Померају се датуми и вашингтонских и бриселских преговора о КиМ – куда то води?

Србија у свету

МОГУЋЕ СУ НЕКЕ НОВЕ ИДЕЈЕ СПОНЗОРА ДА БИ СЕ ПОКРЕНУЛЕ НЕКЕ НОВЕ ИГРЕ

* Западне силе, које су и створиле косметску кризу, желе да на њој по други пут профитирају, а и да заслуге за њено могуће разрешење припишу себи

* На Косову и Метохији Албанци су узурпирали 18.000 српских кућа и станова. Сличан је и податак да се протерани Срби не враћају јер у њиховим кућама живе Шиптари, они обрађују српска имања, све су узели под своје, а сва међународна тела – ћуте, као заливена!

________________________________________________________________

       Пише: Раде БРАЈОВИЋ

       ДА ГОТОВО нема и најмањег детаља који не може добити важну улогу и у најважнијм и најтежим, наравно и најкомпликованијм политичким разговорима, поново показује ова, можда завршна фаза косметске кризе.

       Велике западне силе, оне које су снагом оружја и створиле ову кризу, посебно Америка, хтеле су, и сада хоће – игром датумима - да развију, али и сакрију свој одлучујући утицај на дијалог Београда и Приштине, како би се њима унапред приписала велика заслуга за окончање сукоба који, ево, већ више од две деценије оптерећују локалне, балканске и европске, чак и најдаље светске просторе…

       Термини су, и другде и овде, и досад мењани, најчешће из неких техничких разлога, а сада се, међутим, баш гура нека вишеслојна игра, у свему – политичка.

       Термин почетка са 2. прешао је на 4. септембар, у Белој кући, промењен  је посебно важним разлогом – могућим учешћем председнка Трампа, подразумева се, из неког важног разлога.

       Какав је да је, разлогу би припао епитет – успеха, наравно америчког.

       Остало би, свакако, још много разлога којима би се прикачила позитивна оцена, и на европском терену, у Бриселу,  где је, такође, али готово неприметно,  уследила терминолошка промена, али уназад  - са 9. на 7. септембар.

       Тада  ће се, у Бриселу, као и у Вашингтону, са албанским кадровским врхом, с Хотијем на челу, срести српски руководећи тим којим, већ дуго, управља, већ искусни председник државе,  Александар Вучић.

       Међу бројним претпоставкама, најсигурнија је да ће два тима – којима руководе председник Вучић и премијер Хоти, уз посредовање специјалног Трамповог представника, баш за овај дијалог, Ричарда Гренела – расправљати не само о јавно задатој теми – економским односима.

       Просто је немогуће да ће преговарачи заобићи и неке друге теме, не само зато што само озбиљан дијалог о економским односима, сам по себи, мора “додирнути” и друге области, од којих економика најдиректније и зависи.

       Да је тако, показују многи разговори, па и они најмањег формата – тзв. технички, истих партнера, Београда и Приштине, прошле суботе, 29. августа, а не почетка оних највиших, Вучића и Хотија, 7. септембра, само дан раније, 6. септембра, још једном ће се срести “техничари”, али важни политички угледници - приштински, Скендер Хисени, и српски, директор владине Канцеларије за Космет, Марко    Ђурић, а њима двојици посредује специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине, Мирослав Лајчак.     

       Не без разлога названи експертима, већ трећи пут су преговарачи о “техничким” темама разговарали, наравно, о економским односима, кретању људи и капитала и томе слично, али и о другим важним темама – несталим и расељеним лицима, мисли се, наравно, на српска. То је једна од тема, не једина, која изазива потпуно супротне ставове – Срби нестали и силом расељени, а Шиптари то негирају, што је посебно тешко, јер светски представници опет ћуте као и у многим сличним тешкоћама раније.

       Колико је ово тешко, показују подаци, који су записани, не само у нашим, већ и у међународним документима – на Косову и Метохији Албанци су узурпирали 18.000 српских кућа и станова. Сличан је и податак да се протерани Срби не враћају јер у њиховим кућама живе Шиптари, они обрађују српска имања, све су узели под своје, а сва међународна тела – ћуте, као заливена!

       У таквој ситуацији, све вредно као да је блокирано. Годинама званичници Приштине и њихови западни ментори - ни да “мрдну прстом” и процеде макар неку малу истину, а време тече – у заборав!      Тако бар мисле отимачи, који као да, на пример, нису чули за Заједницу српских општина, о којој су, пре неки дан, на поменутом техничком нивоу разговарале делегације Београда и Приштине.

       И, све од почетка, вероватно неку нову идеју спонзора, да би се покренуле неке нове игре. Сада их маскирају датуми, а игра им замагљује суштину.

       Садашња игра бројкама требало је да изазове изузетну вредност могућег уласка у преговоре државних првака Америке, па и Европске уније. Трампови навијачи ни да помену могућу корист од Србо-Американаца  у предстојећим изборума, мада су године прошле а лидер се понашaо као да за Србију није чуо!

       Ако се појави у вашингтонском дијалогу Београда и Приштине, можда прилагођавање бројкама подоста скрати – неће његово дело!   

       Срби могу да опросте оно што је за опроштај. Ударе на народ, не могу да забораве.

       Без обзира какве су бројке!