугарској - 20 (још три су у изградњи), у Румунији - 10 (плус 18 бензинских станица у фази изградње)
  • Потребе Европе за додатним увозом гаса 2025. износиће 145 милијарди куб. м. и 185 милијарди куб. м. 2035. То говори да ће се повећавати обим испорука руског гаса и да ће гасовод „Јужни ток“ бити попуњен
  • За обезбеђивање транспорта гаса „Јужним током“ у количини од 63 милијарде куб. м. годишње - планирано је да се у периоду од 2015. до 2017. пусти у рад безмало 6.000 км. (5842,6 км) линијског дела гасовода и 8 компресорских станица укупне снаге 828 мегавата
  • Само за 2016. планирано пуштање у рад 3.500 км линијског дела гасовода укључујући и две морске линије укупне дужине 1.850 км и 4 компресорске станице укупне снаге 325 мегавата
Пише: Сергеј ПРАВОСУДОВ, директор „Института за националну енергетику“
 

         ГЛАВНЕ активе компаније NIS су рафинерије у Панчеву и Новом Саду.

         Године 1999. Те рафинерије су биле тешко оштећене бомбардовањем НАТО авијације. У томе није било ничег чудног, јер је циљ бомбардовања био уништење пунктова напредовања економије Србије.

         Кад је влада Србије одлучила да приватизује NIS, западне компаније нису показале интересовање за модернизацију рафинерија. Ради се о томе да у Европи има веома много таквих фабрика које не раде са 100% капацитета.

         Да је нека западна компанија купила NIS, она би, једноставно, затворила српске рафинерије и преко продајне мреже NIS-а продавала деривате који се достављају из других земаља.

         „Газпром“ није имао своје рафинерије у ЕУ и зато се ова компанија сагласила да модернизује српске фабрике. Уговор о купопродаји 51% акција NIS-а, за 400 милиона евра потписан је 2008., а процес куповине завршен је 2009. г. За две године удео „Газпром њефи“ достигао је 56,5%.

         У складу са условима уговора, до 2012. г. руска компанија реализовала је реконструкцију и модернизацију прерађивачке производње, за које је било потребно уложити 547 милиона евра. То је био највећи инвестициони пројекат у савременој историји српске економије.

         Захваљујући изведеним радовима, капацитет рафинерије повећан је за око 979 хиљада тона годишње, а обим прераде порастао је до 84%.

         Од 1. новембра прошле године фабрика у Панчеву почела је да производи гориво квалитета Евро-5, чије количине су сасвим довољне, не само за задовољавање потреба саме Србије, него и за извоз у суседне земље (Босну и Херцеговину, Бугарску, Румунију и т. д.).

         Треба истаћи да је до доласка „Газпрома“ NIS показивао губитке. У моменту доласка „Газпром њефти“ губици су износили  око 450 милиона евра, које је требало надокнадити, што је и урађено. То је дало могућност да NIS изађе из најтеже ситуације, да се компанија учини профитабилном и да пређе на стабилан и константан рад.

         Први пут после много година NIS је 2013. исплатио дивиденде према резултатима 2012. у износу од 25% чисте добити. Према резултатима за 2012. чиста добит NIS-а достигла је 22% и износи 438 милиона долара.

         Инвестиције NIS-а у 2012. увећане су за 48% и достигле су рекордни ниво - 50,8 милијарди динара (450 милиона долара). Од те суме 20,4 милијарде долара уложено је у еколошке пројекте, као и у завршавање модернизације рафинерије у Панчеву; 13,2 милијарде динара инвестирано је у развој малопродаје.  NIS је и даље водећи порески обавезник у Србији. Дознаке за порезе и доприносе у 2012. NIS је увећао за 8% - до 91,4 милијарде динара.

         Током последње три године на рачун пореских исплата NIS формира око 13% прихода буџета и тако обезбеђује више од 8% националног БДП Србије. У погледу незапослености, која се у Србији приближава цифри од 30%, NIS активно запошљава младе стручњаке, а о условима рада у овој компанији најбоље говори звање „Најбољи послодавац Србије“, које је већ два пута додељено NIS-у.

         Референца-1: У поређењу са 2008. Годином - удвостручила се производња угљоводоника  NIS-а, иако је претходне две деценије производња константно падала. Прошле године  добијено је 1,763 милиона тона еквиваленте нафте, а 2013. планирано је повећање производње за 5%.  Од те количине, две трећине је -нафта, а остало природни гас који покрива 20% унутрашње потрошње Србије. Прошле године прерада је износила 2,142 милиона тона нафте, кориговани план за 2013. је - 3,112 милиона тона. Данас NIS снабдева нафтним дериватима више од 70% унутрашњег тржишта Србије. Крај референце - 1

         По речима генералног директора NIS-а, Кирила Кравченка, биће веома тешко да се у 2013. достигну финансијски резултати 2012., пошто је за првих шест месеци текуће године компанија платила за трећину више пореза него за исти период прошле године. При том су цене гаса, који чини отприлике трећину пословања NIS-а у сектору upstream, пале за 40%.

