The National Interest: Војна надмоћ САД над Русијом свела се у оквире статистичке грешке

БИВШИ ЧЛАН АМЕРИЧКЕ КОМАНДЕ У АВГАНИСТАНУ:

ПЛАЋАМО ЦЕХ НАДМЕНОСТИ ЗБОГ ПОБЕДЕ У ИРАКУ

„Армата“ Т-14

• Данијел ДЕЈВИС: „Наш војни систем је - као што потврђују и официјелни подаци - запуштен, неефикасан и расипнички. А све је, ако се ствари сагледају шире, много озбиљније, па је већ и национална безбедност САД већ под ударом“
• „Нови руски тенк на платформи ,Армата’, Т-14, у најмању руку је једнако непробојан и моћан као наш ,Абрамс’ који би 1991. - у дуелу један на један - победио сваки други тенк, а сада је та предност нестала“

        СЈЕДИЊЕНЕ Државе уопште нису војно тако моћне као што је то оценио Барак Обама у својој последњој посланици о стању у земљи у којој је оценио да САД имају „најмоћнију војну силу у историји - објавио је The National Interest.

        Аутор коментара је Данијел Дејвис, амерички високи официр који је био члан команде трупа САД у Авганистану. Он прво указује:

        „Многима у САД се чинило да је операција „Бура у пустињи“ помогла Американцима да коначно победе своје комплексе, укључујући „вијетнамски синдром“, и да је учврстила земљу у улози једине војне суперсиле. Али, када су утихнуле прославе победе на Ираком Садама Хусеина - осећах гордости изродио се у одбијајућу охолост која сада чак штети здрављу нације“.

        Дејвис је уверен однос Пентагона према опремању оружаних снага новим оружјем најбоље илуструје карактер претње:

        „Наш војни систем је - као што потврђују и официјелни подаци - запуштен, неефикасан и расипнички. А све је, ако се ствари сагледају шире, много озбиљније, па је већ и национална безбедност САД већ под ударом“.

        Дејвис једном од највећих грешака Пентагона сматра програм „Борбени системи будућности“ (Future Combat Systems, FCS), јер је бивши министар одбране, Роберт Гејтс, после шест година морао да тај програм затвори. Због те грешке пропуштено је десет година за модернизацију оружаних снага и прилика да америчко оружје постане још супериорније. Сам крах програма још је нанео штету и престижу Сједињених Држава“.

        Централни део Дејвисове анализе формулисан је овако: „Импозантна разлика у војним потенцијалима између САД и других земаља - сада се смањила до статистичке грешке. Хендикеп позиција других се истопила и то је Американцима већ показала Русија која је створила универзалну борбену платформу „Армата“. Наши „Борбени системи будућности“ такође су предвиђали унификовану гусеничну платформу за осам типова оклопних борбених возила. На то је за десет година потрошено 20 милијарди долара, али ни једна идеја није била реализована. А Русија је све то одрадила за шест година“.

        Овоме је додао: „Нови руски тенк на тој платформи, Т-14, у најмању руку је једнако непробојан и моћан као наш „Абрамс“ који би 1991. - у дуелу један на један - победио сваки други тенк, а сада је та предност нестала“.

        Дејвис је, на крају, потражио и одговор на питање: зашто је Москва успела, а Пентагон није? Његов закључак је овај:

        „Америка постаје војно слабија од Русије умногоме због саморазорне надмености која је била један од плодова ирачке кампање. Сада за њу плаћамо цех“.