Интригантна историја пет векова дипломатије из пера Душка Лопандића
КЊИГУ „РЕЧИ СУ СЕНКЕ ДЕЛА“ ОБЈАВИЛА НОВОСАДСКА ИЗДАВАЧКА КУЋА „МАЛОГ НЕМА“
* У првом делу књиге једна од главних фигура је Холанђанин Хуго Гроцијус (1583-1645), који је ударио темеље међународном праву у својој књизи "О праву рата и мира. Тај део књиге се завршава првим значајним дипломатским скупом - Верстфалским миром и најважнијим личностима и догађајима тога периода међу којима је био гроф Сава Владиславић Рагузински (1669-1738) који је био у служби руског цара Петра Великог
* Трећи део књиге посвећен је српским представницима на великим међународним скуповима и то - од проте Матеје Ненадовића (1777- 1854), који се обрео на Бечком конгресу (1814-1815) тражећи од руских делегата помоћ за Србе који су тамањени од стране Турака после пропасти Првог српског устанка, па преко Јована Ристића (1831-1889) који је бранио српске и црногорске интересе на Берлинском конгресу, до Николе Пашића (1845-1926) који је предводио делегацију на Мировној конференцији у Паризу на крају Првог светског рата (1919)
_____________________________________________________
КАДА је аутор професионални дипломата Душко Лопандић (1957, у два наврата амбасадор), стручњак за европско право и регионалне односе, са докторатом добијеним на париској Сорбони, библиографијом у којој има тридесетак књига и више од сто научних и стручних радова, не треба да посумњате у квалитет његове нове књиге "Речи су сенке дела", у издању војвођанске издавачке куће "Малог Нема" и Архива Војводине.
Испод наслова (који је изрекао византијски изасланик Теодор Метохит) аутор је објаснио чиме се бави у овом делу.
То је књига о "развоју дипломатије и међународних веза од XV до XX века".
Лопандић је овом књигом показао да је изузетан ерудита, али такође и човек који поседује смисао да пише лако и забавно.
Књига је усмерена на приказивање живота и дела значајних људи који су имали кључну улогу у развоју дипломатије. Њихова имена су углавном свим образованим читаоцима позната, али је аутор укомпоновао у текст, не само њихове дипломатске активности већ и многе детаље из њихових биографија који су само реткима познати, а веома су занимљиви и употпуњују знање читаоца.
У књизи која има неколико уредника, са др Миланом Орлићем на челу, да не наводимо све који су учествовали у писању овог дела, постоје три дела поред увода посвећеног теми: дипломатија и њена улога у међународним односима, Први део насловљен "Рађање модерног доба" у поднаслову "Од ренесансе до Вестфалдског мира", доноси причу о Николу Макијавелију и његовој каријери у ренесансној Италији и о најважнијем делу "Владалац", о патрицију Маркантониу Барбару и Мехмед -паши Соколовићу.
Душко Лопандић
Следећа личност којом се аутор опширно бави у овом делу историје дипломатије је чувени фламански сликар Петер Пол Рубенс (1577-1640) који не само да је сликао све све најмоћније европске владаре већ је и преносио важне информације, значајно помажући на тај начин својој домовини.
Следећа личност у првом делу књиге је Хуго Гроцијус (1583-1645), Холанђанин чија је заслуга што је ударио темеље међународном праву у својој књизи "О праву рата и мира".
Овај део књиге се завршава првим значајним дипломатским скупом - Верстфалским миром и најважнијим личностима и догађајима тога периода.
Међу учесницима посебно место је добио гроф Сава Владиславић Рагузински (1669-1738) наше горе лист а у служби руског цара Петра Великог. Његов највећи дипломатски успех било је успешно разграничење Русије са Кином.
Други део књиге "Речи су сенке дела" обухвата период од Бечког конгреса (1815) до краја Првог светског рата коме је био посвећен скуп у Версају (1919).
Ту се налазе текстови посвећени очевима-оснивачима Сједињених Америчких Држава који су били и међу првим председницима нове државе, а неки од њих су провели значајно време у Паризу попут Бенџамина Франклина , првог америчког опуномоћеног министра, то јест амбасадора.
Последњи у серији европских конгреса, после Бечког на коме су европски суверени преуредили Европу после пада Наполеона, био је Веронски на коме је основана Света алијанса.
Главна личност којом се бави писац ове књиге у почетку 19. века је Франсоа Рене виконт од Шатобријана (1768-1848) који је играо значајну дипломатску улогу у Европи а имао је и буран, занимљив живот.
Аутор се потрудио да у причу о Шатобријану унесе детаље његове интиме, што пружа шансу читаоцима да се разоноде.
Најобимнији део књиге, која је у ствари забавно писана историја дипломатије, која је играла важну улогу у историји Европе између Бечког конгреса и мира у Версају, посвећен је читавом низу важних личности. То су руски цар Александар Павловић I Романов, кнез Клеменс Метерних, Јован Каподистрија, цар Наполеон Бонапарта III, немачки канцелар Ото фон Бизмарк (1815-1898), кинески великаш Ли Хунг Чанг, амерички председник Вудро Вилсон…
Трећи део књиге посвећен је српским представницима на великим међународним скуповима и то - од проте Матеје Ненадовића (1777- 1854), који се обрео на Бечком конгресу (1814-1815) тражећи од руских делегата помоћ за Србе који су тамањени од стране Турака после пропасти Првог српског устанка, па преко Јована Ристића (1831-1889) који је бранио српске и црногорске интересе на Берлинском конгресу, до Николе Пашића (1845-1926) који је предводио делегацију на Мировној конференцији у Паризу на крају Првог светског рата (1919).
Књига је изузетно атрактиван поклон за празничне дане за сваког кога занима пет векова дипломатије.
Вера Кондев