         Кирил Кравченко, генерални директор NIS-а: „Завршили смо фазу стабилизације пословања и сада смо сигурни да смо спремни да кренемо у реализацију обавеза које смо преузели. Не ради се о условима које смо били обавезни да испунимо приликом куповине NIS-а, - њих смо већ испунили, већ о обавезама које смо ми сами преузели остварујући стратегију. Конкретно - да током наредне три године уложимо у развој компаније око 1,5 милијарду евра. При том, сада можемо да то  урадимо не нарушавајући корпоративне принципе о дуговањима и оперишући, углавном, сопственим новчаним токовима. Концепција развоја NIS-а до 2020. г. подразумева повећање производње компаније сваке године најмање до 5 милиона т. нафте и гаса (у нафтном еквиваленту), прераде - до 5 милиона т. нафте, реализације - до 5 милиона т. нафтних деривата. Добили смо концесије у Мађарској, Румунији, Босни и Херцеговини, где је већ завршено сеизмичко испитивање и завршава се истраживачко бушење“. 

         Не само да NIS реконструише рафинерију у Новом Саду, него и њену намену преобликује за производњу базних уља. За Европу је то јединствен пројекат. Нови капацитети омогућиће компанији да истовремено добије парафинска и нафтенска уља. У европском региону нафтенска уља производе се само у Шведској, односно, компанија NYNAS Naphthenics, која се сматра за светског лидера у производњи ових и базних уља.  Међутим, они тај производ добијају коришћењем увозне сировине, која се у Европу испоручује из Венецуеле. А NIS у Србији има сопствени извор јединствене нафте марке Velebit, која је погодна за производњу како нафтенских, тако и парафинских уља.

         Инвестиције у нове објекте износиће скоро 130 милиона евра, а крајем 2016. планирано је пуштање у експлоатацију. Капацитет новог предузећа износиће годишње око 180 хиљада т., док ће се асортиман састојати од осам врста базних уља (по четири нафтенска и парафинска), као и од 250 врста готових роба. Очекује се да ће таква јединствена продукција обезбедити широко тржиште: 25-30% продаваће се у региону Балкана, остало - у другим земљама Европе, ЗНД, на Блиском Истоку, у Африци, Турској итд.

         Без малопродајних канала прерада је у Европи осуђена на неуспех, јер је конкуренција веома висока. Са својом продукцијом присутне су компаније из Русије, са Блиског Истока, из САД. И у каналима на велико воде се борбе око цена и покушаји да се конкуренти потисну са тржишта. Сопствена мрежа бензинских пумпи  једина је гаранција да се може продати свој производ и остварити добит.

         Кирил Кравченко, директор NIS-а: „Кад реализујемо оптимални капацитет рафинерије, планирамо да 60% нафтних производа испоручујемо на унутрашње тржиште, а 40% - изван граница Србије. Свој удео на тржишту велепродаје у земљи покушаћемо да одржимо на истом нивоу као и сада - 73-78%. Планирамо да на унутрашњем тржишту ове године реализујемо укупно око 2,5 милиона т. нафтних производа. Што се тиче  малопродаје, у овом моменту NIS има у Србији 336 бензинских пумпи и још три су у фази изградње и реконструкције.

         У наредне три године планирамо да број сопствених пумпи повећамо до 800 јединица, али ће се само половина од тог броја налазити у Србији, а друга половина у иностранству. Ми смо већ изашли на малопродајна тржишта три суседне земље. На пример, у Босни и Херцеговини имамо 36 бензинских пумпи, у Бугарској - 20 (још три су у изградњи), у Румунији - 10 (плус 18 бензинских станица у фази изградње). Ипак, ми се не ограничавамо само овим земљама већ анализирамо и друге регионе за развој малопродајне мреже NIS-а.

         Рачунамо да ћемо добити најмање 10% тржишта регионалних малопродајних мрежа у кључним суседним земљама. Али, наш удео негде може да буде и већи, на пример, у Босни и Херцеговини он износи 15% зато што смо од аустријске компаније OMV купили већ готов ланац бензинских пумпи“.

