Докле ће Вучић хтети и смети да иде у односима са Русијом и Кином?

ЗАШТО СЕ ПАЈТИЋ ОДЈЕДНОМ „ПРОДАО“ NATO И НАСРНУО НА ПРЕМИЈЕРОВУ „РУСКУ ПОЛИТИКУ“?

Александар Вучић

• СРЂА ТРИФКОВИЋ: Пајтићев напад је трансмисиони плод нервозе у Бриселу и Вашингтону да ће општа криза ЕУ (могући Brexit, раст евроскептицизма, дисфункционалност еврозоне итд) можда и Вучића нагнати да схвати - макар и са закашњењем - да је цар го и да беспоговорно прихватање САД/ЕУ диктата није оптимална стратегија ни за земљу, нити за њега лично
• ДРАГОМИР АНЂЕЛКОВИЋ: Србија у продубљивању односа са Русијом и Кином мора да иде што дубље и што даље. То је једини начин да зауставимо Запад у комадању наше земље и даљем притискању. Са обе земље треба успоставити максимално ефикасне и снажне односе који нас ојачавају економски. Тако ћемо обезбедити да можемо да се одупремо западном притиску
• ЉУБОМИР КЉАКИЋ: Власт у Србији неће ни моћи, ни знати, ни хтети, ни смети да закорачи преко границе обрасца (матрица, matrix) управљања на који је безрезервно пристала већ 2008, а у пуном капацитету 2012, затим 2014, најпосле и ове, 2016. Године. Реч је о обрасцу светског поретка корпоративне дистопије коме се данашња власт у Србији представила и понудила као лојални унутрашњи извођач радова на спровођењу тзв. „болних мера“ које „немају алтернативу“
• ДРАГАН ПЕТРОВИЋ: Вучићев одлазак у Москву је могао да има поруку: склањам Тому, а дошао сам да се директно договорим. Кад будемо знали састав владе, биће све јасније. Међутим, верујем да ће интереси руске и кинеске стране у односу на Србију бити задовољени. Учешће Томе, СПС и Ненада Поповића у власти је гаранција минималних руских интереса. Очекујем да се до краја месеца појави неко наоружање које је са Русима договорено. То није много, али је конкретно!

        ДОГОДИЛО се (не)очекивано: лидер Демократске странке, Бојан Пајтић, јавно је оптужио Александра Вучића да Србију заокреће према Русији и да је то последица његовог окретања од Европске уније.

        За доказ је узео Вучићев одлазак у Москву и разговор са Владимиром Путином.

        Истовремено се изјаснио за улазак Србије у NATO.

        Због чега је Пајтић одједном добио NATO-напад?

        Да ли је самостално дошао до закључка - за Србију не би била добра политика „и ЕУ и Русија“ или су му у томе „помогли“?

        Доноси ли СНС и Вучићу нешто отворено профилисање ДС као NATO-странке, с обзиром да су управо напредњаци и њихов лидер, формално не истурајући NATO на своје заставе, алијанси позавршавали многе важне послове?

        Отвара ли Пајтићев заокрет врата додатним и појачаним притисцима на Вучића?

        Шта ће се догађати наредних недеља и месеци?

        Може ли се догодити - да ће ЕУ бити у све већим проблемима - да Вучић почне да заокреће према Москви и Пекингу?

        Хоће ли се на то одважити ако га још више притисну, односно - докле он у односима са Русијом и Кином сме да иде, поготово ако се има у виду да Београд већ годинама не сме да у односима са Москвом иде онолико далеко колико је она била спремна?

Запад ће од Вучића тражити слабљење веза са Русијом, макар и без завођења санкција

Срђа ТРИФКОВИЋ, уредник магазина „Кроникл“

 

        ПАЈТИЋЕВ напад је трансмисиони плод нервозе у Бриселу и Вашингтону да ће свеопшта криза ЕУ (неизвесност око Brexit референдума, несагласност око квота за мигранте, пораст евроскептицизма, дисфункционалност еврозоне итд) можда и Вучића нагнати да схвати - макар са закашњењем - да цар нема одело и да беспоговорно прихватање САД/ЕУ диктата није оптимална стратегија ни за земљу, нити - пре свега - за њега лично.

