Хрват лажно преводиo певање у Вуковару и речи тужиоца

Други дан завршних речи тужилаштва у процесу против др Војислава Шешеља у Хагу

* Хашко тужилаштво има још око три сата да завшри своје излагање, у оквиру којег ће изнети и предлог казне против оптуженог, а од 12. марта следи десет сати завршних речи Војислава Шешеља

* Бура у судници избила у тренутку пуштања снимака из Вуковара, током излагања тужитељке Лисе Бирсеј, када је преводилац Хрват намерно погрешно превеo речи песме добровољаца у строју

* На транскрипту песма гласи „Ој Слобо, шаљи нам салате. Биће меса, клаћемо Хрвате”! А преводилац је дала сасвим друге стихове: „Ој, Хрвати, ал’ ћемо вас клати. Пола клати, пола псима дати!” Шешељ је на ово одреаговао речима: Како може преводилац да креира завршну реч тужилаштва? Молим вас да је одстраните из преводилачке службе!

* Нерегуларне снаге славе на улицама Вуковара тако што пјевају пјесме против Хрвата... – чула се из преводилачке кабине исправка хрватског преводиоца, која и даље није давала адекватан превод тужиочевих речи

* Страсти су се накратко смириле, преводиоци су се смењивали, суђење је поново узело уобичајени, монотони ток, док исти хрватски преводилац није поново направила `омашку` и уместо описа тужилаштва “да су Благојевић и шешељевци дошли у логор...” превела “Благојевић и Шешељ…”. Лидер Радикала још једном је загрмео са оптуженичке клупе: Опет проблем са преводиоцем! Хоћете ли и даље да га толеришете!?    

* Замолио бих певодиоце да праве разлику између шешељеваца, Шешељевих људи и Шешеља – укорио је преводилачку службу судија

* ШЕШЕЉ: Сада извргавате руглу моју примедбу! Није питање да ли ће правити разлику између мене и шешељеваца, него да ли исправно преводе! Користите сваку прилику да ме извргнете руглу, али то не радите мени него Хашком трибуналу       

Извештава: Марија М. Зарић

         ШЕШЕЉ је одговоран за злочине добровољаца Српске радикалне странке над несрбима у Хрватској и БиХ, чак и ако над њима није имао оперативну команду.  

         Оваква конструкција оптужбе, изговорена 6. марта 2012. у судници бр. 3 Хашког трибунала, пред већем судије Жан Клод Антонетиja, током другог дана излагања завршних речи тужилаштва,  плод је настојања оптужбе да се лидеру радикала пришишу ма какви злочини, а најзгоднији су били они који се могу приписати добровољцима СРС,  у периоду од 1992. до 1993. године. Овим тужилаштво практично признаје да није било у стању да докаже Шешељеву команду, већ само индиректну одговорност.

         У завршници мамутског процеса против лидера Радикала, овакве тезе провлаче се током целокупног излагања теза тужилаштва, поткрепљене политичком идеологијом оптуженог, чији циљ Хаг везује са наводним `удруженим злочиначким подухватом` војног и цивилног руководства Србије и Српске, како би се се створила Велика Србија.

Лиса Бирсеј

         - Шешељ је утицао на све аспекте деловања добровољаца, чак и ако није имао оперативну команду. Он је те јединице распоређивао, одлучивао када ће и где ићи и именовао њихове заповеднике. Ти заповедници редовно су извештавали оптуженог о акцијама у Хрватској и БиХ, где су били потчињени ЈНА или локалној Територијалној одбрани. Пре него што би их разуздане упутио на ратна подручја, оптужени би их затровао говором мржње према несрбима. Ван сумње је доказано да је оптужени у значајној мери допринео чињењу злочина тиме што је слао на хиљаде добровољаца у Хрватску и у БиХ – наводила је тужилац Лиса Бирсеј.

