Централна банка Русије мора да буде потчињена Русији

ИНИЦИЈАТИВА РУСА КОЈИ СУ УВЕРЕНИ ДА ЊИХОВА ЗЕМЉА ЈОШ НЕМА ПУНИ ДРЖАВНИ СУВЕРЕНИТЕТ

• Државној Думи већ поднет законски предлог да функције и овлашћења Централне банке Руске Федерације буду реализовани у договору са Владом Руске Федерације
• Предложено да есконтна камата ЦБ буде један одсто јер би то омогућило да руска привреда добија средства од банака уз 2-4 одсто камате. То би омогућило да се инострани кредити замене рубаљским и да се на рачун тога повећа монетарна маса у земљи и обезбеде додатне инвестиције у привреду

Аутор: Николај Стариков

         ДАНАС је Централна банка Русије независна и није потчињена руској држави. Сва њена „потчињеност” Русији није ништа друго до кулиса.

         Али, први важан корак на путу враћања Пуног Државног Суверенитета Русије, већ је учињен.

         Упоредо са предложеним законским пројектом о забрани да чиновници имају имовину у иностранству, Државној думи су предложене и измене федералног закона о Централној банци Руске Федерацији (Банци Русије). Са циљем да се повећа ефикасност емисије и коришћења златно-девизних резерви.

         Дискусија о неопходности „национализације Централне банке”, тј. о њеној потчињености влади наше земље траје доста дуго. Напоменућу да је Владимир Путин током првог председничког мандата одмах покушао да Банку Русије лиши независности. Није му то успело – све депутатске групе у Думи су наступиле удружено против тога. Од тада је било много разговора на ту тему.

         Наша радна група је припремила законски предлог и депутат Думе Јевгениј Фјодоров заједно са неколицином колега већ је поднео закон на парламентарну расправу.

         Потрудили смо се да у закон унесемо све што се може урадити у првој етапи и без промене Устава РФ.

           Зато је предложеним текстом закона предвиђено:

Николај Стариков

  * да функције и овлашћења Централне банке Руске Федерације буду реализовани у договору са Владом Руске Федерације;

* да овлашћења о поседовању, коришћењу и управљању имовином, укључујући и златно-девизне резерве, Централна банка реализује у договору са Владом Руске Федерације;

* да се емитовање рубље реализује подсредством механизма кредитирања банкарског система (по ниским каматним стопама) што ће стимулисати како развој банкарског система, тако и развој домаћег бизниса, а да механизам кредитирања и каматну стопу одређује Влада Руске Федерације;

* да се управљање златно-девизним резервама, као федералном имовином, реализује у складу са критеријумима које одреди Влада Руске Федерације, а управо подсредством одређивања и избора страних валута на основу њихове доходовности, њиховог учешћа у квоти златно-девизних резерви, као и доношењен одлука о њиховом инвестирању у домаћу производњу (полазећи од одредби Закона о буџетној политици за 2013. – 2015. годину);

         Депутат Јевгениј Фјодоров већ је дао објашњења поводом овог закона. Суштина тих објашњења је у овоме: кредите руској привреди треба давати у рубљама, а не у доларима. Ради тога контролу над есконтном каматном стопом ЦБ треба ставити под контролу владе. Када се то деси, камате на кредите ће се смањити, а руске компаније ће моћи да се кредитирају у рубљама уз ниску камату. На тај начин бисмо престали да узимамо иностране кредите који су сада значајно јефтинији од руских јер су камате за рефинансирање ниже.

         Уосталом, ево шта на ту тему каже Фјодоров:

         „То је неопходно због тога да би руска економија почела да ради, да би камата за кредите – предлажемо да то ради Влада – Централне банке била конкурентна, рецимо, са европским каматама. Подсећам да је у Европи - 0,75 одсто, у САД - 0,25. Рецимо да влада предвиди да камата буде један одсто, онда би наша привреда добијала средства од банака у Руској Федерацији по каматама 2-4 одсто. То би омогућило да се инострани кредити замене и да се на рачун тога повећа монетарна маса у земљи и обезбеде додатне инвестиције у привреду. У перспективи од пет до десет година: и до 110 билиона рубаља” (око 3,5 милијарди долара).

         Ово је прво. А друго:  у нашој економији данас је просто недопустиво мало новца. Толико мало као кад би човек имао литар и по крви мање него што је потребно. Шта би му се десило? Да ли би могао да трчи? Не. Имао би вртоглавице и слабост. Тако је и са нашом привредом.

         P.S. Обратите пажњу на реакцију либерала, на прогнозирано истискивање долара као кредитне јединице са територије Русије и повећање укупне монетарне масе у земљи: „рубља ће снажно, снажно пасти”.

         Стара бајка – „о инфлацији”. Само што је за разлику од либералног схватања све супротно. Они увек замењују узрок и последицу.

         Где је инфлација већа: на Западу где је камата 1 одсто или код нас где је 8,5 одсто? Ми имамо већу инфлацију. Зашто? Зато што је новац код нас скупљи.

         Јер, што је скупљи кредитни новац од кога ПОЧИЊЕ сваки економски процес, то је и инфлција већа. А не супротно.

         Зато ће смањење есконтне каматне стопе у Русији са садашње на 1-2 одсто дати снажан подстицај развоју економије и нагло смањити инфлацију.

         Сумњате? Упитајте се сами, питајте фармера или бизнисмена – који им се кредит више допада: онај од 5 или 15 одсто? И у којој варијанти ће им производи бити јефтинији.

         Национализација рубље је пут у слободу Русије!