„Сведоци старог Београда“ – сусрет са прошлошћу који неће изневерити очекивања

ДВА ВЕКА ИСТОРИЈЕ НАШЕГ ГЛАВНОГ ГРАДА У ИЗДАЊУ „ЧИГОЈЕ“       

Са промоције књиге "Сведоци старог Београда"

* Милош Црњански је описао стари Београд, пишући француски - као неки водич за странце које међуратни град очекује. Он је описао и природне лепоте, могућности забаве, елитне клубове, као и хиподром ...

          * Стари међуратни Београд добро је памтио и Ђорђе Вајферт  гувернер народне банке и неуморни дародавац не само Колу српских сестара већ и многима којима је помоћ била потребна

* Мирко МАГАРАШЕВИЋ: „Београд је увек мера српских успона и српских прекретница. У минула два века успони Београда били су знакови за успон целе Србије, а његови падови, били су знаци кризе и малаксања српског живота. Успон је изазов и услов националног процвата, а пад је коб тих процвата“

________________________________________________________

          ИЗДАВАЧКА кућа „Чигоја"  објавила је књигу „Сведоци старог Београда" у којој су читаоци могли видети како су некада њени житељи описивали српску престоницу.

          Текстови су писани по позиву јер је уредница угледне едиције „Баштина", у оквиру познате издавачке куће „Просвета“, Светлана Велмар Јанковић, сада већ антикварно вредне примерке и њихове ауторе окупила да би сачувала и снагу књиге и да међу њене корице сакупи што више аналитичких коментара о неким од пажљивих и најзначајнијих сведока старог Београда.

          Према писању аутора Мирка Магарашевића (1946), „ти славни српски хроничари, који су оживели животе старобеоградских житеља, иствремено су обасјали биографије знаних и мање знаних личности, као и дух атмосфере у нашем бурном грађанском животу Србије, који не смемо никада заборавити".

          Према његовим речима, „наши дугови према незаборавним личностима су немерљиви, а захваљујући Просветиној библиотеци „Баштина" били су и остали значајни.

          Свесна да сама не може да тумачи драгоцене сведоке Београда и Србије, Просветина уредница мудро је одлучила да ангажује друге познаваоце културног наслеђа у које се може поуздати. Међу њих је уврстила, између осталих, историчара Предрага Протића и професора Радована Самарџића.

          У другом делу ове књиге, забележио је Магарашевић, писао је о онима који су најбољи тумачи Београда: Исидори Секулић, Милошу Црњанском и Ђорђу Вајферту.

          У трећем делу читаоци се срећу са есејима, од два значајна документарна фотографа који су волели стари Београд.

          „Пред данашњим читаоцима је густо вишеслојан сусрет са `Сведоцима старог Београда` који неће изневерити очекивања", забележио је аутор у предговору књиге.

          „У књизи су текстови о истакнутим појединцима који су пером или фотоапаратом, вођени великим ентузијазмом и патриотизмом, оставили драгоцена документа о прохујалим животима и људима наше престонице" констатовао је рецензент др Мићо Цвијетић.

          Тако је Коста Х. Христић, објавио "Записе старог Београда" у два тома из којих израња Београд, каквог више нема из чијег је духа никао данашњи град. Христић обухвата 150 година историје Београда захваљујући богатој архиви у којој је било грађе о многобројним догађајима.

          Наведени историјски догађаји могу бити подстицај за данашње читаоце а путоказ за етнологе, социологе архитекте, зачетнике београдског урбанизма , ликовне ствараоце.

          Према Магарашевићевим речима, „Сваки текст, скица, портрет, белешка или опис, који нам пружа ова књига, сведоче о  својствима добре хронике. Јер, час је занимљива, час духовита, час доноси аналитичка драгоцена сећања, да разумемо развој Београда последња два века".

          „Аутор је пружио и галерију занимљивих појединаца, откривајући неке заборављене личности“ - казао је Магарашевић.

          Аутор књиге преноси како је Милош Црњански описао стари Београд пишући француски као неки водич за странце које међуратни град очекује. Он је описао и природне лепоте, могућности забаве, елитне клубове, као и хиподром ...

          Стари међуратни Београд добро је памтио и Ђорђе Вајферт  гувернер народне банке и неуморни дародавац не само Колу српских сестара већ и многима којима је помоћ била потребна.

          Писац није пропустио да опише велики застој у развоју грађанске Србије после Другог светског рата и одсуство сваке симпатије према деловању властодржаца. али писац није безнадежно очајан.

          „Београд је увек мера српских успона и српских прекретница. У минула два века успони Београда били су знакови за успон целе Србије, а његови падови, били су знаци кризе и малаксања српског живота. Успон је изазов и услов чнационалног процвата, а пад је коб тих процвата" -закљуио је Мирко Магарашевић.

          Вера Кондев