Московски професор: Путину бих најрадије био опозиција, ипак сам за њега, а не за Наваљног

ДМИТРИЈ ЈЕВСТАФЈЕВ НЕ ЗОВЕ ЛУТКУ ЗАПАДА ПО ИМЕНУ ВЕЋ - „ОТРОВАНИМ ПАЦИЈЕНТОМ“

* Права опозиција могу бити само разумни наши који воле своју земљу и не петљају са „страним спонзорима“, који не једу из руку страних амбасадора и стране агентуре, који знају границу преко које се не прелазити ни у борби за власт. Та линија подразумева - стабилност земље и система управљања државом

* Под Путином постоји шанса за опозицију какву ја желим. Није супер велика, али постоји. А ако би победио „пацијент“, заправо – не он, већ они који њиме као лутком управљају, не само да не би било шансе за појаву такве опозиције.Не би било шансе ни за шта... Чак ни за опстанак земље. Да ли сам био довољно јасан?

________________________________________________________

        Аутор: Дмитриј ЈЕВСТАФЈЕВ, професор московске Високе школе економије

        РАЗНИ „забринути научници“ ме питају зашто сам против „отрованог пацијента“, а за Путина.

        Против „пацијента“ сам зато што сам опозиционар, критичар актуелне власти. Не свиђа ми се превише.

        Верујем да Русија заслужује висококвалитетну опозицију, која није спремна да организује погроме и да манипулише млађаријом, већ да заступа значајне групе јавних интереса.

        Није важно шта та опозиција заступа, али јесте - да живе у Русији и да жели да њена деца живе у Русији.

        Са таквима, јер су наши, треба да разговарамо, расправљамо и преговарамо. А да класну борбу препустимо Европљанима. За промену.

        Наша је и вечито кукалачка интелигенција. Мрзим је, али је „наша“. И треба јој понекад обрисати слине. Није то лош свет, али га стамбено питање покварило.

        Права опозиција могу бити само разумни наши који воле своју земљу и не петљају са „страним спонзорима“, који не једу из руку страних амбасадора и стране агентуре, који знају границу преко које се не прелазити ни у борби за власт. Та линија подразумева - стабилност земље и система управљања државом.

        Не сме се борбу за власт претварати у грађански рат, са повлачењем конаца из далеког иностранства.

        Ја, иначе, презирем „пацијента“ и његове послушнике јер ме присиљавају да будем на Путиновој страни.

        Није да ми је он симпатичан. Сасвим обрнуто. Права ствари била би бити му у стварној, а не хистеричној опозицији.

        Била би то сјајна круна мог досадног живота.

        Под Путином постоји шанса за опозицију какву ја желим. Није супер велика, али постоји. А ако би победио „пацијент“, заправо – не он, већ они који њиме као лутком управљају, не само да не би било шансе за појаву такве опозиције.

        Не би било шансе ни за шта...

        Чак ни за опстанак земље.

        Да ли сам био довољно јасан?