Американци имали доступ лабораторији са гасом којим је отрован Скрипаљ

НАЛАЗИЛА СЕ У ГРАДУ НУКУСУ У УЗБЕКИСТАНУ, А О ЊИХОВОМ БОРАВКУ

У ЊОЈ ПИСАО ЈЕ THE NEW YORK TIMES

• За постојање отрова „Новичок“ сазнало се захваљујући управо једном од његових твораца Вилу Мирзајанову који је емигрирао у САД и 1998-ме објавио целу књигу „Државне тајне: руски програм хемијског оружја изнутра“. Та књига је све до данас главни извор сазнања о „Новичоку“
• Московски токсиколог Алексеј Водовозов сматра да је могуће да је „Новичок“ непостојећи јер нико све до данас није могао да открије трагове његових тестирања и примене, нити ико зна његову формулу

        СЈЕДИЊЕНЕ Државе су тесно радиле са Узбекистаном на деконтаминацији терена на којима је био тестиран нервно-паралитички гас „Новичок“, којим је у Великој Британији - како тврди званични Лондон - био отрован бивши пуковник руске војне обавештајне службе Сергеј Скрипаљ, заједно са кћерком Јулијом.

        Ако сте помислили да је ово тврдња неког руског званичника или стручњака за хемијско оружје - преварили сте се. Ово је 1999-те објавио The New York Times.

        Jeдна од кључних карика у производњи тог отрова био је Државни научно-истраживачки институт органске хемије и технологија у узбекистанском граду Нукусу. (Управо је његов бивши сарадник, Вил Мирзајанов, оптуживао СССР да производи хемијско оружје уз кршење норми међународног права.)

        Пентагон је '99. обавестио Конгрес САД да ће потрошити шест милиона долара „демилитаризацију објекта у Нукусу“.

        У тексту објављеном у The New York Times се указивало: да је тадашњи председник Узбекистана, Ислам Каримов, био забринут за екологију своје земље и здравље њених грађана и да је зато одлучио да уништи хемијско оружје и да ради тога „тесно сарађује са Министарством одбране САД“.

        Каримов је притом - како се наглашава у тексту - Американцима гарантовао „доступ локацијама какве су затворене у Русији“.

        За постојање отрова „Новичок“ сазнало се захваљујући управо једном од његових твораца Мирзајанову који је 1998-ме објавио целу књигу „Државне тајне: руски програм хемијског оружја изнутра“. Та књига је све до данас главни извор сазнања о „Новочоку“.

Вил Мирзајанов

        Мирзајанов је завршио најелитнији хемијски факултет у Москви и 26 година је радио у главном совјетском институту за хемијско оружје (једна од његових филијала била је у Нукусу).

        Он је радио у тиму хемичара Петра Кирпичова који је 1970-те успео да створи отрове који су били и 5-7 пута леталнији од тада познатих. Тај програм је добио назив „Новичок“.

        Уследила су тестирања „Новичока“ под ознаком А-232 на животињама. Потом је директор лабораторије у Нукусу објавио сарадницима да се такво оружје може направити „једном у 40 година“.

        Један од сарадника на пројекту - Андреј Жељезњаков - случајно је удахнуо мало А-232. Завршио је у болници и преживео, али је убрзо добио цирозу јетре и тешку депресију и умро.

        Мирзајанов је - у чланку објављеном у САД - тврдио да су се у Русији „Новичоком“ бавили све до 1992-ге и наглашавао да од тог отрова нема спаса.

        Убрзо је био ухапшен и провео неко време у затвору.

        Неко је А-232 применио 1995-те против банкара Ивана Кивелидија у Москви. Кроз месец дана је умро и лекар који је извршио обдукцију.

        Испоставило се да је убиство наручио Кивелидијев пословни партнер.

        Мирзајанов је 1996-те емигрирао у САД и почео да предаје на Принстонском универзитету.

        Поводом оптужби Терезе Меј против Русије, он је листу The Telegraph изјавио да је само Русија могла отровати Скрипаља.

        Московски токсиколог Алексеј Водовозов сматра да је могуће да је „Новичок“ непостојећи јер нико све до данас није могао да открије трагове његових тестирања и примене, нити ико зна његову формулу.

        Мирзајанов је „набацио“ да је Скрипаљу А-232 могао бити „послат поштом“...