        Предстојећи западни притисци ће бити пажљиво калибрирани, са циљем да са једне стране „великодушно“ допусте развијање тешњих економских односа са Кином (уз изузетак ма каквих слободних царинских зона) - али да са друге инсистирају на видљивом слабљењу веза са Русијом и де факто приклањању званичног Београда бриселској линији вис-а-вис Москве диктираној из Вашингтона, па макар и без формалног завођења санкција.

Треба нам министарство за сарадњу са Русијом и Кином

Драгомир АНЂЕЛКОВИЋ, историчар, политички аналитичар

 

        СРБИЈА у продубљивању односа са Русијом и Кином мора да иде што дубље и што даље. То је једини начин да зауставимо Запад у комадању наше земље и даљем притискању.

        Са обе земље треба успоставити максимално ефикасне и снажне односе који нас ојачавају економски. Тако ћемо обезбедити да можемо да се одупремо западном притиску.

        Постоји и психолошки ефекат који треба да произведемо на Запад, а то је - да виде да имамо геополитичку алтернативу и да нисмо слаби. Јер, Запад вас туче кад се не браните, а не када показујете снагу.

        Које су границе? Пре свега, треба рећи да је та идеја да морамо да ограничимо односе са Русијом и Кином - идеја NATO лобиста. Морамо да схватимо да смо у ситуацији да нас нико више неће напасти и нико нас неће бомбардовати. Дакле - нема граница.

        А то како ће се руководство земље понашати ће вероватно бити у домену компромиса, што је боље него да се ништа не чини, јер нешто мора да почне да се ради. Конкретно, треба наше односе институционализовати кроз министарство или функцију потпредседника владе за сарадњу са Русијом и Кином.

        Није довољно да о томе само говоримо.

Неће ни хтети ни смети јер би излазак из обрасца значио нестанак саме власти

Љубомир КЉАКИЋ, политиколог и публициста

 

        ДАНАШЊА власт у Србији неће ни моћи, ни знати, ни хтети, ни смети да закорачи преко границе оног социјалног, моралног, економског, културног... итд. обрасца (матрица, matrix) управљања на који је безрезервно пристала већ 2008, а у пуном капацитету 2012, затим 2014, најпосле и ове, 2016. године.

        Реч је о обрасцу (матрица, matrix) светског поретка корпоративне дистопије коме се данашња власт у Србији представила и понудила као лојални унутрашњи представник и гарант, а нарочито као унутрашњи извођач радова на спровођењу тзв. „болних мера“ које „немају алтернативу“.

        Остварујући ову своју улогу у служби светског поретка корпоративне дистопије, данашња власт у Србији постигла је тако вртоглав успех да нема тог службеника светског поретка корпоративне дистопије који због тог успеха није похвалио данашњу власт у Србији.

        Заслужено.

        Јер, захваљујући даноноћном раду власти, Србија је заиста интегрисана у светски поредак корпоративне дистопије и рата који светска корпоративна олигархија води против човечанства.

        Све доступне чињенице о стварном стању унутрашњих (социјалних, економских, моралних, радних, научних, културних, политичких, здравствених, образовних... итд.) прилика у Србији то неумољиво потврђују.

        Излазак из тог обрасца (матрица, matrix), значио би нестанак власти која је његов унутрашњи лојални представник, гарант и унутрашњи извођач радова на спровођењу тзв. „болних мера“ које „немају алтернативу“.

        Зато данашња власт у Србији неће ни моћи, ни знати, ни хтети, ни смети да закорачи преко границе овог обрасца (матрица, matrix) корпоративне дистопије.

Пајтић одушевљава 90 одсто Срба говорећи да је Вучић направио договор са Путином!

Драган ПЕТРОВИЋ, политички аналитичар

 

• Да ли грешком, или несвесно, али Бојан Пајтић се позиционира као еврофанатик, који - за разлику од Вучића - неће да сарађује са Русијом. Тиме он постаје аутсајдер! Можда је неко из америчких центара наредио Пајтићу да изврши харикири?!

