Католички бискупи у БиХ траже промену Дејтона и већа права за Хрвате у Српској

БАЊАЛУЧКИ БИСКУП КОМАРИЦА ТВРДИ ДА ХРВАТИ У РС

ИМАЈУ МАЊА ПРАВА ОД НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

Фрањо Комарица

• „Државу су зацементирале ентитетске границе постављене насилно свршетком рата, а тиме и етничке поделе, чиме су створене многе неправде и подлоге за будуће међуетничке сукобе”, рекао је бискуп Фрањо Комарица
• ФАКТИ: Иза овог удара католичке врхушке у БиХ стоје, нема сумње, Ватикан и некима и у Београду блиски срцу папа Франциско.  Утолико је значајније што се овај удар на Дејтон суштински своди на удар на Републику Српску и што долази у време великог ватиканског намигивања православнима не само у Истанбулу него и у Русији, Грчкој и Србији. А све долази из цркве која је благосиљала истребљивање Срба у Хрватској, па и око Бањалуке, а за то се никада није чак ни покајала. Штавише, Комарица пуним устима „жубори” и о геноциду, и о етноциду и о културоциду…

        БИСКУПИ Католичке Цркве у Босни и Херцеговини доследно су се заузимали за праведно окончање рата у БиХ и успоставу праведног мира, а данас инсистирају на променама Дејтонског споразума којима би се отклониле неправде и застоји као запрека сваком даљњем напретку, казао је у понедељак у Сарајеву бањалучки бискуп Фрањо Комарица, председник комисије Justitia et Pax Бискупске конференције БиХ, преноси новинска агенција Патриа.

        У изјави комисије Justitia et Pax Бискупске конференције БиХ, коју је бискуп Комарица представио поводом годишњице париског потписивања мировног споразума за БиХ, изнето је становиште да је Дејтонски споразум током протекле две деценије „успео“ тек да замрзне БиХ „у сталном политичком конфликту која има елементе латентног рата“.

       „И ова 20. годишњица Дејтонског споразума обележава се у жалосној ситуацији када је БиХ етнички подељена земља. О нужној равноправности припадника три конститутивна народа и националних мањина не може се уопште говорити, а такође ни о поштовању основних људских права”, стоји у изјави.

        Истиче се да национализам јача и нарочито се радикализује међу младима који, уз недостатак перспективе у БиХ, све више желе да напусте земљу, што је више него забрињавајуће.

        Бискуп Комарица је подсетио да су бискупи из БиХ, још пре потписивања мировног споразума у Паризу 14. децембра 1995., упозорили на његове недоследности и потешкоће које може произвести, посебно на плану повратку избеглица.

       „Државу су зацементирале ентитетске границе постављене насилно свршетком рата, а тиме и етничке поделе, чиме су створене многе неправде и подлоге за будуће међуетничке сукобе”, казао је бискуп Комарица.

        Бискупи су указали да је стањем у БиХ посебно погођен хрватски народ, којег је 45 посто нестало у односу на предратни број.

       „У ентитету РС недостаје више од 90 посто хрватског народа. Демографски геноцид и етноцид над овим народом пратио је и културоцид”, казао је Комарица.

        Комисија Justitia et Pax сматра да је хрватски народ у РС додатно извргнут руглу јер се избегава спровести начело његове равноправне заступљености у ентитетској законодавној и извршној власти. То директно утиче на сва настојања да се осигура повратак прогнаних Хрвата.

       „И раније смо упозоравали да је недопустиво да се у половини земље поступно укида право једног конститутивног народа”, казао је Комарица додајући како Хрвати у РС немају права ни каква имају припадници националних мањина.