Тирана грчки хаос може искористити за нови корак ка «Природној Албанији»
`Природна Албанија` је нашминкана `Велика Албанија` - хоће ли им је поклонити Американци као што су већ `државу Косово`?
* Као константа политике државе Албаније, «Природна Албанија» је утемељена у време комунизма Енвера Хоџе. Она је и сада део државне политике, уграђена је и у Преамбулу Устава, и државни је пројекат, иако се крије иза истоимене “невладине организације”
* Према подацима Православне цркве у Албанији, која је под грчким утицајем, у Албанији живи око 370.000 Грка што је преко 12 одсто становништва. Нејасан је и број Влаха иако их није мало. Уз то, ту је и око 50.000 Македонаца, који углавном живе око Преспанског језера (Мала Преспа) а Турака и Срба је мали број
* Како “Природна Албанија” планира да оствари свој “сан”? Према изјавама и писањима формалног лидера тог покрета Коче Данаја, пре свега “мирним путем”, кроз дискусије са суседима, и уз помоћ Америке. Да ли је могуће узети део територије другим државама кроз дискусију?
* Покрет “Природна Албанија” је и претња и илузија. Претња због спремности Албанаца да на нечији наговор а због својих циљева крену у опасне авантуре, а илузија - јер Албанци, ипак, немају капацитет за озбиљније подухвате без обзира чију би подршку имали. А и свет се променио од времена бомбардовања Србије 1999. године
* Србија требало да поклони пажњу идејама “Природне Албаније”. Тај албански пројекат сугерише и неку врсту “историјског споразума са Србима” што може да подразумева и поделу “умјетне државе” Косова, а такве идеје се све чешће чују и у београдској политичкој елити
* За Србију ништа мање важне нису ни амбиције “Природне Албаније” према Македонији и, нарочито, Грчкој јер, уколико дође до таквог замешатељства и кризе, онда Тирана постаје регионални “партнер” у тражењу решења што ће довести до политичке маргинализације Албанаца изван граница садашње Албаније.
Пише: Синиша Љепојевић
Албанско-америчка иницијатива о такозваној “природној Албанији” постаје све интензивнија мада још увек није јасно да ли та идеја представља стварну претњу стабилности Балкана или је само још једна илузија албанских романтичара и оних који би на њиховом заносу хтели нешто и да зараде. Шта год да је, сама иницијатива, међутим, заслужује озбиљну пажњу, не би је требало игнорисати, јер, очигледно је да проблем постоји и да траје.
Идеја, како је сада формулисана, “природне Албаније”, генерално, није ни нова ни стара. Појавила се негде пред крај Отоманског царства и од тада оживљавала углавном у кризним временима. Као константа политике државе Албаније утемељена је у време комунизма Енвера Хоџе.
Она је и сада део државне политике, уграђена је и у Преамбулу Устава, и “Природна Албанија” је државни пројекат, иако се крије иза истоимене “невладине организације”. Та идеја основну енергију вуче из чињенице да се Албанија свим својим границама граничи са сународницима и врло често директним рођацима.
___________________________________________________________________________
«Албанци су били највернији поданици Отоманске империје и једини су балкански народ који није имао изворни национални покрет за ослобођење од туђинске власти.»
___________________________________________________________________________
То је тачно и уистину је необична политичка чињеница. Тако је, у основи, албанско национално питање остало нерешено и то осећање се веома ефикасно користи за мобилизацију Албанаца ма где они били.
Таква ситуација се међу албанском елитом тумачи као историјска неправда коју Албанци и свет морају да исправе јер без тога “неће бити мира” на Балкану. Као и обично на Балкану, ствари и јесу и нису онакве каквима се доживљавају и представљају па би, овим поводом, требало подсетити како је дошло до “албанске реалности”.
Кључни је проблем што су се Албанци веома касно, у ствари, последњи прикључили савременој историји Балкана. Били су највернији поданици Отоманске империје и једини су балкански народ који није имао изворни национални покрет за ослобођење од туђинске власти. То је био један од разлога што је Берлински конгрес 1878. који је озваничио националну борбу балканских народа и њихову независност изоставио Албанце.
До краја су били на страни Турака чак и онда када то више није имало било каквог смисла. Додуше, имали су зачетке тог покрета али тек крајем 19. века, и то тражећи само аутономију унутар Царевине, када су сви други народи већ извојевали своју слободу и бацили Отоманску власт на колена. У таквим околностима и тадашњем историјском амбијенту, тачније у време Балканских ратова и Првог светског рата, о судбини Албанаца и тек тада формиране Албаније су одлучивали други, а не Албанци.
___________________________________________________________________________
«На почетку Лондонске конференције амбасадора великих сила није уопште постојала идеја о формирању државе Албаније, али је под притиском Аустро-Угарске она, ипак, формирана.»
___________________________________________________________________________
Албанију, као прву државу, у смислу онога шта значи држава, албанског народа су формирали други, велике силе на Лондонској конференцији 1912/13. године одлучујући о рушевинама Отоманске империје. Формирана је туђом вољом и као држава без граница.
О томе се тек касније одлучивало и није било јасно све до после Другог светског рата. Треба, такође, имати у виду да на почетку Лондонске конференције амбасадора великих сила није уопште постојала идеја о формирању државе Албаније, али је под притиском Аустро-Угарске она, ипак, формирана.
Албанија је, на неки начин, као држава поклоњена Албанцима. За своје заслуге Аустро-Угарска је добила право да принца Вида, етничког Немца, постави за албанског принца као првог шефа те нове државе. Историјски ток се потом убрзао, принц Видо је после осам месеци побегао кући, нестало је Аустро-Угарске као заштитника, а околне земље, Србија и Грчка, биле део победничких савезника. Тако се десило а сваки историјски догађај, како год он изгледао, праведан или неправедан, по правилу има неки свој довољан разлог зашто је баш такав.
___________________________________________________________________________
«Иницијатива “Природне Албаније” заслужује озбиљан приступ и дискусију.»
___________________________________________________________________________
После распада Југославије, осамостаљења Македоније и касније Црне Горе идеја “природне Албаније” је добила нову енергију. А права прилика је створена НАТО бомбардовањем 1999. године и насилним одузимањем Косова и Метохије из суверенитета тадашње Савезне Републике Југославије, тачније Србије. Та историјска околност је албански национални романтизам довела до усијања и сада је и то стање међу Албанцима, што би рекли Американци, реалност.
Зато иницијатива “Природне Албаније” заслужује озбиљан приступ и дискусију. Обично такви пројекти у данашње време изазивају негативне реакције. У албанском случају углавном се приговара да би то довело до распада Македоније, Грчке и Црне Горе и то је главни разлог негативног става. Заборавља се, међутим, да је Пандорина (албанска) кутија отворена са Косовом и Метохијом и сада је, изгледа, мало касно за таква паметовања и требало би нове околности трезвеније анализирати и не би се смела игнорисати најновија иницијатива из Албаније.
Зашто је диран (и отиман) Космет?
Први услов било каквом приступу и дискусији мора да буде дефинисање тога шта је то “Природна Албанија”. То је кључно питање.
Покрет “Природна Албанија” у својим саопштењима говори да је реч о просторима где живе Албанци позивајући се и на историјско право које им је ускраћено историјском неправдом. Објављена је, већ одавно позната, географска карта на којој су и делови Србије, заједно са Косовом, Црне Горе, Македоније и Грчке који би требало да буду та “природна Албанија”.
Покрет се не бави анализом да ли су простори на којима данас живе Албанци исто што је и историјско право иако се сугерише да су настањење и историјско право иста ствар.
Албанци су се, не би требало заборавити, у време Отоманске империје насељавали изван албанског етничког простора и временом потискивали оне које су тамо затекли. Много Албанаца је живело и у Босни и Херцеговини и у Шумадији, у Србији, Војводини али већина их је временом постала оно што и њихове комшије.
___________________________________________________________________________
«У време српско-турског рата на Косову и Метохији је живело више Срба него Албанаца, а у самој тадашњој Србији је био већи број Албанаца него на Космету. Косово, историјски, није имало Албанце док је Метохија у највећој мери њихов историјски простор. Али, истовремено, а и касније, протеривани су и Срби са Косова.»
___________________________________________________________________________
Било их је много и у Бугарској. Из Бугарске је први изабрани председник Албаније, православни епископ Фан Нољи. Истина је. такође, да су са многих простора где су се насељавали услед историјских догађаја и протерани, као на пример у Топлици и Јабланичком крају, или у Нишу и Лесковцу, после поразног Српско-турског рата у време краља Милана.
У то време је на Косову и Метохији живело више Срба него Албанаца, а у самој тадашњој Србији је био већи број Албанаца него на Космету. Косово, историјски, није имало Албанце док је Метохија у највећој мери њихов историјски простор. Али, истовремено, а и касније, протеривани су и Срби са Косова.
Или, рецимо, у Солуну су Албанци и Бугари били већина па су их Грци из тог града, не тако давно, све протерали. Или, на пример, “трговина” великих сила која је пратила формирање Албаније. Да би препустиле Скадар, Србија и Црна Гора су тада добиле значајне територијалне уступке. Црна Гора је добила Улцињ, Плав и Гусиње и део око Подгорице, а Србији су дати Ђаковица, Призрен, Дебар, Струга и Охрид. Толика је била цена Скадра.
Шта су онда ту историјска права? Могло би се, у том смислу, говорити и о историјским правима других народа на територији данашње Албаније. Колико је само Срба протерано из Албаније!
Много је ту важних питања па би зато пре свега требало на високом, стручном нивоу одредити шта би то стварно могла да буде “Природна Албанија” ако се заиста у овом времену жели решити проблем који очигледно постоји.
У Албанији, према проценама 2011. године, живи 2.994.667 људи. То је нешто мање од пописа 2001. када је регистровано 3.069.275 становника. Према званичним проценама, скоро 10 одсто становника Албаније нису етнички Албанци а највише је Грка, 6 одсто. Стварни подаци су, по свему судећи, битно другачији.
___________________________________________________________________________
«У Македонији није обављен попис 2011. године па се оперише само са проценама. Према тим проценама, Албанци чине 24,2 одсто становништва које укупно броји 2.055.004. То значи да у Македонији живи најмање 500.000 Албанаца.»
___________________________________________________________________________
Према подацима Православне цркве у Албанији, која је под грчким утицајем, у Албанији живи око 370.000 Грка што је преко 12 одсто становништва. Нејасан је и број Влаха иако их није мало. Уз то, ту је и око 50.000 Македонаца, који углавном живе око Преспанског језера (Мала Преспа) а Турака и Срба је мали број.
Другим речима, у данашњој Албанији живи око 2.600.000 етничких Албанаца.
У Македонији није обављен попис 2011. године па се оперише само са проценама. Према тим проценама, Албанци чине 24,2 одсто становништва које укупно броји 2.055.004. То значи да у Македонији живи најмање 500.000 Албанаца.
У Црној Гори, према попису 2011. године, од 625.266 становника Албанци цчне 4,9 одсто што значи да их има нешто изнад 31.000. На Косову и Метохији, према попису из 2011. године, живи 1.733.872 људи од којих су 88 одсто Албанци. [1] Ако се зна да је не мали број косовских Срба бојкотовао попис, онда се накнадном рачуницом може рећи да на Косову живи око 1,5 милион Албанаца.
Нејасно је једино колико Албанаца живи у Грчкој. Већина грчких Албанаца живи уз границу са Албанијом, у Северном Епиру, а према албанским проценама има их између 600 и 700 хиљада.
У том делу је и град Јањина који сви Албанци сматрају за једно од њихових истиријских центара. Из Јањине је чувена породица Али-паше који је у 19. веку постао Отомански гувернер Египта а његови потомци су онда окренули леђа Стамболу и основали прву и једину династију у Египту. Последњег из те династије, краља Фарука је збацио пуковник Насер 1952. године.
Популацији Албанаца на Балкану треба додати и оне који живе у јужној Србији, али они су ове године бојкотовали попис па је тачан број непознат, али се процењује да их има око 60.000.
___________________________________________________________________________
«Грчка је у дубокој кризи, тачније потпуно се распало њено унутрашње социјално ткиво. Кључна државна инфраструктура не функционише изузев у главним центрима. Прави је хаос. У томе, изгледа, многи албански “природњаци” виде велику и праву шансу, много већу него Косово. Веома је могуће да Албанци сада, у овој кризи и овом хаосу, прво одлучно затраже аутономију и “своја права” а онда по већ виђеном сценарију да крену даље.»
___________________________________________________________________________
Албански пројекат је одавно познат као “Велика Албанија”, али су се сада Албанци досетили, или им је саветовано, да то има негативну медијско-политичку конотацију па су га преименовали у “Природна Албанија”. Суштина је, наравно, иста као и чињеница да та идеја добија на снази посебно у времену кризе. А сада је криза.
Због кризе, посебно је у овом времену важан и занимљив део албанског пројекта који се односи на Грчку. Албанци са Грчком одавно имају “нерашчиссћене рачуне”. Грчка је 1944. године протерала око 600.000 Албанаца из Северног Епира, који Албанци зову Чаморија, због њихове сарадње са нацистичким окупаторима.
Протеривање је трајало и током грађанског рата у Грчкој па се у албанским круговима тврди да је из Грчке протерано чак милион Албанаца. Албанци, међутим, не одустају од Чаморије и тек сада, у овом времену, то може да буде изузетно озбиљан проблем.
Грчка је у дубокој кризи, тачније потпуно се распало њено унутрашње социјално ткиво. Кључна државна инфраструктура не функционише изузев у главним центрима. Прави је хаос.
___________________________________________________________________________
«Чаморију редовно посећују амерички амбасадори а тај контакт је још крајем деведесетих година успоставио тадашњи амбасадор у Грчкој Џон Бернс, кога јавност у Србији добро познаје из времена НАТО бомбардовања и каснијег отимања Косова.»
___________________________________________________________________________
У томе, изгледа, многи албански “природњаци” виде велику и праву шансу, много већу него Косово. Веома је могуће да Албанци сада, у овој кризи и овом хаосу, прво одлучно затраже аутономију и “своја права” а онда по већ виђеном сценарију да крену даље.
Њима значајну подршку може да пружи и неколико десетина хиљада Албанаца који су легално или илегално дошли у Грчку последњих година. Њихова енергија се већ могла видети на демонстрацијама од пре три године када је пала претходна грчка влада. Уз то, Чаморију редовно посећују амерички амбасадори а тај контакт је још крајем деведесетих година успоставио тадашњи амбасадор у Грчкој Џон Бернс, кога јавност у Србији добро познаје из времена НАТО бомбардовања и каснијег отимања Косова.
Албанци у Грчкој би могли постати изузетно озбиљан безбедносни проблем и чак врло вероватно велика претња миру на Балкану па је то, у овој фази, најозбиљнији елеменат нове-старе албанске иницијативе. И то је сасвим реално.
Како “Природна Албанија” планира да оствари свој “сан”?
Према изјавама и писањима формалног лидера тог покрета Коче Данаја, пре свега “мирним путем”, кроз дискусије са суседима, и уз помоћ Америке. Да ли је могуће узети део територије другим државама кроз дискусију?
Он спомиње и међународну заједницу, али изнад свега ставља Америку због, како каже, албанског пријатељства са том земљом. [ 2] Другим речима, поново иста прича – ако може то неко други да уради за Албанце а Албанци ће се одужити пријатељством.
У практичном смислу “Природна Албанија” то мисли да реализује у фазама.
Прва фаза, Косово, је добрим делом реализована али још није завршена. Занимљиво је да се “Природна Албанија” у једном слаже са Београдом и тврди да је Косово “умјетна дрззава”. [3] Потом следе друге фазе, од јужне Србије, Македоније, Црне Горе до Грчке.
Кочо Данај
___________________________________________________________________________
«Ако је веровати Кочи Данају, иза њих стоји Америка а он тврди и да “међународна заједница нема ништа против”[4] Веома је вероватно да ће Албанци уз, као и увек, подршку али и инструкције неког другог, заиста кренути у остварење свог пројекта.»
___________________________________________________________________________
Да ли је све то реално? Ко зна. У данашње време све изгледа као да је могуће па и ова идеја мада је тешко видети како би се то могло догодити без неког великог рата и померања у међународним односима. После онога што се десило на Косову, Албанци вероватно верују да је могуће. Ако је судити по историји и искуству у раду са Албанцима, и на ово најновије интензивирање кампање неко их је наговорио.
Ако је веровати Кочи Данају, иза њих стоји Америка а он тврди и да “међународна заједница нема ништа против”[4] Веома је вероватно да ће Албанци уз, као и увек, подршку али и инструкције неког другог, заиста кренути у остварење свог пројекта. И то не само због охрабрења које им даје случај Косова и Метохије него што је ово време кризе и потпуног распада не само политичког поретка него и социјалног ткива европских друштава инспиративно за разне авантуре. Барем је Србија имала прилику да на својим леђима осети и још осећа сличне експерименте.
У овој фази, покрет “Природна Албанија” је успео само да докаже да проблем Косова и Метохије није завршен, да није окончана прича, како то Србију и свет жели да увери Америка. А они који својим пројектима то доказују, рачунају управо на подршку Америке. Каква иронија!
Управо и због тога би Србија требало да поклони пажњу идејама “Природне Албаније”. Тај албански пројекат сугерише и неку врсту “историјског споразума са Србима” што може да подразумева и поделу “умјетне државе” Косова, а такве идеје се све чешће чују и у београдској политичкој елити.
Уз то, за Србију ништа мање важне нису ни амбиције “Природне Албаније” према Македонији и, нарочито, Грчкој јер, уколико дође до таквог замешатељства и кризе, онда Тирана постаје регионални “партнер” у тражењу решења што ће довести до политичке маргинализације Албанаца изван граница садашње Албаније.
Напомене:
[1] Сви званични подаци преузети са www.ен.wикипедиа.орг
[2] Ауторски текст председника Покрета природна Албанија, албанског академика Коче Данаја објављен 20. октобра 2011. на www.нспм.рс . Занимљиво је да је албанска влада, која стоји иза пројекта, оперативно вођење препустила Данају, који је православни Влах а не Албанац. Није само реч о “трику” због хришћанског Запада и негативног односа према муслиманима, којима припада већина Албанаца, него и о некој врсти традиције. Највећи број међу оно мало бораца за ослобођење од Отоманске империје су били етнички Власи, које у Албанији зову и Цинцари. Они су још почетком 20. века у Букурешту основали центар за формирање слободне Албаније а тај центар у разним формама постоји до дан данас. Био је веома активан у време комунизма и много и косовских Албанаца је уживало заштиту у Букурешту и многи су се тамо и школовали. Чак и у новије време. У Албанији и данас добар део интелектуалне и политичке елите чине Власи. Бивши премијер Фатос Нано је један од њих.
[3] Исто.
[4] Исто.
