Руска академија наука прави суперкомјутер од 10 петафлопса

КАД СЕ ПОЈАВИ БИЋЕ МЕЂУ ДЕСЕТ НАЈСНАЖНИЈИХ СУПЕРКОМПЈУТЕРА У СВЕТУ

• Наступа ера 10-петафлопсних машина - наглашава је заменик директора компјутерског центра РАН Борис Шабанов
• У САД и Јапану већ раде 10 петафлопсни компјутери, док Intel прави процесор за следећу генерацију егзафлопсних машина (1 егзафлопс износи хиљаду петафлопса) 

        РУСКА академија наука (РАН) објавила да је почела да прави најмоћније домаће рачунарске системе у 10 петафлопса!

        Да би било јасније о чему се ради: 1 петафлопс одговара једном квадрилиону операција у секунди, а преводи се као „број операција са покретним зарезом у секунди“, обичан калкулатор ради са 10 флопса у секунди.

        До краја године у Међуресорном компјутерском центру Руске академије наука (МСЦ РАН) биће инсталирана два прва дела система са приближно 2 петафлопса. Чак и тако тек делимично комплетиран, суперкомпјутер ће по снази потиснути са првог места по рејтингу најпродуктивнији руски компјутер „Ломоносов“ који сада ради са 1,7 петафлопса.

        - Наступа ера 10-петафлопсних машина. Освајамо ове технологије и примењујемо их. Наш задатак је да до краја године урадимо две прве „потпоре“, а након тога ће технологија омогућити да у разумном року - током следеће године, уз довољна улагања - дођемо до 10 петафлопсов, - рекао је заменик директора МСЦ РАН Борис Шабанов.

        Ако би таква машина била сада направљена она би могла да уђе у тројку најмоћнијих компјутера на свету. Међутим, у тренутку када буде направљена, вероватно ће бити у десет најснажнијих суперкомпјутера - признају у МСЦ РАН. Зато ће овај компјутер постати један од најекономичнијих у свету, у крајњој линији можда ће да претендује на друго место у рејтингу Green 500 supercomputer који оцењује машине полазећи од количине електроенергије за „фиксирани скуп задатака“ (на првом месту је BlueGene/Q).

        У САД и Јапану већ раде 10 петафлопсни компјутери, док Intel прави процесор за следећу генерацију - егзафлопсних машина (1 егзафлопс износи 1 хиљаду петафлопса). 

        У Русији се ускоро и МГУ спрема да направи нови моћни суперкомпјутер.

        - Пројекат радимо у 10 петафлопс за МГУ - то је принципијелно нови систем који ради на водено хлађење. То је перспектива за 2013.-2014. године. Тако да је потпуно вероватно да ће РАН имати најмоћнији компјутер, али је питање када ће га направити - каже PR-менаџер компаније Т-Платформа Андреј Митрофанов.

        Русија је ступила у трку за производњу рачунарских машина 2009. године на основу налога шефа државе који је тада био Дмитриј Медведев. Управо је он поставио задатак да се сустигне Запад у производњи суперкомпјутера без којих неће бити могуће направити „конкурентан производ који ће исправно да доживаљавају потенцијални купци“.

        Формално, тај задатак је могуће извршити: например, суперкомпјутер Ломоносов је заузео 13. место на рејтингу 500 најснажнијих компјутерских система који су широко познати.

        Уредник часописа Отворени системи Леонид Черњак каже да се такви компјутери праве ради освајања рекорда продуктивности и да се направи повод за објављивање информације о новим достигнућима. Експерти објашњавају да суперкомпјутер решава задатак, разбијајући га на мноштво ситних задатака, али при том није занемарљиво на колико се подзадатака разбија главни задатак, већ на који начин се то ради. Често компјутер ефективно решава само један задатак - врши се тест на продуктивност програма Linpack који се користи за састављање рејтинга топ-500 суперкомпјутера, тврди Черњак.

        Произвођачи моћних компјутера у Русији сматрају да су њихови системи корисни за науку, индустрију и за земљу у целини.

        - На суперкомпјутеру „Ломоносов“ одбрањене су четири докторске и више од 40 магистарских дисертација. Сваки рад је мање више једно фундаментално достигнуће - објашњава заменик директора Научно-истраживачког центра (НИВЦ) МГУ Владимир Војеводин. На њему је моделовано и стање вечног леда у поларним деловима Русије у зависности од дејстава човека на природу у перспективи од 50 до 100 година. Постоје достигнућа у пројектовању нових материјала.  

        У Научно-истраживачком центру МГУ ради више од 600 научних група.