Козачки одред стигао до границе Литваније

УЧЕСНИЦИ КОЊИЧКОГ ПОХОДА МОСКВА-ПАРИЗ ЗА ПРВИХ 13 ДАНА ПРЕЈАХАЛИ 830 КИЛОМЕТАРА

• Устајемо најкасније у седам ујутро, често и раније. Коњи морају да буду нахрањени сат времена пре поласка. Прво морају да пију па тек онда да једу. Традиционално их хранимо овсом, међутим за овај поход смо изабрали свој „мусли” као енергетски богатију храну – каже учесник похода Алексеј Новосиљцев који је директан козачки потомак

         КОЗАЦИ учесници коњичког похода Москва-Париз стигли су до белоруског града Ошмјани. Тиме су практично стигли до границе са Литванијом која је од овог места удаљена тек 17 км.

         Границу ће прећи, највероватније, у понедељак 27. августа. После одмора у Ошмјанима.  

         Учесници похода су за тринаест дана на коњима прејахали 830 км. Да их не би превише умарали, сваки дан пута су изделили на три дела, и пролазили са по „три коњска одељења”, што је посебан козачки метод чувања специјалне донске пасмине младих ждребаца.

         „Метод је веома ефикасан, а коњи су потпуно здрави” - саопштила је ветеринар Тамара Иванова.  

         Додуше било је малих траума на самом почетку пута – малих озледа од коњске опреме или модрица због сувише тешких услова транспорта у камионима за коње. Психа коња, одраслих у природним условима донских степа, није била прилагођена је путу којим пролазе бучни шлепери или спортисти на ролерима.

         Један од учесника марша, атаман козачког друштва из града Мељенки у Владимирској области, оснивач локалног коњичког клуба, директан козачки потомак Алексеј Новосиљцев, овако говори о свакодневици ушесника похода.

         „Устајемо најкасније у седам ујутро, често и раније. Коњи морају да буду нахрањени сат времена пре поласка. Прво морају да пију па тек онда да једу. Традиционално их хранимо овсом, међутим за овај поход смо изабрали свој `мусли` као енергетски богатију храну. Коњи се тимаре и чисте сваког јутра, јер на кожи не сме да буду слама или нешто друго. Обавезно се проверава има ли на телу рана. То је истовремено и масажа и разговор са коњем. Као да мазите дете. Коњ зна да му је дошао пријатељ. И тада се са поверењем односи према теби. Ти га мазиш, а он ти одговара истом мером” - испричао је Новосиљцев.

         Према његовима речима, козаци обавезно прегледају подставе испод седла које се увече редовно перу. Стално се прегледају копита да не би било посекотина или повреда. Прегледа се да ли су поткове у добром стању. Све се то чини да би коњу током ходања било пријатно.

         Сваки дан и свака деоница пута почињу - кораком, а после може да се пређе на кас. У трајању 10-15 минута, онда поново корак.

         Козаци се труде да минимално коње држе на асфалту. „Поље је коњу пријатније за копита. Боље је на ливади или на земљаном путу. Али, земљаног пута није било па смо се трудили да идемо рубом поља” - објашњава Новосиљцев.

         Свака деоница пута траје око пет сати.

         „На крају дате деонице коњу треба дати прилику да успори дисање. Одмах га не смемо добро нахранити, јер би га тако убили”, каже Новосиљцев, „може да добије само мало сена или траве. А тек након сат времена по завршетку деонице можете да га напојите и стварно нахраните. Пожељно је поштовати режим исхране, обзиром да коњски желудац мора да ради у одређеном режиму. Нема неких стриктно прописаних правила, али је пожељно да се коњи хране макар на сваких 6 сати”.

         Идеално је да се коњу дан заврши до седам сати увече.

         Ноћу са коњима обавезно морају да дежурају људи. Њихов број зависи од просторије. Ако ноће под отвореним небом на повоцу, онда је потребно мотрити да се не повреде.

         „Ноћу је минимално да дежурају два човека”, наглашава козак.

         — Ако су коњи испод крова, може и мање. Без обзира на све, стално их треба обилазити и контролисати. Смена траје два сата. А следећег јутра све почиње изнова...