Да ли је дунуо неки ветар – или бар поветарац – преко Вучићевог подвикивања Јункеру?

ЗАОКРЕЋЕ ЛИ СРБИЈА У СПОЉНОЈ ПОЛИТИЦИ ИЛИ ЈЕ СВЕ БИЛО САМО ЗА ЈЕДНОКРАТНУ УПОТРЕБУ?

• Владислав ЈОВАНОВИЋ: Нема назнака да би Србија могла да промени курс убрзаног кретања ка чланству у ЕУ. У епизоди са Јункером смо видели оправдану љутњу са наше стране због ћутања ЕУ на понашање Хрватске. Међутим, иза тога нашега разочарања не стоје разлози који би захтевали заокрет у нашој спољној политици, јер је то само једна од инцидентних тачака на нашем путу ка ЕУ, ако до ње икада стигнемо. Таквих разочарања ће бити још много
• Чедомир АНТИЋ: Питање је: да ли је оно што је изјавио Вучић преведено на енглески и послато у Брисел. Одговор је да није. Сви знају да је то било за унутрашњу употребу. Влада СНС обавља посао због којег је и подржана од ЕУ: она је омогућила интеграцију севера Косова у албанску државу (у томе је била бржа него претходне владе), сутра ће, наравно, имати задужење за БиХ, а за Војводину ћемо видети шта ће се десити
• Јован КОВАЧИЋ: Србија није била задовољна Јункеровим одговором према појачаној неофашизацији Хрватске, државе која је чланица ЕУ (тај тренд ЕУ не може ни да одобри, ни да подржи). Међутим, ЕУ има јако пуно посла и зато неке ствари касне... Али, долазак Хана на седницу Владе говори више од било чега што бисмо могли да кажемо. Уопште не сумњам да ствари иду у правцу који је зацртан
• Орхан ДРАГАШ: Често глорификујемо бриселске чиновнике. Рецимо  - Јункера. Реците ми: ко је њега изабрао?  Велика Британија већ десет година поставља питање: како чиновници из Брисела могу да одређују шта ће да раде они које је народ непосредно бирао. Дакле, оно "подвикивање" Јункеру је било нормално и било је у границама пристојности, јер не може се дозволити да вас газе бирократе ЕУ

          ПРЕМИЈЕР Александар Вучић поручио је пре неки дан председнику Европске комисије Жан-Клоду Јункеру – поводом одговора на писмо које му је послао усред вербалног рата са Хрватском - да не подноси његове и бриселске „лажне симетрије и равнотеже“.

          Притом је нагласио да би могао и да му «брутално одговори», али да то не чини из два разлога: што самог Јункера «веома поштује» и што је Србији потребан мир.

          Постпетоктобарски Београд, нимало случајно, себи оволико према бриселским званичницима – поготово оним највиђим – досад није дозвољавао.

          Какав је ово нови ветар дунуо, односно – да ли је то уопште ветар или брзопролазни поветарац који ће се уплашити сам себе?

          Какву уопште тежину има то што је Вучић овако и овим поводом ПОДВИКНУО Јункеру?

          Откуд одједном оваква смелост кад се Београд усуђивао само да дозирано подиже глас на Мају Коцијанчич?

          Куда ово и овакво ПОДВИКИВАЊЕ даље води и да ли заиста некуда води?

          Заокреће ли Србија у спољној политици или све ово за једнократну употребу и не води никуда?

_______________________________________________________________________________________________________

Владислав ЈОВАНОВИЋ, министар спољних послова СРЈ

Запад жели да се пред Србима

опере – српским рукама             

• Други курс се нуди јер су данашње полицентричне слике света такве да једна мала земља као Србија није више изолована и немоћна пред апетитима великих западних сила, већ има пуно могућности да пронађе ослонац на другим странама

НЕМА назнака да би Србија могла да промени курс убрзаног кретања ка чланству у ЕУ. Тај курс је главно стратегијско опредељење ове владе.

          До промене би могло доћи ако би из тог правца, као и америчког правца, потекла нека грубост у вези са питањем Косова. Јер су ти центри моћи, који су и произвели агресију на Србију и проглашавње независности Косова, свесни да им је политички образ веома укаљан и што пре желе да га оперу. Разуме се: српским рукама. Тако што би Србија, иако невољно, пристала да се убрза улазак тзв Косова у УН, прво са Унеском, а онда даље.

