Да је дошло до „ресетовања” односа са САД - Русија више не би била суверена држава

ЛИБЕРАЛИЗАМ МЕДВЕДЕВА ИМАО ЈЕ ЗА ЦИЉ ДА ОДВУЧЕ ПАЖЊУ ОД ПУТИНОВОГ ПОВРАТКА

• Руски и амерички интереси се међусобно искључују, па се такво зближавање могло завршити катастрофом. Међутим, сведоци смо да се катастрофа није догодила, што је веома добро за Русију и, по свему судећи, веома лоше за САД
• Русија је за Америку основни стратешки противник, непријатељ. Постоји разлика само у реторици. Републиканци нам директно кажу: „Спремамо се да вас уништимо”, док демократе уз широк осмех говоре: „Волимо вас и поштујемо и зато смо спремни да вас уништимо за ваше добро”
• Путин се вратио у Кремљ са намером да води суверену политику, политику евроазијске интеграције и да гради мултиполарни свет. Ни једна од тих тачака не повезује се са идеологијом „ресетовања” јер су све у интересу Русије

Пише: Александар ДУГИН*

         НАЈВЕЋА корист од „ресетовања” (можда и једина) јесте то што смо добили могућност да провучемо кроз године између 2008. и 2012.

         Сама идеја „ресетовања” (односа са САД) била је потпуно укључена у пројекат под називом „Медведев” - пребацивање у Кремљ либералног, проамеричког и прозападног председника који је оштру реторику Путинове „јастребовске” спољне политике заменио аморфним либерализмом у међународним односима.

         У принципу, тај пројекат је могао бити завршен на два начина. Да је „ресетовање” односа Русије и САД било заиста остварено, данас Русија више не би постојала као суверена држава. Јер, наши и Амерички интереси се међусобно искључују, па се такво зближавање могло завршити катастрофом. Међутим, сведоци смо да се катастрофа није догодила, што је веома добро за Русију и, по свему судећи, веома лоше за САД.

         Американци су склони да верују да је „ресетовање” било маневарска превара Путина која је имала за циљ да одвуче пажњу са његовог повратка. Ја сам склон да се са таквим мишљењем сложим. Макар због тога што се то „ресетовање” показало напросто бескорисним и није дало никакав ефекат.

         Стиче се утисак да је оно исто што су и „достигнућа” Медведева. Али, треба признати да је он „ресетовањем” успео да слуди Американце. Додуше: и наш народ.

Александар Дугин

         Генерално, све кључне одлуке председниковања Медведева већ су поништене и за то хвала Господу Богу.

         Та операција је завршена исто онако како су се завршилу медведевљево владање заједно са Јургенсом и Гонтмахером и њихов „савремени развој”. И још једном хвала Богу!

         Не би било лоше да и Обама заврши, али то није толико критично, зато што ће односи Русије и САД у сваком случају одсада бити другачији.

         Путин се вратио у Кремљ са намером да води суверену политику, политику евроазијске интеграције и да гради мултиполарни свет. Ни једна од тих тачака не повезује се са идеологијом „ресетовања” јер су све у интересу Русије.

         Главне опасности за Русију су – модернизација, вестернизација по америчком рецепту и саглашавање са њиховим наметнутим правилима.

         Персонално питање у датом случају не игра одлучујућу улогу: да ли је у Белој кући „јастреб” Ромни или „голуб” Обама. У питањима спољне политике између демократа и републиканаца у Америци одавно постоји консензус.

         Русија је за Америку основни стратешки противник, непријатељ. Постоји разлика само у реторици. Републиканци нам директно кажу: „Спремамо се да вас уништимо”, док демократе уз широк осмех говоре: „Волимо вас и поштујемо и зато смо спремни да вас уништимо за ваше добро”.

         Мени се чини да је за нашу елиту боље да има посла са првима - да не би гајила напрасне илузије и да јасно схвати са ким има посла. Истина, није баш пријатно и комфорно разговарати са „јастребовима”, али је на крају за нас ипак корисније.

         То мобилише и претпоставља одбрамбене механизме.

         Некако сам сигуран да је Владимир Путин скупио потребно искуство и да ће успешно водити дијалог како са  Обамином, тако и са Ромнијевом администрацијом.  
 

* Руски геополитик и публициста