„Ђаволов реп“ – крими-роман италијанског писца Мауриција Мађија на српском

РАСПЛЕТ ВОДИ КА МРАЧНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ ПО КОЈОЈ ЈЕ РОДМАН ДОБИО НАСЛОВ

* Роман почиње речима главног јунака – затворског чувара Сантеа Мораса, који је био успешан у Легији странаца: „У ноћи када је чудовиште доспело код нас, затечени смо неприпремљени. Отео је једну девојчицу, злостављао је месецима, а када је успела да побегне, појурио је за њом и сустигао је на улици, па је убио ударцем у потиљак, на пар корака од неке патроле карабињера“

* Чување тог убице било је поверено Морасу, а када је требало да буде одведен на саслушање испоставило се да је убијен и то инјекцијом са отровом. Сантеу – да сам не би заглавио на робији – не остаје ништа друго него да побегне и крене у потеру за убицом убице...

______________________________________________________

         ВЕЋ дуже време нисам читала крими романе да бих сада наишла на неколико нових међу којима сам одабрала књигу "Ђаволов реп" италијанског писца Мауриција Мађија који до сада није превођен на српски језик.

       Мађи (1956) је запослен као истраживач у једном институту за друштвено-економске студије и дуго се бавио музејима у Италији, Аустралији, Бразилу и Кини, радећи са заједницама које су желеле да испричају своје приче из локалне призме. Управо на том терену сазрео је његов интерес за писање на те теме које је истраживао и написао је седам књига.

       У свету филма радио је на неким познатим филмова као што је  кримић"Талентовани господин Рипли", "Живот је леп"и "Усамљени тркач".

       "Ђаволов реп" је Мађијев дебитантски роман који је ушао у најужи избор за награду "Итало Калвино."

       Радњу романа је сместио на југ Италије – Сицилију и Сардинију чије природне лепоте добро познаје јер прича је испуњена описима природе и места у којима се крећу главни ликови романа.

       Роман започиње нарацијом главног јунака Сантеа Мораса, затворског полицајца који је пре 17 година, што је било у његовој раној младости, починио, како је био уверен, један грех.

       Нико га није кривио за смрт двоје његових пријатеља из детињства, Анице и Мирка, али Санте је сматрао да зато ради у затвору као чувар јер се на тај начин искупљује.

       "У ноћи када је чудовиште доспело код нас, затечени смо неприпремљени. Отео је једну девојчицу, злостављао је месецима, а када је успела да побегне, појурио је за њом и сустигао је на улици, па је убио ударцем у потиљак, на пар корака од неке патроле карабињера. Нисам био ја тај који је дигао узбуну, али неко је то учинио. Није било ни једног  од нас - било чувара или затвореника - ко не би убио то чудовиште и то бесплатно. (...)

       Овако почиње Мађијев роман о хватању убице девојчице.

       Те ноћи је убица, чије је чување у најстрожијој изолацији, поверено Сантеу, а када је требало да буде одведен на саслушање испоставило се да је убијен и то инјекцијом са отровом.

       Санте тврди да он то није учинио, али пошто је нађено да је поседовао инкриминисану инјекцију, преостаје му да побегне да не би био ухапшен за убиство злочинца што би значило да би могао бити осуђен на вишегодишњу робију.

       Сада почиње централни део приче, бекство Сантеа и истовремено његова потера за убицом злочинца, а при томе се постепено  „одмотава“ Сантеов живот током протеклих 17. година када је, према његовом осећају починио грех који не може да опрости себи.

       Током његових лутања сазнајемо да је осам година провео у Легији странаца и добро „испекао“ војни занат. У међувремену, успоставља контакт са једном веома предузимљивом новинарком, са мајком Луне - једне од неколико отетих малолетних девојчица. Све се то током Сантеове приче склапа у једну слагалицу на којој се види ко су и шта су припадници мрачне организације "Ђаволов реп".

       Одлична забава за неки од зимских викенда за љубитеље кримића.

         Вера Кондев