 

        ПАЈТИЋЕВА изјава да је због Вучића забринут због пута Србије ка ЕУ је можда - револуционарна, просто сензационална, јер се Пајтић колико летос представљао као неко ко је умерен човек који уме да изнесе критике на рачун ЕУ. С обзиром да реално, а не према фалсификованим истраживањима, анти-ЕУ расположење расте а за улазак у Унију је свега 30 одсто, Пајтић овим заправо „пумпа“ Вучића. Чини му услугу.

        Он одушевљава 90 одсто становништва говорећи како је Вучић направио договор са Путином!

        Да ли је неко наредио Пајтићу да (реално) подржи Вучића?!

        Да ли грешком, или несвесно, али Пајтић се позиционира као еврофанатик, који - за разлику од Вучића - неће да сарађује са Русијом. Тиме он постаје аутсајдер!

        Можда је неко из америчких центара наредио Пајтићу да изврши харикири?!

        Јер, после оваквог његовог застрањивања, свака сарадња против Вучића са њим и са евентуално Радуловићем, за ДСС и Двери постаје практично немогућа.

        Једини начин да се то превазиђе је да у најскорије време да неку једнако радикалну, само екстремно супротну изјаву којом би сам себе демантовао.

        Однос Вучића са Русијом и Кином - а евидентно је да га Американци поводом тога притискају - већ се налази у одређеном виду сарадње. То није маневар. Ту се нешто дешава што је реално, јер руска страна стварно нешто од Вучића очекује.

        Исто је тако и долазак кинеских званичника имао озбиљну геостратешку тежину због новог Пута свиле.

        Видевши све то, Американци и Британци тешко притискају Вучића, толико да би испуњење захтева значило његову капитулацију. Они траже да се формира влада у којој место треба да добије Чедомир Јовановић, притискају и у правцу регионализације Србије, убацивања косовских Рома у јужну Србију, као и доласка Албанаца куповином земље.

        Вучић је најзад схватио да ни Србија, ни он лично не добија ништа од сарадње са САД и да су амерички притисци рупа без дна. Вучић - како је то предложио Бошко Обрадовић - стварно треба да одабере да ли хоће да буде као Мило Ђукановић.

        Евидентно је и да одређени елементи патриотске опције (део је повезан са ДБ-ом), имају две функције: да у јавности одржавају слику да Вучић ипак балансира и да интерно покушавају да га стварно омекшају - да утичу на њега да не води потпуно квислиншку политику.

        Чини се да је то дало бар неке резултате.

        Паралелно се дешавају и напори кинеске и руске стране.

        Не кажем да је Вучићева политика добра, она је лоша, али је чињеница и да је Додик кренуо NATO стопама, па га сада памтимо и о њему говоримо као о изразито патриотском политичару.

        Американци су задовољни јер је Вучић око 80 одсто онога што је било реално да им испуни- испунио, али га они сада још притискају.

        Зато Вучић има „надоградњу“ у виду Карића, Илића, Љајића, Лазанског, Ненада Поповића, Цвијановића, а ту је и Печат... као и други који му служе као индиректна полуга повратног притиска.

        Засад не знамо шта се тргује. Ситуација је тотално замагљена. Вучић је 4 године ишао контра српских интереса. А сада је замагљено јер је пре само пар месеци изгледало као да ће Тома бити послат у пензију. Сада не знамо како ће се завршити однос Вучића и СПС и Томе.

        Његов одлазак у Москву је могао да има поруку: склањам Тому, а дошао сам да се директно договорим. Кад будемо знали састав владе, биће све јасније. Међутим, верујем да ће интереси руске и кинеске стране у односу на Србију бити задовољени.

        Учешће Томе, СПС и Поповића у власти је гаранција минималних руских интереса.

        Мислим и да руска страна нема гаранције шта ће бити реализовано, с обзиром да је Вучић са њима доста разговарао, али ипак није још решено питање Хуманитарног центра у Нишу.

        Очекујем да се до краја месеца појави неко наоружање које је са Русима договорено. То није много, али је конкретно!

        Диана Милошевић