Велики прекид на Космету - правовремен и са правим партнерима
Србија у свету
КОСМЕТСКИ СРБИ СУ ПРОТЕКЛИХ ДАНА РАЗВИЛИ И РАЗГРАНАЛИ НЕШТО СПОТНАНО И ВАЖНО
* Сада су Срби одговорили, на други начин, без и симболичког знака насиља. Договорили су се, брзо и ефикасно, да се, такође брзо и ефикасно, сви Срби повуку из заједничких или посебних институција
* Притиска нас Запад, а прва је Америка, најача и најоштрија баш у свему. Траже да остваримо и оно што је - неоствариво! А Србија се не може одрећи Косова и Метохије, где је рођена и развила се, државно и највише културно, баш у свему! Зна се и они знају - зашто је тако. А, зна се и зашто нас притискају…
* Сталне шиптарске преваре и дволичност земаља Квинте (бомбардовањем су рушили територијални интегритет Србије и отели Космет, а за Украјину се жестоко боре) створили су услове за блокаду ЗСО, иако једокумент потписао, уз Србију и представнике Приштине, и Брисел
_______________________________________________________
Пише: Раде БРАЈОВИЋ
ОД ПОЧЕТКА косметске кризе и престанка НАТО бомбардовања Србије, није се појавио такав догађај, чини се спонтан и неочекиван, какав су, претпрошлог викенда, развили и разгранали косметски Срби.
Био је то израз српског неслагања са намештаљком коју су им сада поставили косметски Албанци, вероватно навикнути да им Срби не одговарају на све лоповлуке, обмане, блокаде и разне ударе, па и оне – силом…
Свему ружном дође крај, па и, понекад, несхватљивој – српској толеранцији…
Иако су – касније се чуло – неки упозоравани да то не раде, Курти и његови полит-возачи објавили су обавезу да сви пререгиструју возила – досадашње картице на српском, у кратком року, замене новим, на албанском.
Није у питању језичка игра, већ државна обавеза која мора да се поштује, а казне нису мале. Срби, између осталог, зато, од старта, одбијају обавезу да поштују шиптарске налоге, па и овај нови о репрограмирању неутралних возачких картица.
Сада су Срби одговорили, на други начин, без и симболичког знака насиља. Договорили су се, брзо и ефикасно, да се, такође брзо и ефикасно, сви Срби повуку из заједничких или посебних институција, одакле се руководило пословима за које су били задужени или су их добили на изборима у покрајини или општини.
Они су штитили, бранили и нападали, а како – е, то је друго питање, на које, можда може да се поузданије одговори тек кад се сазна - ко коме, како и зашто?
Питања и одговори записани су у бројним књигама и националним историјским анегдотама и причама, од којих су посебно уверљиве оне Марка Миљанова, наравно и народне песме.
Све је протутњало, без звука и мука, са неколико услова које су Срби поставили, а најважнији је – стварање Заједнице српских општина (ЗСО), наравно и других договора, из вашингтонског, бриселског и других споразума, али и билтералних ставова...
Изласци Срба из полиције, судова, тужилаштва, скупштине, разних административних тела и институција, општинских служби - то може да изазове и веће одјеке од досадашњих. Сви ти изласци уздрмали су Косово и Метохију, цео регион, па и шире, све оне које забрињава криза на Космету, која се, чинило се, приближавала стварању услова да се преговара и криза решава, у складу с резолуцијом СБ УН 1244.
Велики прекид може да буде и велика шанса, али и још већи раскол – сами, издвојени и одвојени једни од других, не могу постићи ни једно ни друго – јер таква је и општа, потпуно разуђена слика на нашој планети.
Готово све суседне и регионалне, чак и удаљене, али за Србију изузетно важне земље, имале су, имају или ће имати неку врсту изборних и сличних догађаја, што најлогичније утиче на природу политичких и других токова који одређују српски глобални, али донекле и детаљни живот!
Зар није тако – да поменемо три типична, а различита примера – у Црној Гори, локални избори угрозили доминацију председника Ђукановића, у Кини су општи избори донели нови, трећи мандат председнику Си Ђинпингу и коначно су одржани још незавршени избори за Конгрес САД.
Ево, још нека изборна збивања, па и честе демонстрације, у околним и другим земљама – Републици Српској, Словенији, Словачкој, Чешкој, Мађарској, Великој Британији, Италији, Бразилу. И још, и још…
За то време, Србија није оклевала. Захватили су је важни процеси и догађаји, завршен најважнијим – избором нове владе са 28 министара којима руководи Ана Брнабић, а један од потпредседника је Ивица Дачић који руководи Минстарством спољних послова.
Њих двоје су одговорили на два најважнија државна питања.
Ана је овако означила владину оријентацију:
- Нема ту ни лево, ни десно, ни Исток, ни Запад, ни север, ни југ. То је влада која се брани и брани наше националне интересе.
Нова-стара, а млада и витална премијерка, бујне природе, практично није ништа ново рекла, али је добро што је потврдила нашу афирмисану оријентацју независности.
Исто је рекао и Дачић, опредељен за дијалог с Приштином, чланство у ЕУ и избегавање санкција вишевековном пријатељу - Русији…
Овакви ставови, донедавно, били су израз стабилности Србије и самохвално остварење отвореиих путева економског и свеколиког развоја Србије, уз поштовање и од оних који нису били наклоњени укупној политици наше земље.
Сада се, међутим, свет другачије третира, тумачи се и мења и непромењиво, Србију свеколико притиска Запад, а прва је Америка, најача и најоштрија баш у свему, па тражи да остваримо и оно што је - неоствариво! Тако се, на пример, не може, наравно, Србија одрећи Косова и Метохије, где је рођена и развила се, државно и највише културно, баш у свему!
Зна се и они знају - зашто је тако. А, зна се и зашто нас притискају…
Оно што су прве личности наше нове владе рекле, а исто годинама говори и председник Вучић и безмало сви политичари и грађани, сви желе, особито грађани, да буде - оствариво и непромењиво. А то је најтеже, јер препреке су високе.
* * *
Велики прекид на Космету био је, изгледа и правовремен и са правим партнерима!
Следи ли спајање?
