Европа ризикује да постане огромна муслиманска империја

ПОЗНАТИ РУСКИ РЕДИТЕЉ АНДРЕЈ КОНЧАЛОВСКИ ПРОСЛАВИО 75 ГОДИНА ЖИВОТА И ПОЛА ВЕКА СТВАРАЛАШТВА

Андреј Кончаловски

• Озбиљни филмови никоме више нису потребни. Међутим, филмаџије нису криве што њихове филмове не виде гледаоци. Крива је власт, будући да не схвата да публику треба васпитавати. Гледаоци треба да имају могућност да не гледају само америчке филмове. Наша власт се неодговорно односи према стварима које нису материјално опипљиве. А духовна деградација се не може измерити новцем или профитом
• Није Фидел Кастро тек тако рекао:„ Да живим у Енглеској, такође бих био конзервативац”. Свака власт би желела да се ослања на народ – то је залог њене чврстине
• Међутим, ослањати се на народ у Русији није могуће. Наш народ не жели ништа да зна о власти, он само јадикује: путеве не граде, краду. Народу не пада на памет да натера власт да се бави правим стварима
• Ни у Европи не иде баш све глатко. Код њих се појавио Брејвик. Тамо су диктатура политичке коректности и фалш либералне филозофије довели до тога да Европа ризикује да изгуби свој идентитет и постане огромна муслиманска империја

         РЕТРОСПЕКТИВА филмова познатог руског режисера Андреја Кончаловског – брата можда још познатијег Никите Михалкова – почела је 26. октобра у московском биоскопу „Художествени”.

         Факти преносе већи део интервјуа који је Кончаловски дао утицајном дневном листу Известија поводом свог 75. рођендана и пола века стваралаштва.

• Које бисте своје филмове, непознате широкој јавности, препоручили гледаоцима да погледају?

         — Питајте Чехова шта би посаветовао да читате из његовог стваралаштва. Дакле: идите па гледајте шта желите. Моји филмови одсликавају мој живот: у почетку сам живео у Совјетском Савезу, затим сам отишао у иностранство, снимао филмове, онда сам се поново вратио у Русију и говорио о ономе што ме је тада бринуло. Нисам објективан према ономе што сам урадио. Зато бих се усудио да само добром пријатељу посаветујем: Погледај „Помрчину”, то је мој озбиљан филм”.   

• Свој двоструки јубилеј сте обележили премијером  у Театру Моссовјета, где сте режирали Чеховљеве „Три сестре”. Како се осећате у позоришту – као у свом дому или на туђој територији?

         — Не осећам да сам у позоришту на туђој територији, то је једноставно други жанр. Међутим, у мосовској позоришној средини ја сам апсолутни странац. Ја радим свој посао, али труде се да ме не примећују. Иако ми се чини да не треба да се гурамо, има места за све. Микеланђело није подносио Рафаела, али они су обојица великани.          

• Да, али нема свако новца...

         — То је дурго питање. Тренутно ни ја не могу да нађем новац за своје кинопројекте. Озбиљни филмови никоме више нису потребни. Међутим, људи нису криви што су лишени могућности да виде добре филмове. Филмаџије нису криве што њихове филмове не виде гледаоци. Крива је власт, будући да не схвата да публику треба васпитавати. Гледаоци треба да имају могућност да не гледају само америчке филмове, али немају други избор. Наша власт се неодговорно односи према стварима које нису материјално опипљиве. А духовна деградација се не може измерити новцем или профитом.

• Зашто да власт васпитава људе уколико је далеко једноставније имати посла са сивом масом?

         — То је наивна лева илузија. Мислим да би Фидел Кастро био срећан да је имао посла не са бившим робовима, већ са цивилизованим људима. Није он тек тако рекао: „ Да живим у Енглеској, такође бих био конзервативац”. Свака власт би желела да се ослања на народ – то је залог њене чврстине. Међутим, ослањати се на народ у Русији није могуће. Наш народ не жели ништа да зна о власти, он само јадикује: путеве не граде, краду. А да натера власт да се бави правим стварима, народу не пада на памет.

• Тренутно је у току покушај да се у Русији изгради цивилно друштво: само што су завршени избори за координациони савет опозиције...

         — То су изврсне и важне ствари. Али, не треба се заносити илузијама. Да би се изградило грађанско друштво, треба да настане значајан грађански слој од 20 до 30 одсто. У сваком случају, за револуционарне промене, а ја промену менталитета доживљавам као револуционарни чин, неопходна је диктатура која зна шта хоће, фаланга револуцонара. Петар Први је имао апсолутну власт, али сви његови покушаји да Русију ишчупа из азијског стиска и врати је Западу - наилазили су на огроман отпор. Међутим, данас сваки мислећи човек, почев од Суркова па све до Удаљцова, уколико би био убачен у одређене услове, могао би да постане нови Петар.

         До те ситуације може да доведе дезинтеграција државе. Уколико цене нафте падну и не буде се могло до ваздуха на том надуваном тенисном терену -  кров ће пасти. Онда ћемо доћи у ситуацију да доносимо ванредне мере. И ту ће се појавити наш Ататурк, Пиноче. Сада ће моји читаоци рећи: ево, Кончаловски позива на фашизам. Не, само говорима да ће ауторитарна власт спасити земљу од бољшевизма, а то значи, од страшног крвавог режима.  

• Тоталитаризам је у принципу упоредив са европским вредностима за које се Ви борите?

         — У Европи не иде баш све глатко. Код њих се појавио Брејвик. Тамо су диктатура политичке коректности и фалш либералне филозофије довели до тога да Европа ризикује да изгуби свој идентитет и постане огромна муслиманска империја.  

• А шта Ви мислите о томе?

         — Лично немам грађански став. Ја сам уметник и нисам ни за леве ни за десне. Понекад сам реакционар, понекад либерал. Нисам ангажован, зато ме сви којима то није мрско критикују. И са леве и са десне стране.  

• Да ли и ви мислите да уметници и режисери не треба да се баве политиком?

         — Зашто да не? Сам се не бавим политичким позориштем, али и не сматрам да је то лоше. Занимљиве ствари у тој области  је радио Брехт.

         Превео: Горан Шимпрага