Јовић: У свакој нашој причи има једно „али“
НИКО У Ј. КОРЕЈИ НЕ МОЖЕ ДА ВЕРУЈЕ ДА ЈЕДАН МАЛИ КЛУБ У СРБИЈИ СТВАРА ШАМПИОНЕ
Милица Мандић, Драган Јовић и Вања Станковић
- Како да им објасним да нам на средини оне мале хале прокишњава плафон, а моји такмичари трче кругове око лавора као део загревања - пита се тренер златних теквондисткиња
ДВА злата и једна награда. Вања Станковић и Милица Мандић освојиле су најсјајније медаље, али се из Јужне Кореје њихов тренер Драган Јовић вратио са још једним трофејом. Проглашен је за најбољег стручњака једног женског тима на свету.
- У конкуренцији 183 земље Србија је била трећа. Наравно да ми све ово много значи, наравно да ме професионално испуњава и наравно да сам захвалан свима, од Министарства омладина и спорта до наших пријатеља који су нам обезбедили средства да одемо на изузетно важно такмичење. Али, пошто у свакој нашој причи има оно једно „али“, морам да вам га откријем. Апсолутно нико у Јужној Кореји не може да верује да један мали клуб у Србији ствара шампионе у овом спорту - поносан је Јовић.
А, онда после ове реченице је уследио још већи шок:
- Како да им објасним да се ми спремамо и тренирамо у једном малом сутерену, док они имају огромне спортске центре. И како да им објасним да нам на средини оне мале хале прокишњава плафон, а моји такмичари трче кругове око лавора као део загревања. И како да објасним да госте из иностранства не могу често да примим у посету, јер тек својим очима не би веровали где радимо!
