Библијски потоп се заиста догодио: У главној улози били вулкани и вода која је дошла – из дубина Земље

ИСПОД ЗЕМЉИНЕ КОРЕ ЈЕ ПЕТ ПУТА ВИШЕ ВОДЕ НЕГО У СВИМ ОКЕАНИМА

Ковчерг спаса

* Мајкл ВАЈСЕШН, професор сеизмологије на Универзитету у Вашингтону, са колегама утврдио да испод источног дела Евразије и под Северном Америком постоје огромни резервоари воде. Тврде да је има бар колико у Северном леденом океану и да та подземна вода – под дејством тектонских процеса у Земљиној кори - повремено излази на површину

* Научници Вашингтонског университета из Сент Луиса у часопису Nature објавили: „Изгледа да су се у библијском потопу сусрела два чудовишна процеса: вода, која се излила из унутрашњости Земље, подигавши ниво светског океана, и вода која је у виду паре стигла у атмосферу, ту се кондензовала и потом падала 40 дана и 40 ноћи. Неки ће се овим поводом питати: а где је сва та вода потом нестала? Вратила се назад кроз отворе-сливнике. Такви „сливници“ постоје на дну океана. Само кроз Маријанску бразду у Земљину утробу се враћају кубни километри воде“

 * Сунчев систем је замало разнела експлозија једне супернове. Земља досад преживела пет великих катаклизми. Пре отприлике 252 милиона година догодило се Велико (пермско) изумирање живота – највеће у историји планете јер је опстало једва 4 одсто морског живота и мање од трећине копненог. Убедљиве доказе да су тада вулкани уништили скоро сав живот дали су кинески и амерички геофизичари у часопису Nature Communications. Вулкани су `дивљали` широм света, али су најактивнији били на територији модерне Индије и Сибира

__________________________________________________________

          СУНЧЕВ систем замало је био разбијен у парампарчад експлозијом супернове која се догодила у његовој близини – објавила је астрофизичарка Дорис Арзумањан кључни резултат свог истраживања са колегама из Националне астрономске опсерваторије Јапана.

          Нашу галаксију је заштитила њена такозвана генеричка чаура – ​​облак молекуларног гаса, који је, на срећу, тада још био очуван.

          То је била прва позната катаклизма са којом је могла нестати и наша планета. А било их је још.

          Истраживачи са Универзитета Рочестер у америчкој држави Њујорк истражили су кратер Вредефорт у Јужној Африци – највећи на Земљи, пречника 300 километара. И дошли до закључка: да је астероид који га је направио био пречника 25 км.

          Ударио је о Земљу пре 2 милијарде година брзином од око 20 километара у секунди. Неки од микроорганизама за које се чинило да су у то време већ постојали показали су дивну отпорност - нису сви ишчезли.

          У Аустралији је недавно пронађен кратер од 520 километара. Прелиминарно, настао је пре око 445 милиона година, а астероид који га је направио изазвао је масовно изумирање свега живог. Тачније: 85 одсто свега.

          Пре отприлике 700 милиона година догодило се највеће у историји „смрзавање планете“.

          Земљина кугла се претворила у џиновску „снежну грудву“. Разлози су непознати.

          Живот који је тада постојао спашен је само зато што лед из неког разлога није прекрио целу Земљу - на екватору и понегде у средњим географским ширинама, остало је понешто и незамрзнуто. Ту су се сачувале бактерије и алге јер су имале приступ кисеонику и светлости.

          Пре отприлике 252 милиона година догодило се Велико (пермско) изумирање живота – највеће у историји наше планете. Тада је у опстало једва 4 одсто морског живота и мање од трећине копненог.

          Убедљиве доказе да су тада вулкани уништили скоро сав праисторијски живот дали су кинески и амерички геофизичари у часопису Nature Communications.

          Вулкани су `дивљали` широм света, али су најактивнији били на територији модерне Индије и Сибира.

          Та „ноћна мора“ је трајала стотине хиљада година. Неки становници Земље су се једноставно отровали, други су изумарали од глади, трећи од последица пада температуре за око 10 степени.

          Сам помор је трајао око 60.000 година. На срећу, створења која су преживела била су довољна да подрже процес еволуције, на чијем крају су се појавили и људи.

          Многи – чак и озбиљни научници – верују да се библијски потоп, у коме се удавило древно човечанство, које је имало времена да се ваља у гресима, заиста догодио. Доказ су и језера са сланом морском водом, хиљадама километара удаљена од мора и океана.

Недавни потоп у Црној Гори

          Али, одакле је дошла вода довољна за глобални потоп?

          Из дубине земље.

          Откриће које то потврђује као највероватније направио је Мајкл Вајсешн, професор сеизмологије на Универзитету у Вашингтону.

          Он је са колегама дошао до сазнања да испод источног дела Евразије и под Северном Америком постоје огромни резервоари воде.

          Тврде да је има бар колико у Северном леденом океану и да та подземна вода – под дејтвом тектонских процеса у Земљиној кори - повремено излази на површину.

          Научници Вашингтонског университета из Сент Луиса су у часопису Nature тим поводом објавили:

          „Изгледа да су се библијском потопу сусрела два чудовишна процеса: вода, која се излила из унутрашњости Земље,  подигавши ниво светског океана, и вода која је у виду паре стигла у атмосферу, ту се кондензовала и потом падала 40 дана и 40 ноћи. Неки ће се овим поводом питати: а где је сва та вода потом нестала? Вратила се назад кроз отворе-сливнике. Такви „сливници“ постоје на дну океана. Само кроз Маријанску бразду у Земљину утробу се враћају кубни километри воде“.

          Вајсешн сматра да и у Земљиној мантији постоји вода и да је те „воде испод воде“ пет пута више него у свим светским океанима.

          Процењује на нашу планету може опет пасти неки гигантски астероид, што ће поново довести до великог буђења вулкана и замрзавања њене површине.

          Најмање је вероватно, мада се ни то не искључује, да ће у близини Земље опет експлодирати каква супернова.

           Земља би и то преживела, а човечанство – тешко...