          Такав притисак, који би директно довео у питање државне и националне интересе, могао би да произведе дубоко преиспитивање курса и истраживање могућности другог курса. Тај други курс се нуди јер су данашње полицентричне слике света такве да једна мала земља као Србија није више изолована и немоћна пред апетитима великих западних сила, већ има пуно могућности да пронађе ослонац на другим странама.

          За сада изгледа да ће западне силе пре милом него силом покушавати да приволе Србију да поступно, а онда децидно, одустане од полагања права на КиМ.

          Данас је Хан био на седници наше Владе. То је неуобичајено у свету, али код нас смо то имали још у време Ђинђића, као демонстрацију да на нашој страни нема скривених мисли. Та пракса није потврда независности и суверености неке земље, али се код нас уобичајило да владе од 5. октобра на тај начин увере водеће западне силе у искреност нашег опредељења за улазак у ЕУ.

          У епизоди са Јункером смо видели оправдану љутњу са наше стране због ћутања ЕУ на понашање Хрватске. Међутим, иза тога нашега разочарања не стоје разлози који би захтевали заокрет у нашој спољној политици, јер је то само једна од инцидентних тачака на нашем путу ка ЕУ, ако до ње икада стигнемо. Таквих разочарања ће бити још много.

_______________________________________________________________________________________________________

Чедомир АНТИЋ, председник Напредног клуба

Вучићева Србија оправдава постојање Хановог

комесаријата, а ширења ЕУ неће бити до 2030.

• Србија и под Милошевићем, Ђинђићем, Коштуницом, Тадићем и Вучићем има исти принцип којим се руководи: ми хоћемо са свима, да узмемо најбоље што можемо од свих, нећемо да се сврстамо (то је Брозова тековина) и гледамо ко више нуди, а нећемо да се много обавежемо

СРБИЈА од 1990. године, од почетка последње фазе распада СФРЈ, до данас није мењала спољнополитичку оријентацију. Било  је само другачијих ставова великих сила о будућности Србије и њеним правима, а ни данас, на жалост, није другачије, јер још нисмо решили своје проблеме и нисмо заокружена држава.

          Србија и под Милошевићем, Ђинђићем, Коштуницом, Тадићем и Вучићем има исти принцип којим се руководи: ми хоћемо са свима, да узмемо најбоље што можемо од свих, нећемо да се сврстамо (то је Брозова тековина) и гледамо ко више нуди, а нећемо да се много обавежемо.

          Ми зависимо много од ЕУ, Русије и од САД. Економски највише од ЕУ. Када се Србија суочи са проблемом, као што је криза са Хрватском, ми пишемо председнику ЕК. Њихов је одговор био очекиван, јер је Хрвтска чланица ЕУ и никада не била оваква да то нису хтеле Немачка, Француска, Велика Британија и САД. Вучић може да се љути, али је та љутња усмерена ка просечном бирачу у Србији и то је то.

          Ми морамо да оправдамо постојање комесаријата који држи Јоханес Хан. С обзиром да до 2030. године неће бити проширења ЕУ, деловање Хана на простору српских земаља, односно овога што је остало од Европе, а да није у саставу ЕУ, кључно је да би се показало да он има разлога да делује.

          И, то је то! Поводом онога што смо чули као одговор Јункеру, треба да поставимо питање: да ли је то што је изјавио Вучић преведено на енглески и послато у Брисел. Одговор је да није. Само је неки амбасадор то могао да уради... Сви знају да је то било за унутрашњу употребу. Влада СНС обавља свој посао - онај због којег је и подржана од ЕУ: она је омогућила интеграцију севера Косова у албанску државу (у томе је бржа него претходне владе), сутра ће, наравно, имати задужење за БиХ, а за Војводину ћемо видети шта ће се десити (вероватно ће за њу нека квислиншка влада, као ЛДП, морати да спроведе планирано).

_________________________________________________________________________________________________________

Јован КОВАЧИЋ, председник Ист-Вест Бриџа, председник Српске групе Трилатералне комисије

Да има заокрета у спољној политици

Србије – Хан не би био на седници владе

• Ово су само рупе на путу. И то не неке велике. Само лагано...

