Русија са батаљоном на приштинском аеродрому није изменила ништа, не могу ни САД у Сирији

АКОПОВ: НИСУ У ПРАВУ ОНИ КОЈИ У ЗАПАДНОМ РАКЕТИРАЊУ СИРИЈЕ ВИДЕ ПОРАЗ МОСКВЕ  

• Запад је до 2015-те рачунао да ће Асад пасти и да ће утицај Русије бити подривен не само на Блиском Истоку. Русију су после Крима покушали да сатерају у геополитички угао, да је блокирају и демонизују. А данас су позиције Русије и на Блиском Истоку и у свету – јаче него пре три године, рат у Сирији је суштински добијен, а  положај САД ослабљен и на Блиском Истоку и у свету у целини.
• Ако се ствари сагледавају геополитички - ми надиремо, а САД се бране
• Неки 14. април 2014-те пореде са бомбардовањем Југославије, али га је боље поредити са маршем наших падобранаца на Приштину у лето 1999-те. Јер, то наше преузимање контроле над приштинским аеродромом није могло да измени ток историје – као што не мењају ништа ни удари по Сирији
• Русија 1999-те није била у стању да заштити Србију од натовских ракета и бомби, нити да спречи отимање покрајине Косово. Такође: ни да измени ситуацију на Балкану у целини

Пише: Петар АКОПОВ

          ПАРАДОКСАЛНО, али је чињеница: амерички удар по Сирији био је болан удар на јавно мњење у Русији.

          „Где је наш одговор (на ударе)? Они специјално тестирају колико смо слаби, а ми ћутимо. Ово је понижавање велике силе, како они смеју да ударају по нашој Сирији? Овако не би смели да се обруше на СССР! Ми се повлачимо, толико да ускоро могу ударити и по авио-бази Хмејмим“ -  мноштво је оваквих и сличних коментара.

          А зачуђујуће је како људи не виде, или не желе да виде, очевидно.

          Прво. Све наше изјаве о кршењу међународног права са осуђивањем агресије, над којима е као над млаким и неадекватним смеје «патриоте», просто су елемент геополитичке игре. Њен обавезни део - дипломатски, вербални. Никаква  другачија и не може да буде.

          Русија се не ослања на позивање на међународно право – она  своје националне интересе брани свим доступним средствима. Чудно је да се то не види.

          Друго. Удар по Сирији није нанео никакву озбиљнију штету – Запад је до 2015-те рачунао да ће Асад пасти и да ће утицај Русије на Блиском Истоку бити подривен. И не само на Блиском Истоку.

          Русију су после Крима покушали да сатерају у геополитички угао, да је блокирају и демонизују. А данас су позиције Русије и на Блиском Истоку и у свету – јаче него пре три године, рат у Сирији је суштински добијен, а  положај САД ослабљен и на Блиском Истоку и у свету у целини.

          Ако се ствари сагледавају геополитички - ми надиремо, а САД се бране.

          Треће. Упоређивање напада на Сирију са ударом по Русији – није само глупо, него је и смешно.

          Истина је: Сирија је под нашом заштитом, али ми – упркос нападу – побеђујемо гарантовано и поступно. Американци не туку по нама, већ по сиријским објектима које бране ПВО-системи које смо ми поставили. Американци туку брижљиво и уопште не да би нанели штету. Зар ми треба да убијамо њихове војнике по Сирији?

          Садашња руско-америчка конфронтација у Сирији није ни близу ономе што је међу нама било у време вијетнамског рата. Мада ово што се сада догађа треба упоређивати са тим временом.

          Ми смо тада помагали Вијетнамцима да ратују са САД. У Вијетнаму су се налазиле хиљаде наших саветника и припадника јединица ПВО.

          СССР није официјелно признавао да је укључен у вијетнамски рат, али су наши војници помоћу С-75 обарали америчке авионе.

          Сада ми у Сирији званично уопште не ратујемо – тамо имамо само војне базе, војне саветнике и миротворце. Ми смо Американце отворено упозорили да ће уследити узвратни удар ако наши буду у опасности. Они су то одлично схватили.

          За време њихових удара није погинуо чак ни један једини Сиријац.

Припадници руског батаљона из Угљевика улазе у Приштину

          У вези са овим догађајима често се спомињу и удари САД по Југославији 1999-те, у стилу – Јенки раде оно што желе. Међутим, управо на примеру Југославије се види колико се свет изменио и колико је у међувремену порасла `тежина` Русије у њему.

          Ако се већ пореди 14. април 2014-те са Југославијом, боље га је не поредити са бомбардовањем Југославије него са маршем наших падобранаца на Приштину у лето 1999-те.

          Садашњи удар САД по Сирији има исти безнадежни и симболични карактер као тадашње наше заузимање аеродрома у Приштини. Јер, то наше преузимање контроле над приштинским аеродромом није могло да измени ток историје.

          Русија 1999-те није била у стању да заштити Србију од натовских ракета и бомби, нити да спречи отимање покрајине Косово. Такође: ни да измени ситуацију на Балкану у целини.

          А Сједињене Државе 2018-те не могу учинити ништа да нанесу штету Сирији, нити позицијама Русије у тој земљи и на Блиском Истоку.

           Поготово не могу нанети штету самој Русији.