         Донета је одлука да NIS заједно са партнерима учествује у два велика пројекта производње електричне енергије. Први пројекат се односи на реконструкцију термоелектране Нови Сад (где удео NIS-а износи 24%) и изградњу два нова енергетска блока на бази циклуса комбиноване гасне турбине капацитета 480 мегавата. При том, укупна инсталирана снага износи 715 мегавата, а максимална годишња производња електричне енергије - 2730 хектовати.

         Инвестиције у овај пројекат процењују се на скоро 500 милиона евра. Партнер NIS-а у овом пројекту је словачка компанија GGE.

         Други пројекат NIS реализује на условима паритета са ООО „Газпром енергохолдинг“. Ради се о изградњи термоелектране у Панчеву капацитета 200 мегавати са годишњом производњом електричне енергије од 1350 хектовати. Инвестиције у овај пројекат процењују се на више од 100 милиона евра.

         Сем тога, NIS самостално реализује пројекат мале производње електричне енергије на налазиштима нафте и гаса. Једно такво постројење у Сиракову већ је пуштено у рад у јулу 2013., а планирано је да се до краја године пусти још седам. Тај пројекат биће завршен до краја 2014. а укупни капацитет свих постројења износиће 40 мегавата.

         У Европи је створен механизам који компензује производњу угљеника помоћу производње „зелене“ енергије, што је знатно исплативије него плаћање квота за емисије СО2.

         Ветро електрана Пландиште први је велики пројекат енергије ветра у Србији. Станица снаге 102 мегавата биће пуштена у рад крајем следеће године. Укупне инвестиције износиће 160 милиона евра, али улагање NIS-а, чији је удео 50%, неће бити више од 25 милиона, јер је компанија израдила такву финансијску конструкцију према којој гарантоване испоруке електричне енергије представљају њен залог. Самим тим компанија се није оптеретила додатним банкарским дугом.

         Министар енергетике, развоја и животне средине Републике Србије, Зорана Михаиловић, изјавила је у  интервјуу за корпоративни магазин „Газпрома“: „Мој став у односу на уговор NIS-а (Naftna Industrija Srbije) из 2008. са руском страном познат је и многи су покушавали да ме оптуже да лобирам антируске интересе. Али сада, када се више од годину дана налазим на дужности министра за енергетику Србије, резултати мог рада очигледно показују да сам ја све учинила да се руско-српски споразуми, укључујући и „Јужни ток“, поштују и реализују. И поред тога данас ја имам исти став као и раније и сматрам српску страну одговорном за то што су се услови споразума из 2008. показали за Србију не толико повољним какви су могли да буду. И веома сам разочарана због недостатка принципа и воље код тадашњих политичара и преговарача да учине све што је могуће за заштиту српских интереса.

         Истовремено сматрам да су они који су раније водили преговоре у име Србије учинили медвеђу услугу и руској страни зато што су због нејасноћа и неодређености многи споразуми запали у ћорсокак. Сигурна сам да садашње руководство тако нешто неће дозволити.  А различита тумачења појединих одредби актуелних споразума нису проблем. Сва питања се могу решити путем дијалога. Међутим, ја сматрам да Србија треба активно да сарађује са Русијом у области енергетике, зато што смо ми увек користили руски гас, а то ћемо чинити и у будуће.

         Друга позитивна страна наше сарадње јесте - модернизација рафинерије у Панчеву и пуштање у рад подземног складишта гаса у Банатском Двору, као и то што се налазимо у поодмаклој фази реализације пројекта „Јужни ток“. Осим тога, данас је NIS не само једна од водећих српских компанија, него и постаје регионални лидер, а то, наравно, доноси корист Србији. У будућности ми видимо NIS као великог инвеститора у изградњи термоелектране у околини угљенокопа Ковин, гасне термоелектране у Новом Саду и пројеката у вези са обновљивим изворима енергије. За Србију је најважније да добија приступ руским енергетским ресурсима“.

„Јужни ток“

 

         Консенс-прогноза, коју су урадили стручњаци „Газпром експорта“ на основу синтезе најугледнијих аналитичких центара у свету, показује да ће се јаз између потражње и сопствене производње гаса у Европи само повећавати, односно производња ће се смањивати, а потражња повећавати.

         Потребе за додатним увозом гаса 2025. износиће 145 милијарди куб. м. и 185 милијарди куб. м. 2035. То говори да ће се повећавати обим испорука руског гаса у Европу и да ће гасовод „Јужни ток“ бити попуњен.

         Референца-2. Током 2012. група „Газпром“ испоручила је у Србију 1,5 милијарди куб. м. природног гаса. Превоз, дистрибуцију и складиштење природног гаса на територији Србије реализује државно предузеће „Србијагас“. У октобру 2009. „Газпром“ и „Србијагас“ потписали су споразум о оснивању  заједничког предузећа ПСГ „Банатски двор“. Складиште се налази у истоименом исцрпљеном налазишту на удаљености 60 км од Новог Сада.