         Тужилаштво сматра да је доказано да је Шешељ имао апсолутну моћ над добровољцима, као и да је одлучивао о свему у вези са има. Неспорност овог става, Берсеј изводи из изјава сведока Љубише Петковића и Зорана Ранкића, Шешељевих најближих сарадника из Ратног штаба СРС. Цитирајући и Јована Гламочанина, још једног сарадника који је рекао да је Шешељ имао команду и контролу слања добровољаца на ратишта, тужилаштво сматра да је ван сваке разумне сумње, оптужница - доказана.

         Са друге стране,међутим, управо ти сведоци које тужилаштво цитира - Петковић, Ранкић, Гламочанин и други некадашњи Шешељеви сарадници – током суђења су, као сведоци судског већа, тврдили да су те ове изјаве неистините и да су их дали под притиском и претњама тужилаца. Њихове оптужбе су, међутим, наводно после “независне” истраге под надзором Трибунала, касније одбачене од стране Суда, а писане изјаве су прихваћене као доказни материјал.

         - Оптужени је имао на располагању велику машинерију попут Кризног и Ратног штаба СРС, али је све одлуке сам доносио и имао је потпуну контролу. Он није, као што тврди био, тек, политичка фигура која није имала везе са операцијама – наставила је у истом тону тужилац, појачавајући аргументе изводима да је Шешељ био тај који је доносио одлуке где ће добровољачке јединице бити послате. Побројавши Вуковар, Зворник, шире подручје Сарајева, Мостар, Бијељину, Крајину, тужилац наглашава да су то све места која чине базу злочина у оптужници.

         Доказујући да су шешељевци и починиоци злочина у Хрватској и БиХ, тужилаштво предочава већу као доказану чињеницу да је оптужени лидер СРС у пролеће 1993. унапредио у четничке војводе заповеднике добровољачких јединица, које су претходно убијале и прогониле живаљ Вуковара, Шамца, Бијељине и Сарајева.

         - Ту везу, Шешељ је настојао да оповргне у свом завршном писаном поднеску. Двојица од тада унапређених војвода били су Милан Ланчужанин, звани Камени и Мирослав Вујовић, вође добровољаца СРС-а у Вуковару који су, са другим лицима, у новембру 1991 .г. стрељали око 200 хрватских заробљеника на фарми Овчара – указивала је тамнопута Бирсеј: - Докази показују да је Ланчужанинову јединицу, Лева суподерица, у Вуковар послао сам Шешељ, а сведоци Петковић и Ранкић потврдили су да се Ланчужанин према лидеру радикала опходио као према команданту.

         Тужилаштво је убеђивало веће Жан Клод Антонетија и да је Шешељ у Вуковару “чинио прогон” тиме што је све Хрвате називао усташама, наглашавајући да од њих мора да се очисти цело подручје источне Славоније. У оквиру те кампање, оптужени је у два наврата током посете Вуковару, поручио добровољцима, тврди тужилаштво, да ни један живи усташа не сме да напустити овај град.

         Фактички оптуженог за вербални деликт, тужилаштво сматра да је Шешељ таквим изјавама показао намеру да се прогнају Хрвати са територије Славоније, што су шешељевци нешто касније и учинили. Говорило се и о “етничком” чишћењу несрба и злочинима добровољаца СРС у селу Воћин у западној Славонији, као и у Босанском Шамцу, Брчком, Зворнику и у ширем подручју Сарајева.

         Још једна представница тужилаштва, која се веома ретко појављивала у овом процесу, г-ђа Јелиц, такође је предочила већу наводну улогу оптуженог у операцијама у Вуковару.

         - Шешељ сматрао да је Вуковар најјаче упориште усташа од чијег заузимања зависи победа српских снага у Хрватској. Он је послао одред добровољаца у Вуковар, које су раније на више локација обучавали други учесници удруженог злочиначког подухвата, попут Жељка Ражнатовића Аркана, Франка Симатовића, Јовице Станишића, Благоја Аџића, Вељка Кадијевића и других – набрајала је тужилац, придодајући Овчари и злочин у Грабову 1991.

         Очигледно је да су тужиоци и дан искористили да додају што више нових састојка у овај “хашки лонац” неизречених пресуда пред хашким Трибуналом, као што су то радили и претходног дана. Овај пут су зачинили и са Жутим осама, браће Војина и Душана Вучковића, јединицом Стојана Пиварског, са “четницима” из Краљева, које је предводио Мирослав Вуковић Ћела и са четничком јединицом из Лознице. Све њих је лично Шешељ, тврди оптужба, нахушкао на рат и злочине у Босни.

         На ред је дошало и излагање тужиоца Улрих Мусемајер, који је рекао да су шешељевци деловали по установљеном обрасцу, који је био део плана `удруженог злочиначког подухвата`. То је значило наоружавање локалног становништва у првој фази, потом долазак војних и паравојних српских снага, оснивање српских општина и коначно извршење злочина и разарање културних и верских објеката. Као кључну локацију за остваривање циљева удруженог злочиначког подухвата, тужилац наводи град Сарајево.

         Иначе, прилично монотоно, једнобразно излагање завршних речи оптужбе, узбуркано је свега пар пута, када је суђење прекинуто интервенцијама оптуженог лидера СРС, који се оправдано жалио на неадекватан рад преводилаца. Иницијална побуна настала је када је у тренутку пуштања снимака из Вуковара, током излагања тужитељке Бирсеј, преводилац погрешно превео - речи песме добровољаца у строју.

         - На транскрипту стоји да песма гласи “Ој Слобо, шаљи нам салате. Биће меса, клаћемо Хрвате”! А преводилац даје сасвим друге стихове “Ој, Хрвати, ал’ ћемо вас клати. Пола клати, пола псима дати!” Како може преводилац да креира завршну реч тужилаштва? Молим вас да га одстраните из преводилачке службе.

         - Нерегуларне снаге славе на улицама Вуковара тако што пјевају пјесме против Хрвата... – чула се из преводилачке кабине исправка хрватског преводиоца, која и даље није давала адекватан превод тужиочевих речи.

         - Подсећам вас да је тужилац прецизно цитирала стихове, а да је преводилац, Хрват, дао речи неке друге песме коју први пут чујем.

         - Имаћете десет сати да изнесете своја стајалишта и прилику да се поново бавите овом темом – обратио му се председник већа.

         -  Г. Антоанети, моја примедба је администравиног карактера због лажног превођења. Ви сте дужни да одмах наложите да се из службе саслуша превод на српски језик и да се уверите да је преводилац својом вољом, намерно и смишљено дао речи друге песме. Да ли разумете колико су битне различите импликације ове две песме? Није то ствар уметничке слободе преводиоца, него смишљена подвала. И ово није ствар коју треба да обрађујем у мојој завршној речи.  

         Страсти су се накратко смириле, преводиоци су се смењивали, суђење је поново узело уобичајени, монотони ток, док исти хрватски преводилац није поново направио омашку и уместо описа тужилаштва “да су Благојевић и шешељевци дошли у логор...” превео “Благојевић и Шешељ…”. Лидер Радикала још једном је загрмео са оптуженичке клупе: - Опет проблем са преводиоцем! Хоћете ли и даље да га толеришете!      

         - Замолио бих преводиоце да праве разлику између шешељеваца, Шешељевих људи и Шешеља – укорио је преводилачку службу судија.

         - Сада извргавате руглу моју примедбу! Није питање да ли ће правити разлику између мене и шешељеваца, него да ли исправно преводе! Користите сваку прилику да ме извргнете руглу, али то не радите мени него Хашком трибуналу – побунио се оптужени.        

         Хашко тужилаштво има још око три сата да завшри своје излагање, у оквиру којег ће изнети и предлог казне против оптуженог, након чега, од понедељка 12. марта, следи десет сати завршних речи Војислава Шешеља.