Најјачи српски олимпијски тим свих времена
АСОШИЈЕТЕД ПРЕС ПРОГНОЗИРАО ДА ЋЕ СРБИЈА ОСВОЈИТИ ТРИ ЗЛАТНЕ
И ПЕТ БРОНЗАНИХ МЕДАЉА
Чланови олимпијског тима Србије
Пише: Живко Баљкас
На повратку на олимпијску сцену под заставом Србије после 96 година, у Пекингу 2008. наши спортисти освојили су три медаље (Чавић сребро, Ђоковић и ватерполисти бронзе), а на 100-годишњицу нашег олимпијског комитета 2012. у Лондону четири (Мандићева злато, Максимовићева сребро, Златић и ватерполисти бронзе).
Колико ће медаља освојити у Рију? Наравно, важно је и учествовати, али олимпијске медаље одавно су мера вредности и успешности сваке земље, некад много више него данас и политичког система, али свакако и даље спортског и државног руководства. Па, какву ће вредност својим резултатима исказати у медаљама спортисти Србије на Играма XXXI олимпијаде модерног доба.
Асошијетед прес је недавно прогнозирао да ће Србија освојити три златне и пет бронзаних медаља. Без обзира што нема ни једног сребра и што су прогнозери које је ангажовала ова моћна агенција скинули медаље с врата неколицини наших спортиста у које безгранично верујемо, готово да нема спортисте, спортског радника или љубитеља спорта који би радо прихватио остварење ове прогнозе.
Три златне и пет бронзаних медаља у Лондону би донеле 26. место - 20 места боље од оног које је Србија заузела те 2012. године.
Међутим, може ли се изрећи озбиљна и толико прецизна прогноза за тим који чине 103 члана у 14 сасвим различитих спортова, може ли ико да узме у обзир могућности сваког од њихових потенцијалних ривала и спремност да их савлада, надтрчи, натплива. Тих ривала је превише - грубо речено половина од укупно 10.500 спортиста из 206 земаља и Тима избеглица, јер на програму је тачно двоструко више спортова...
Осим тога и највећи фаворити, без обзира из које су земље, могу да подбаце, било због лошег дана или јаке прехладе, а многи спортисти успевају да изађу из сенке великих и своје име прошире светом. Све то, дакако, важи и за олимпијце Србије.
Сигурно ће бити неочекиваних радости и разочарања, али без обзира на коначан исход може се рећи де је ово најјачи олимпијски тим који је Србија имала на олимпијским играма. И не само Србија, већ и СЦГ и СРЈ, а да о тиму Независних олимпијских учесника 1992. године, без селекција у екипним спортовима, да и не говоримо.
То је лако мерљиво. Ни у једном олимпијском циклусу од распада СФРЈ наши спортисти нису освојили толико медаља на светским и континенталним шампионатима, али и на другим великим такмичењима и турнирима. Никада није било толико наших асова који су се налазили на или при врху светских ранг-листа.
Никог неће да изненади ако медаље освоје Новак Ђоковић, ватерполисти, Милица Мандић, Ивана Шпановић, Ивана Анђушић Максимовић, Зорана Аруновић, Бобана Величковић, Стеван Плетикосић, Дамир Микец, Марко Драгићевић и Небојша Грујић, Марко Томићевић и Миленко Зорић, Милица Старовић и Николина Молдован, Милош Васић и Ненад Беђик, Велимир Стјепановић, Давор Штефанек... Али и Тијана Богдановић, Виктор Немеш, женски четворосед, или неко сасвим „непланиран”...
А какву судбину можемо да пројектујемо нашим кошаркашицама, одбојкашицама и кошаркашима. Србија после много времена има четири екипе у колективним спортовима које ће бити конкурентне у борби за највиши пласман. Већ повратак кошаркаша на олимпијску сцену после два пропуштена олимпијска циклуса, кошаркашица после пет (Барселону не рачунамо јер им је изборено право учешћа одузето вољом светских моћника) и то с таквим референцама као што су сребро са светског, односно злато с европског првенства.
За такав успон, започет у многим спортовима још у претходном олимпијском циклусу заслужни су пре свега спортисти, њихови тренери и руководства савеза, финансијска потпора државе и систем који је успоставио Олимпијски комитет Србије, на основу Закона о спорту, државне стратегије у овој области...
Сви ти напори довели су у Рио моћан тим, нико не сумња да ће свако дати све од себе. То је и једини захтев Олимпијског комитета Србије, креатора и организатора овог „излета“ у Рио, који је саопштен нашим олимпијцима. Шта им се друго може рећи? Они те медаље желе више од нас.