НЕ ВИДИМ никакву промену у нашој спољној политици. Најбољи доказ је то што је Хан био на седници Владе.

То се не би десило да има заокрета. Јуче је отворено и градилиште за избеглице, које помаже ЕУ, итд.

          Она реторика коју смо чули према Јункеру је последица хрватског понашања. ЕУ приступа ситуацијама коју смо имали са Хрватском на начин који некога нервира. Србија није била задовољна одговором и тражила је заузимање дефинитивног става, не толико према увредама (нисам премијерово писмо схватио као да су из Хрватске долазиле увреде) него према појачаној неофашизацији те државе која је чланица ЕУ (тај тренд ЕУ не може ни да одобри, ни да подржи).

          Међутим, ЕУ има јако пуно посла и зато неке ствари касне... али долазак Хана на седницу Владе говори више од било чега што бисмо могли да кажемо.

          Уопште не сумњам да ствари иду у правцу који је зацртан и пре избора, и после и за време избора, и у експозеу премијера. Ово су само рупе на путу. И то не неке велике. Само лагано...

          Не знам ни ко је могао да схвати другачије.

_______________________________________________________________________________________________________

Орхан ДРАГАШ, директор Међународног института за безбедност

Србија је као боксер са завезаним очима, али не

смемо дозволити да ваде жар нашим рукама 

• Промена наше реторике је била изазвна непоступањем Јункера и Брисела. То није заокрет у односу према ЕУ. То је само реторички заокрет, који у ширем геополитичком контексту - ако је то у интересу Србије - захтева делимичну или потпуну промену курса, онда: зашто да не? Ми нисмо везани и обавезни ни према ком савезу или сили. Нама је савез потребан да би нама било добро, а не некоме другом. Зато у овом турбулентном времену, када се не зна шта носи дан, а шта ноћ, Вучић пажљиво прати где да иде и то, по мом мишљењу, ради добро

          СПОЉНА политика није никаква константа које бисмо морали да се држимо без обзира на промену околности. Већ неколико месеци имамо тектонске поремећаје у ЕУ. Нарочио после "брегзита".

          Нормално је да се постепено  (не говорим стратешки) наша политика прилагођава новонасталим околностима, јер ми не знамо како ће ЕУ да изгледа после завршетка преговора са Лондоном и да ли ће ЕУ да промени нека правила. Ми смо као боксер у рингу који је везаних очију.

          Нормално да озбиљна држава и премијер Вучић мора да има алтернативе, јер спољна политика није само за један дан. До сада се показало мудро да због уласка у ЕУ ни на који начин не смемо да пореметимо односе са Русијом, Кином или САД. Ми смо сувише мала земља да би заузимали страну у односу великих сила.

          Не смемо да дозволимо да неко нашим рукама вади жар из ватре. Сад нам треба мудра политика, али ово руководство је показало да може и тако да се игра.

          Често глорификујемо бриселске чиновнике. Рецимо - Јункера. Реците ми: ко је њега изабрао?  Велика Британија већ десет година поставља питање: како чиновници из Брисела могу да одређују шта ће да раде они које је народ непосредно бирао.

           Дакле, оно "подвикивање" Јункеру је било нормално и било је у границама пристојности, јер не може се дозволити да вас газе бирократе ЕУ.

          Хан је веома пријатељски настројен, али они треба да говоре о својој чланици! Да је Хрватска у истој позицији као ми, сигуран сам да би имали много да приговоре у овом тренутку, али им је тешко да говоре о својој чланици. Ово што се дешава у Хрватској је најмрачнији период увлачења у усташтво и фашизам и тешко да то не види Брисел и његова администрација. Међутим, то им није приоритет, за разлику од избеглица, преговора са Британијом итд.

          Промена наше реторике је била изазвна непоступањем Јункера и Брисела. То није заокрет у односу према ЕУ. То је само реторички заокрет, који у ширем геополитичком контексту - како смо на почетку рекли - ако је то у интересу Србије, захтева делимичну или потпуну промену курса, онда: зашто да не?

          Ми нисмо везани и обавезни ни према коме савезу или сили. Нама је савез потребан да би нама било добро, а не некоме другом. Зато у овом турбулентном времену, када се не зна шта носи дан, а шта ноћ, Вучић пажљиво прати где да иде и то, по мом мишљењу, ради добро.

          Диана Милошевић