         Двадесет првог  новембра 2011. свечано је пуштено у рад ПСГ „Банатски двор“. То подземно складиште је један од највећих објеката за складиштење гаса у Југоисточној Европи. Активна количина складиштења ПСГ износи 450 мил. куб. м. гаса, максимални капацитет  изузимања је - 5 мил. куб. м. за 24 сата. Крај референце-2.

         ОАО „Газпром“ потписао је са страним партнерима планове мера за реализацију пројеката изградње националних деоница у Бугарској, Србији, Мађарској, Словенији и Хрватској. Такође је потписана Мапа реализације енергетских пројеката на територији Републике Српске Босне и Херцеговине у оквиру пројекта „Јужни ток“, укључујући изградњу гасовода-одвода.

         Планирано је да у децембру 2012. почне изградња „Јужног тока“ на територији Србије. Почетак изградње морске деонице  1. линије гасовода планиран је за половину 2014. Пуштање гасовода у рад и почетак испорука гаса планирани су за децембар 2015. уз обезбеђивање испорука гаса 2016. у количини од 15,75 милијарди куб. м. годишње, повећање капацитета система за транспорт гаса 2017. до 47,25 милијарди куб. м. годишње и постизање пуног пројектованог капацитета - 63,0 милијарди куб. м. годишње - 2018. г.

         За обезбеђивање транспорта гаса у количини од 63 милијарде куб. м. годишње планирано је да се у периоду од 2015. до 2017. пусти у рад безмало 6.000 км. (5842,6 км) линијског дела гасовода и 8 компресорских станица укупне снаге 828 мегавата. При том је само за 2016. планирано пуштање у рад 3.500 км линијског дела гасовода укључујући и две морске линије укупне дужине 1.850 км и 4 компресорске станице укупне снаге 325 мегавата.

         Такође су могуће измене пројекта у случају доношења одлуке о прикључивању на „Јужни ток“ нових земаља учесница (на пример, Аустрије, пошто пројекат Nabucco, на који је та земља била оријентисана, није успео).

         Четири линије гасовода пречника 32 инча иду дном Црног мора и постављају се на максималну дубину до 2250 м. од главне компресорске станице  „Руска“, која ће бити изграђена на руској обали Црног мора до пријемног терминала „Паша-дере“ у Бугарској.

         Укупна дужина цеви за полагање износи 37.000 км. Цевовод даље иде преко територија Бугарске, Србије, Мађарске и Словеније на север Италије уз изградњу гасовода-одвода са територије Србије у Хрватску и Републику Српску. Детаљно се разматра и могућност организације изградње гасовода-одвода у Републику Македонију.

         Референца-3: Дужина српске деонице гасовода „Јужни ток“ износи 655 км, укључујући и дужине лукова - 74 км. И гасовода-одвода - 158,6 км. Планира се изградња две компресорске станице укупне снаге 225 мегавата. Траса гасовода пролази од границе са Бугарском према централном делу Србије и даље према граници са Мађарском на северу. Пројектом је предвиђена изградња гасовода-одвода према Хрватској дужине 52,8 км и гасовода-одвода према Републици Српској Босне и Херцеговине дужине 105,8 км. Крај референце-3.

         Да би се гарантовао највиши ниво безбедности експлоатације током планираног рока трајања (50 година) примењиваће се најсавременије инжењерске, производне и грађевинске технологије. Треба нагласити да ће током реализације пројекта бити примењивана иновативна технолошка решења која обезбеђују усклађеност пројекта са  најстрожим еколошким нормама и стандардима.

         Ради реализације морске деонице пројекта „Јужни ток“ основана је компанија South Stream Transport BV. Инвеститори те компаније су:

        ОАО „Газпром“ - 50%

         ENI - 25%

         EDF - 15%

         Wintershall - 15%.

         Ради реализације копнене деонице пројекта „Јужни ток“, на основу међувладиних споразума о сарадњи, основана су заједничка предузећа са компанијама-партнерима у Бугарској, Србији, Мађарској и Словенији. Пројекат ће се реализовати на условима пројектног финансирања. То значи да ће компаније-оснивачи унети у заједничке компаније 30% потребних средстава за финансирање радова по пројекту. Преосталих 70% ангажоваће заједничке компаније као спољно задуживање.

         Треба такође нагласити да је Србија, захваљујући делатности NIS-а и пројекту „Јужни ток“, постала кључни партнер „Газпрома“ на југу Европе.

         Превела Ксенија Трајковић 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари