Британски параолимпијци себи намерно сакатили удове ради медаља и новца

ПОДВРГАВАЛИ СЕ И ОПЕРАЦИЈАМА СКРАЋИВАЊА НОГУ ДА БИ СЕ НАШЛИ

У ЛАКШИМ КАТЕГОРИЈАМА

• Објављени шокантни резултати новинарске истраге који изазивају и гађење и мучнину. А све је до баналности просто: ако један параолимпијац нема ногу до половине бутине а други само стопало - јасно је да је овај други у предности. А победе и на такмичењима спортиста-инвалида доносе новац и друштвене привилегије

        БРИТАНИЈА поодавно није планетарна империја и сила број један. Али, кад Британци мувају и подваљују - онда то и даље бива са „империјалним“ размахом.

        Ево, управо се разоткрило да су британски параолимпијци над конкурентима из других земаља стицали на начин који код неких може изазивати не само гађење и крајњу одбојност него и мучнину. За разлику од таквих спортиста из других земаља који су се допинговали, Британци су се подвргавали делимичним ампутацијама и скраћивањима својих удова да да би се као инвалиди могли прошверцовати параолимпијце своје земље!

        Показало се да допинг није последње дно, да и испод њега постоји дно. Вероватно дно дна у спорту.

        Телеканал Би-Би-Си објавио је резултате новинарске истраге која је показала да су неки британски параолимпијци себи намерно скраћивали ноге да би се могли такмичити у категорији са слабијом конкуренцијом.

        Чак открило да је то била прилично „масовна појава“, упркос томе што су неки британски параолимпијци протестовали и одбијали да се такмиче да не би били део „преварантске шеме“.

        Да би све било јасније, треба знати да параолимпијци - да би се уопште могли такмчити - пролазе обавезне комплексне лекарске прегледе са постављањем дијагнозе. У зависности од дијагнозе, спортисти-инвалиди се разврставају у својеврсне категорије

        Проблем је што постоји више „дијагноза“ које се уочи међународних такмичења практично не могу ни проверити ни одбацити. А ту се отвара простора за манипулације и корупцију

        Међутим, Британци се нису бавили „штимовањем дијагноза“. Не мали број њих се упустио у смишљено повећавање свог степена инвалидности. Али, не зато да би се по могућностима изједначили са спортистима-инвалидима из категорије коју су били „намерачили“.

        Ако један параолимпијац нема ногу до половине бутине а други само стопало - јасно је да је овај други у предности. А победе и на такмичењима спортиста-инвалида доносе новац и друштвене привилегије.

        Скандал се тек „захуктава“. Могуће је да ће доћи до чистке у британском параолимпијском спорту и изрицања казни.

        Многи сматрају да би много важније било да се прочисте и прецизирају правила и унапред искључе овакве и сличне подвале.