ГРИЗЛОВ: Србија је кључни партнер Русије на Балкану

ГОВОР ПРЕДСЕДНИКА ВИСОКОГ СВЕТА ЈЕДИНСТВЕНЕ РУСИЈЕ

БОРИСА ГРИЗЛОВА НА КОНГРЕСУ СНС

• Усмереност руководства Србије према евроинтеграцијама, по мом мишљењу, не ствара објективне препреке за даље проширење наше сарадње
• У Бриселу понекад преовладава мишљење да за земље које претендују да се учлане у ЕУ односи са спољним партнерима треба да буду у другом плану, а новајлијама се намеће „корпоративна солидарност“ у њеном упрошћеном схватању. На такве тактичке цаке треба бити имун
• Битно је да приближавање Србије и ЕУ није довело до девалвације руско-српских контаката који се заснивају на природној прагматичкој основи

        ОДНОСЕ између Русије и Србије по заслузи оцењујем као блиске и пуне поверења, ослобођене утицаја политичке конјунктуре. 

       Србија је кључни партнер Русије на Балкану. Односе између наше две земље по заслузи оцењујем као блиске и пуне поверења, ослобођене политичке коњунктуре.

       Сматрам да ће тако бити и у будућности. Ми у Русији смо задовољни развојем политичког дијалога. Нови импулс руско-српском поверењу, нема сумње, даће реализација договора који су постигнути током сусрета председника Руске Федерације Владимира Владимировича Путина и председника Републике Србије Томислава Николића у Сочију 11. септембра.

       Русија је оријентисана на изградљу стратешког партнерства са Србијом. Сматрам да управо таква форма најбоље карактерише суштину руско-српских узајамних односа.

       Верујем да за то постоје претпоставке. Спрема се предлог међудржавне декларације. После неопходних дорађивања, уз узимање у обзир нове политичке реалности, вратићемо се питању његовог потписивања.

       Имамо намеру да наставимо заједнички рад на великим инфраструктурним - билатералним и мултилатералним пројектима. У том контексту очекујемо да ће Србија донети одлуку о давању пројекту гасовода Јужни ток статуса националног приоритета.

       Важну улогу, наравно, треба да игра међупарламентарна сарадња за чије се продубљивање осећа обострано расположење. Позитивна реакција Народне Скупштине Србије на позив Државне Думе - да се Србији додели статуса посматрача у Парламентарној скупштини ОДКБ - томе би у пуној мери доприносила.

       Што се Косова тиче, знате да се Русија придржава принципијелног става о нерпризнавању једнострано проглашене независности покрајине. Заједнички напори Русије и Србије усмерени на тражење праведног, правно коректног решења за настале проблеме на Косову и Метохији, супротстављање покушајима једностраног расплета који крши принципе и норме међународног права - несумњиво су оставили траг на процесу решавања косовске кризе која траје више од деценије. Уверен сам да је резолуција СБ УН 1244 једини међународно-правни темељ за праведно решење овог питања. 

       Усмереност руководства Србије према евроинтеграцијама, по мом мишљењу, не ствара објективне препреке за даље проширење наше сарадње. Наравно, у Бриселу понекад преовладава мишљење да за земље које претендују да се учлане у ЕУ односи са спољним партнерима треба да буду у другом плану, а новајлијама се намеће „корпоративна солидарност“ у њеном упрошћеном схватању.

       На такве тактичке цаке треба бити имун.

       Узајамни односи Русије и Србије нису усмерени ни против кога, а већина западних партнера тога је свесна.

       Битно је да приближавање Србије и ЕУ није довело до девалвације руско-српских контаката који се заснивају на природној прагматичкој основи.

       Односи Јединствене Русије и Српске напредне странке, који се развијају у оквиру међудржавних односа, у својој основи имају жељу обе стране да позитивно доприносе развоју тих односа.

       Као што Вам је познато, први међупартијски контакти били су успостављени још 2009. године када је делегација СНС учествовала у раду XI Конгреса Јединствене Русије у Санкт Петербургу. У априлу 2010. године делегација Јединствене Русије посетила је Београд и имала међупартијске преговоре са председником партије Томиславом Николићем.

       У Санкт Петербургу је 27. октобра 2010. године потписан споразум о међупартијској сарадњи који је ојачао високи и поверљиви ниво наших односа. Тада је у име српске стране на церемонији учествовао наш друг Томислав.

       Представници руководства СНС учествовали су у раду прве и друге етапе XII Конгреса Јединствене Русије. У раду XIII Конгреса учествовао је изабрани председник Републике Србије и председник СНС Томислав Николић. На маргинама Конгреса дошло је до његовог сусрета са председником Руске Федерације В.В. Путином.

       Ми се сусрећемо, размењујемо информације, консултујемо. Генерално, сматрам да је међупартијска сарадња добра основа да се на неформалан начин - што се каже „без кравата“ - можемо размотрити сва питања и проблеме од обостраног интереса.

       Најважније је да тог интереса има. А у нашим односима он постоји. Нама је интересантно да се упознајемо и разумемо једни друге. Интересантно је осетити пулс живота земље-партнера, живота њеног народа.

       Нас обједињује много ствари тако да наше партије, наши народи иду путем споразумевања, поверења и партнерства.